Pravni puč u tužilaštvu: Dolovac zaobišla VST i tajno, van zakona, postavlja svoje kadrove!

Najnovijim rešenjima o postavljenju Lazara Lazovića za vršioca funkcije glavnog tužioca u Šapcu i Tanje Vukićević u Apelacionog tužilaštva u Kragujevcu, faktički je izvršen pravni puč unutar tužilačkog sistema.

Ova imenovanja, kako ukazuju sagovornici portala Vaseljenska, sprovedena su direktnim zaobilaženjem Visokog saveta tužilaštva, čime je institucija koja bi po Ustavu trebalo da bira tužioce, svedena na nemog posmatrača.

Iako su zakonski rokovi za izbor tužilaca jasno definisani, Savet ovim pitanjima na svojim zvaničnim sednicama od početka godine nije ni odlučivao. Naprotiv, mesto javnog i zakonom propisanog postupka, javnost je za ova imenovanja saznala iz medija. Rešenja su, prema našim saznanjima, potpisale Zagorka Dolovac i Tatjana Lagumdžija, otvaraju niz pitanja o tome ko zaista donosi odluke u tužilačkom sistemu Srbije.

Kako navodi izvor Vaseljenske iz tužilaštva, „celokupan manevar postavljenja tužilaca u Šapcu i Kragujevcu predstavlja grubo izigravanje Zakona o javnom tužilaštvu, kojim se suštinski poništava ustavna uloga Visokog saveta tužilaštva kao izbornog organa čime se garantuje samostalnost“.

Foto: ATAIMAGES

Prema članu 68. Zakona o javnom tužilaštvu, isključiva nadležnost za postavljanje vršilaca funkcija nakon prestanka mandata pripada Visokom savetu tužilaštva kao kolektivnom telu, a ne pojedincima iz tužilačke hijerarhije,“ baš zato, sve što se desilo u povodom ovih tajnih imenovanja ukazuje na sistemsko zaobilaženje zakona.

„Primenjena je strategija svesnog prećutkivanja činjenice da su funkcije upražnjene, kako bi se zaobišao zakonski rok od 30 dana i onemogućilo Savetu da odlučuje na zvaničnim sednicama.“

Na taj način, kako tvrdi, stvoren je veštački institucionalni vakuum koji je iskorišćen za donošenje odluka van formalne procedure.

„Potpisivanje ovih akata od strane Vrhovne tužiteljke i njene najbliže saradnice predstavlja praktično preuzimanje suvereniteta organa koji bi trebalo da kontroliše njihov rad. Koja je onda svrha postojanja Visokog saveta tužilaštva?“

Naš sagovornik ukazuje i na moguću zloupotrebu drugih pravnih mehanizama koje je vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac godinama koristila, kao što je institut upućivanja, preko koga je godinama kontrolisala tužioce u specijalnim tužilaštvima.

„Vi kroz ovaj slučaj vidite kako se svesno zaobilazi zakon, a to je već postala praksa, pre svega kako se vršila zloupotreba instituta ‘upućivanja’ iz članova 111. i 112. Zakona o javnom tužilaštvu, koji je zamišljen kao privremena mera, a ne kao prečica za trajno instaliranje kadrova bliskih vrhu piramide moći. Ovakvim postupcima ne samo da se kompromituje legitimitet Lazovića i Vukićevićeve, već mi stičemo utisak da su unutrašnji pravilnici i diskreciona moć pojedinaca iznad Ustava i zakona.“

Foto: ATAIMAGES

S tim u vezi, redakcija portala Vaseljenska zvanično je uputila zahtev Visokom savetu tužilaštva za pristup informacijama od javnog značaja, pozivajući se na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakon o javnom informisanju i medijima.

U zahtevu se traži da VST odgovori na ključna pitanja, i to da li je uopšte raspravljao o ovim imenovanjima, po kom pravnom osnovu su doneta rešenja mimo sednice, zašto nije ispoštovan rok od 30 dana, kao i da li su svi članovi Saveta bili obavešteni o upražnjenim funkcijama.

Posebno se zahteva dostavljanje kopija rešenja o imenovanju Lazara Lazovića i Tanje Vukićević, kao i dokazi da su članovi VST-a blagovremeno informisani, što bi pokazalo da li je reč o institucionalnom propustu ili svesno organizovanom zaobilaženju zakona.

Jer, ukoliko se potvrdi da su odluke donete van sistema koji je za to nadležan, pitanje više nije kadrovsko, već ustavno.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.