Ministar Đurić u Savetu bezbednosti u UN o stanju u južnoj pokrajini: Veliki rizik za bezbednost

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić upozorio je danas na sednici Saveta bezbednosti UN na ubrzani proces militarizacije koju Priština sprovodi na Kosovu i Metohiji i poručio da se to ne može posmatrati kao neutralan proces, jer se time menja bezbednosna ravnoteža, povećava neizvesnost, ali i rizik od eskalacija.

Ministar spoljnih poslova Đurić je istakao da je prisutno jačanje takozvanih kosovskih bezbednosnih snaga, praćeno nabavkom modernog naoružanja.

- Takav razvoj događaja, posebno kada se sprovodi bez transparentnosti i bez punog poštovanja međunarodnih obaveza, podriva napore za održavanje stabilnosti i dovodi u pitanje kredibilitet postojećih bezbednosnih mehanizama - rekao je Đurić i dodao:

- KFOR mora da ostane jedino legitimno i kredibilno bezbednosno prisustvo na terenu, u potpunosti u skladu sa svojim mandatom - rekao je Đurić na sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj se razmatra redovan šestomesečni izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a.

On je naglasio da u vreme rastuće globalne neizvesnosti i transformacije međunarodnog poretka, krhka stabilnost na Kosovu i Metohiji ne sme biti dovedena u pitanje.

Foto: Milos Rafailovic/Reuters

- U takvim okolnostima, samo KFOR može garantovati bezbednost na terenu. U kombinaciji sa netransparentnom saradnjom sa određenim akterima u regionu, ovi događaji izazivaju ozbiljnu zabrinutost.Oni prete da naruše postojeće aranžmane, uključujući Vojno-tehnički sporazum iz Kumanova, što direktno utiče na stabilnost na terenu - kazao je ministar spoljnih poslova. Đurić ističe da uloga KFOR-a, kao primarnog i kredibilnog garanta bezbednosti za sve zajednice, ostaje suštinska.

- Svakoj diskusiji o smanjenju broja ili kapaciteta mora se pristupiti sa krajnjim oprezom, jer preuranjene promene mogu destabilizovati krhku ravnotežu i ohrabriti one koji žele da promene činjenice na terenu silom ili pritiscima - poručio je Đurić.

Ministar je istakao da pored teških bezbednosnih i životnih uslova, Srbija mora da izrazi posebnu zabrinutost i zbog kontinuiranog targetiranja srpskog kulturnog i verskog nasleđa.

- Skrnavljenje verskih objekata i grobalja nije samo vandalizam, već direktan napad na identitet, dostojanstvo i osnovna ljudska prava. Dozvolite mi da vam skrenem pažnju na samo jedan od mnogih incidenata, kamenovanje autobusa koji je prevozio srpske pravoslavne hodočasnike u Južnoj Kosovskoj Mitrovici u septembru 2025. godine. Ovo nije bio slučajan čin. Bio je to ciljani napad na pojedince koji koriste svoje osnovno pravo na slobodu veroispovesti - rekao je Đurić.

Ističe da, kada takvi incidenti nisu odgovarajuće prikazani, rizikujemo da izgubimo potpuno i tačno razumevanje situacije na terenu.

Foto: Printskrin UN TV

 

- Očuvanje hrišćanskog nasleđa na Kosovu i Metohiji mora biti apsolutni prioritet za sve. Kontinuirano targetiranje kulturnog i verskog nasleđa ostaje duboko zabrinjavajuće. Ovo nije vandalizam, to je pokušaj brisanja identiteta i kontinuiteta.Kada se napadaju crkve, kada se skrnave groblja, kada su hodočasnici meta, to potkopava sam suživot -  naglasio je Đurić.

Podsetio je da se nedavni incidenti, uključujući provale u crkve i skrnavljenje grobova, nadovezuju na dugi obrazac uništenih ili oštećenih pravoslavnih lokaliteta od 1999. godine.

- Nasleđe nije samo prošlost, ono se tiče budućeg prisustva zajednica. Njegova zaštita je neophodna za izgradnju poverenja i pomirenje - poručio je Đurić.

Đurić je, tokom obraćanja na sednici gde je predstavljen šestomesečni izveštaj UNMIK-a o situaciji na KiM, kazao da je u veoma kratkom vremenskom periodu, približno 20 odsto srpskog stanovništva napustilo Kosovo i Metohiju usled pritisaka.

- To nije statistika. To je egzodus. I naša je zajednička odgovornost da ga zaustavimo. Svedoci smo stvarnosti u kojoj je sam identitet postao izvor nesigurnosti - istakao je on.

Đurić i dodao da se njihov identitet koristi kao osnov za ograničavanje prava kosovskih Srba, ograničavanje njihovog kretanja i targetiranje njihovih domova, imovine i verskih objekata. Kako je naveo, proizvoljna hapšenja, napadi i administrativni pritisci nisu izolovani incidenti, već formiraju sistematski obrazac marginalizacije koji ne možemo i ne smemo ignorisati.

Ujedinjene nacije, kako je rekao, nisu stvorene da bi ćutale pred nepravdom, već je njihova uloga da obezbede poštovanje međunarodnog prava i da zaštite pojedince i grupe kojima su uskraćena prava. Upravo iz tog razloga, naglasio je Đurić, ono što se danas dešava na Kosovu i Metohiji nije samo regionalno pitanje, već je pitanje zajedničke odgovornosti i test kredibiliteta međunarodnog poretka.

- Činjenice su duboko zabrinjavajuće. Samo u 2025. godini zabeležen je 137 etnički motivisani incident. Od početka ove godine, nova hapšenja i napadi su se nastavili. Ovi događaji ne ukazuju na slučajnost, već na obrazac pritisaka i klimu nekažnjivosti -  naglasio je šef srpske diplomatije.

Foto: Tanjug

 

Kako je dodao, Srbi se suočavaju sa ograničenjima slobode kretanja, proizvoljnim hapšenjima, napadima na njihovu imovinu i skrnavljenjem verskih objekata. Napadi na SPC pogađaju samu srž kulturnog i duhovnog identiteta, rekao je Đurić i dodao da su posebno zabrinjavajući pokušaji ulaska u socijalne, zdravstvene i obrazovne ustanove, jer direktno ugrožavaju osnovne funkcije neophodne za opstanak zajednice.

- Ograničenja slobode kretanja su sistemska, a ne slučajna - naveo je šef srpske diplomatije i dodao da je ulaz na KiM zabranjen Miloradu Arlovu, poznatom humanitarcu iz Banjaluke, ali je i patrijarhu SPC sprečeno da poseti sedište svoje Crkve.

- Ovo nisu samo administrativne prepreke; one predstavljaju namerno signaliziranje da određeni identiteti nisu dobrodošli ili da podležu uslovnom odobrenju. Ovde se ne radi o proceduri. Radi se o principu. Ove akcije šalju poruku da su prava uslovna, da identitet određuje pristup i da čak i humanitarni rad i verska dužnost mogu biti ometani - kazao je Đurić.

Kako je dodao, samo u 2025. godini zabeleženo je više od 130 etnički motivisanih incidenata, a da su se od tada nastavila hapšenja, zastrašivanja i napadi, a izveštaji o fizičkim napadima, šteti na imovini i verbalnom uznemiravanju traju i 2026. godine.

Podsetio je na pucnjavu na srpske dečake u Štrpcu na pravoslavni Božić dodajući da i dalje ođekuje taj incident upravo zato što odgovornost ostaje nejasna i nedovoljno pokazana.

- Takvi incidenti narušavaju ne samo individualnu bezbednost već i kolektivni osećaj pripadnosti čitavih zajednica. Istovremeno, niz koordinisanih mera uticao je na svakodnevni život Srba - naveo je Đurić i dodao da su među tim merama jednostrana zabrana srpskog dinara, koja narušava osnovni ekonomski život i tera penzionere, porodice i mala preduzeća u neizvesnost dok se bore da pristupe sredstvima ili obavljaju svakodnevne transakcije.

Đurić je naveo da se mnogi stariji građani sada suočavaju sa dugim putovanjima do graničnih područja samo da bi primili svoje penzije, pretvarajući ono što bi trebalo da bude rutinska stvar u izvor teškoća i poniženja.

Prema njegovim rečima, druga mera je sistematski pritisak na srpske institucije u zdravstvu, obrazovanju i socijalnim službama, ostavljajući pacijente bez pouzdane nege, a učenike nesigurnim u vezi sa kontinuitetom školovanja na maternjem jeziku.

Treća mera su hapšenja koja izazivaju ozbiljnu zabrinutost u vezi sa pravičnim postupkom i proporcionalnošću, a četvrta je oduzimanje zemljišta na severu za monoetničke baze specijalne policije, često sprovedeno bez transparentnosti i van dogovorenih okvira. Đurić je ukazao da to nisu izolovane odluke. One čine konzistentan obrazac pritiska.

- Da bi se razumeo puni uticaj ovih mera, mora se sagledati kako one utiču na svakodnevni život. Ekonomska ograničenja se pretvaraju u neizvesnost za porodice i prepreke za preduzeća. Roditelji brinu o izdržavanju svoje dece; nastavnici i lekari vide da je njihova profesionalna budućnost ugrožena. Institucionalni pritisak utiče na pristup zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i socijalnoj zaštiti. Pravna nesigurnost stvara strah i obeshrabruje povratak onih koji su raseljeni - rekao je Đurić.

Foto: Kosovo online

Kako je dodao, za mnoge, to nije pitanje politike - već da li mogu normalno da žive, odgajaju decu i ostanu u svojim domovima.

- Kada se osnovni uslovi za dostojanstven život naruše, ljudi odlaze – ne po svom izboru, već iz nužnosti. Ova postepena demografska promena, vođena stalnim pritiskom, a ne dobrovoljnom migracijom, preti da fundamentalno promeni multietnički karakter Kosova i Metohije. I to ne pogađa samo Srbe. Goranska zajednica se suočava sa sve većom marginalizacijom. Bošnjačka zajednica je potisnuta, uz sve veću zabrinutost zbog tihe asimilacije. Kada više zajednica doživljava slične pritiske, ovo postaje strukturno pitanje koje ugrožava samu osnovu suživota - naveo je šef srpske diplomatije.

Prema njegovim rečima, u proteklih šest meseci, situacija se samo dodatno pogoršala, a umesto napretka ka normalizaciji, svedoci smo događaja koji produbljuju nepoverenje i intenziviraju nesigurnost.

- Ovim se nameće suštinsko pitanje: kakvu budućnost možemo očekivati u društvu u kojem su ljudi meta zbog toga ko su i gde pravde nema? Bez odgovornosti ne može biti poverenja. Bez poverenja nema stabilnosti. A bez stabilnosti nema trajnog mira - kazao je Đurić.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.