Evropa gura glavu u pesak: 13 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, ZSO ostala slovo na papiru

Punih 13 godina Priština na čelu sa samozvanim premijerom Aljbinom Kurtijem odbija da sprovede Briselski sporazum. Isto toliko godina Evropa, koja je potpisnik i garant sporazuma, gura glavu u pesak i pravi se slepa kod očiju.

Reč je o Prvom sporazumu o principima koji regulišu normalizaciju odnosa, potpisanom 19. aprila 2013. godine u Briselu. Sporazum ima 15 tačaka, a njegov najvažniji segment odnosi se na formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), obuhvaćene u prvih šest tačaka.

Ipak, ni više od decenije kasnije, ZSO nije formirana.

Predstavnici Beograda na svim sastancima u Briselu, kao i u razgovorima sa međunarodnim zvaničnicima, insistiraju na hitnom osnivanju ZSO i rešavanju svih otvorenih pitanja kroz dijalog.

Sa druge strane, Priština nastavlja sa jednostranim potezima koje Beograd ocenjuje kao protivpravne, dok se položaj Srba na Kosovu i Metohiji dodatno otežava.

Briselski sporazum su 2013. godine potpisali tadašnji premijer Srbije Ivica Dačić i tadašnji premijer privremenih prištinskih institucija Hašim Tači, uz posredovanje tadašnje visoke predstavnice Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton.

Skupština privremenih prištinskih institucija ratifikovala je sporazum u junu iste godine, čime je obaveza formiranja ZSO i formalno potvrđena.

Prema dogovoru, Zajednica srpskih opština trebalo bi da obuhvati deset opština sa većinski srpskim stanovništvom, južno i severno od reke Ibar: Leposavić, Zvečan, severni deo Kosovske Mitrovice, Zubin Potok, Parteš, Ranilug, Novo Brdo, Gračanicu, Štrpce i Klokot. Predviđeno je i da članstvo bude otvoreno za druge opštine, uz saglasnost postojećih članica.

ZSO bi, prema sporazumu, imala statut, predsednika, potpredsednika i skupštinu, dok bi opštine članice kroz nju ostvarivale saradnju u vršenju svojih nadležnosti. Predviđena su i značajna ovlašćenja u oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, kao i urbanog i ruralnog planiranja.

Vučić: Najmanje loše rešenje

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je povodom godišnjice da 19. april 2013. godine nije bio lak, već dan ispunjen kompromisima u gotovo nemogućim uslovima, ali da je taj sporazum u tom trenutku bio najmanje loše rešenje.

Foto: Tanjug

 

- I pre 13 godina i danas, kao predsednik Republike i tada kao prvi potpredsednik Vlade Srbije, bio sam zagledan u budućnost, želeo dobre odnose sa Albancima, verovao da njihov jedini cilj nije samo da proteraju Srbe, već da žele nekakav mir i stabilnost. Prevario sam se. Niti su oni to želeli, a mnogo manje od njih su to želeli oni koji su nas primoravali na sve to - rekao je Vučić za Kosovo onlajn.

On je izrazio uverenje da Priština neće formirati ZSO, dodajući da očekuje nove inicijative koje bi podrazumevale drugačija rešenja umesto Zajednice, ali ponovo u okviru sistema vlasti u Prištini.

Đurić: Nema napretka bez ZSO

Foto: Tanjug

 

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić ocenio je da ono što je Briselskim sporazumom obećano Srbima na Kosovu i Metohiji - ZSO kao garant njihovih prava - nije ispunjeno, te da ne postoji ni stvarna namera da se ta obaveza realizuje.

Đurić je naglasio da bez sprovođenja dogovora o ZSO ne može doći do ključnog pomaka u odnosima, a to je izgradnja međusobnog poverenja.

Petković: U Prištini nemamo sagovornika

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković izjavio je danas da su na današnji dan 2013. godine delegacije Beograda i Prištine, uz posredovanje Evropske unije, potpisale Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa, ali da ni danas, 13 godina kasnije srce tog sporazuma, Zajednica srpskih opština i dalje nije formirana uprkos čvrstim garancijama Evropske unije.

Kako je podvukao sprovođenje sporazuma je podrazumevalo postojanje iskrenosti i dobre volje potpisnica, koja u Prištini nikada nije postojala, a tamošnja politička nomenklatura do danas otvoreno prkosi porukama da su za nju dogovori iz Brisela irelevantni, navodi se u saopštenju Kancelarije za KiM.

Foto: Nora Šabanović

 

- Beograd je sve svoje obaveze ispunio, ali ključni deo Prvog briselskog sporazuma jesu odredbe koje se odnose na formiranje ZSO, koja treba da bude temelj za zaštitu položaja i prava srpskog naroda, što bi nesumnjivo doprinelo društvenoj i političkoj stabilnosti na Kosovu i Metohiji - naglasio je Petković.

Dodaje da političke strukture u Prištini predvođene Aljbinom Kurtijem godinama, umesto poštovanja sporazuma, dosledno rade na zastrašivanju i obespravljivanju Srba, sa namerom da naš narod protera sa svojih vekovih ognjišta. 

Ističe da Beograd, uprkos izostanku dobre volje Prištine, ostaje dosledno opredeljen za dijalog kao jedini razuman put za rešavanje teških problema na Kosovu i Metohiji i odlučan u zahtevima da se Zajednica srpskih opština formira. 

- To ističemo i tokom svake runde pregovora u Briselu, očekujući i od Evropske unije kao garanta potpisanog sporazuma da privoli Prištinu na poštovanje preuzetih obaveza. Sa naše strane postoji jasno opredeljenje da i nadalje budemo okrenuti traganju za kompromisnim rešenjima, tako što ćemo predano raditi na miru i stabilnosti, čak i onda kada u Prištini za tako nešto nemamo sagovornika - rekao je Petković.

Odalović: Priština izbegava dogovoreno

Predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović izjavio je danas da Briselski sporazum ne bi postojao da nije bilo Zajednice srpskih opštine (ZSO) u njemu i dodao da je taj sporazum brinuo o čoveku, odnosno o Srbima i Albancima naglasivši da su i albanski građani u pokrajini imali određene benefite.

Odalović je za Tanjug naveo da nijedan albanski političar u Prištini, od potpisnika i bivšeg premijera Hašima Tačija pa sve do aktuelnog premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija, nije pokazao istinsku volju da sprovede sporazum u obliku u kojem je usaglašen.

Dodao je da 13 godina svedočimo kontinuiranom izbegavanju implementacije dogovorenog, uprkos tome što je Priština odmah nakon potpisivanja ratifikovala sporazuma.

- Imamo 13 godina izbegavanja, i sad nije meni problem Priština. Briselski sporazum nije hteo da ispoštuje Tači koju ga je potpisao. Nije ga ni Ramuš Haradinaj ispoštovao, nije ni Hoti, nije ni Isa Mustafa, neće ni Kurti. I neće ga ispoštovati u onakvom formatu i u onakvom obliku kako je to dogovoreno - istakao je Odalović.

Foto: Tanja Andric

 

Odalović je istakao da se danas nakon 13 godina ključne tačke Briselskog sporazuma direktno krše, ističući kao primer nepostojanje srpskog komandira policije na severu AP Kosova i Metohije, a što je definisano obavezom da regionalnog komandanta predlažu gradonačelnici četiri srpske opštine. 

Istovremeno, ukazao je na probleme u pravosudnom sistemu u južnoj srpskoj pokrajini, čime je Srbima uskraćeno pravo na pravično suđenje i zaštitu u istražnim postupcima.

Takođe, smatra da Priština, uz prećutnu saglasnost Evropske unije, pokušava da obesmisli koncept ZSO kroz institucionalno nasilje i jednostrane poteze.

- Nemamo još jednu stvar, plan implementacije da se sprovede. Mi imamo nekoliko stvari koje jednostavno Priština i Evropska unija, kao garant svega, ignorišu, izbegavaju, da o tome i pričaju, igraju na kartu svršenog čina, dozvoljavaju Kurtiju da divlja institucionalno, da razara institucije i obesmišljava sutra Zajednicu srpskih opština, jer sve ovo o čemu mi pričamo stoji vrlo jasno - kazao je on.

 

BONUS VIDEO