Kolumna Dragutina Matanovića: Bitka na Košarama - herojstvo o kome Srbija više ne ćuti

Kolumna Dragutina Matanovića o herojima sa Košara.

Te 1999. NATO, bez odluke Saveta bezbednosti UN, započeo je bombardovanje Srbije - zemlje koja je u oba svetska rata bila na pobedničkoj strani i podnela ogromne žrtve za slobodu celog kontinenta.

U trenucima dok su mediji izveštavali o pogođenim ciljevima, NATO snage, svesne da svojim bombama ne mogu da poraze srpski narod, otpočele su pažljivo planiranu kopnenu ofanzivu. Njihov cilj bio je zauzimanje karaule Košare, strateški važnog mesta na granici prema Albaniji, odakle je trebalo pokrenuti osvajački prodor dalje. Kroz Kosovo i Metohiju, a potom i čitavu Srbiju. 

U zoru, na Veliki petak, 9. aprila 1999, nakon snažne podrške NATO avijacije i artiljerije, započeo je zajednički napad terorističke OVK, regularne albanske vojske, islamskih dobrovoljaca - mudžahedina, i drugih plaćeničkih formacija. Artiljeriju i avijaciju pratila je ozbiljna NATO logistika - izviđački dronovi, navođenje, specijalni timovi za koordinaciju i upotreba satelita.

Sa druge strane linije, na bedemu odbrane Srbije i pravoslavlja, našli su se vojnici na odsluženju vojnog roka - mladići tek izašli iz srednjoškolske klupe ili studentskog amfiteatra. Bez ratnog iskustva, bez adekvatne pripreme.

U zapadnoj računici izostavljen je jedan detalj - istorija. Ne kao mit već kao iskustvo utkano u svest, deo prauzora naroda koji se kroz vekove oblikovao u susretima sa nadmoćnijim osvajačima. Krv heroja sa Cera i Kolubare, Kajmakčalana, kao i Karađorđevih ustanika, koji su trešnjevim topovima osvojili tvrđavu Beograd, nije bila samo uspomena već trajno prisutna sila u srcima mladih srpskih vojnika.

Odnos snaga bio je potpuno na strani napadača, koji je angažovao više hiljada boraca, uz stalna pojačanja. Srpsku liniju odbrane u početku je držalo samo nekoliko stotina vojnika 53. graničnog bataljona i jedinica 125. motorizovane brigade, koji su primili prvi udar.

Bitka za Košare trajala je 67 dana, od Velikog petka do poslednjeg dana bombardovanja 1999. godine. U ovu epsku borbu, koja zasluženo stoji rame uz rame sa svim slavnim pobedama srpskog naroda, uključeni su i elitni sastavi jugoslovenske vojske poput 63. padobranske i 72. brigade za specijalne operacije. Bez obzira na jačanje srpskih snaga, uslovi borbe i dalje su bili apsolutno neravnopravni.

Linija odbrane ostala je neprobojna. Rečenica „Nema nazad, iza je Srbija" odjekivala je i na Košarama. Ostaje večno upisana zlatnim slovima u istoriju srpskog naroda.

U velikim i teškim vremenima, izrasli su srpski junaci. Neka nova imena, koja će postati svetionik slobode i herojstva za generacije koje dolaze. Predrag Peđa Leovac hrabro je poginuo u jurišu predvodeći saborce. Tomislav Račić - vodnik Plamen minirao je karaulu i poslednji se povukao, dok su sa njim zajedno ratovali njegovi otac i brat.

Heroj Tibor Cerna, koji se svesno žrtvovao kako bi otkrio lokaciju snajperiste. 

Prva ratna noć je Veselina Đokića, tada 19-godišnjaka, zatekla u rejonu karaule iznad Đakovice.

„Bili smo opkoljeni sa svih strana, sa nadom samo u Boga. Ratujete protiv najjače sile, oslonjeni samo jedni na druge", kaže Veselin. Seća se poslednjih reči legendarnog Peđe Leovca kod Maja Glave: „Peđa je rekao - ovu decu ostavite, a ja ću da idem. Otišao je sa dobrovoljcima, poginuo je žrtvujući se za nas. Mi nismo poraženi izašli sa Kosova. Vratili smo se u koloni, sa svojim oružjem. Naše koji su tamo ostali smatram svetima. Verujem da ću ih jednom ponovo sresti - i Peđu, i Ivana, i Sima, Mira, Vučka, Mila, Šumara."

Od ukupno 1357 vojnika koji su branili granicu, poginulo je 108 heroja, 16 tela ni do danas nije pronađeno, dok je 256 njih bilo ranjeno. Nakon što se rat završio, heroji Košara su zaboravljeni.

Nova, žuta vlast, servilna prema onima koji su napadali granicu, sakrila je priču o epskoj odbrani. Tek dolaskom na vlast Aleksandra Vučića, narod je čuo za bitku na Košarama. Predsednik Vučić položio je 2022. venac na Spomenik junacima sa Košara u parku kod KBC „Dr Dragiša Mišović", na čijem su postamentu uklesana imena 108 heroja koji su dali svoje živote, naglasivši:

„Danas deca u Srbiji, za razliku od nekog perioda ranije, znaju za Košare, znaju šta znači čuvati, braniti, štititi svoju zemlju."

Pesma „Vila sa Košara" posvećena je našim herojima. Mladim borcima koju su ljubavlju, odanošću i životima branili Srbiju. Po magli, kiši i hladnoći visoko u Juničkim planinama. Nikad im se ne možemo odužiti za sve što su našoj Srbiji dali.