Profesor Darko Tanasković: Univerzitet je nisko pao, pojavili su se ljudi kojima nije mesto na fakultetu

Čuveni profesor i diplomata dr Darko Tanasković, na promociji knjige „Horizonti smisla - Razgovori sa Darkom Tanaskovićem", osvrnuo se na stanje univerziteta u Srbiji , ističući da je univerzitet u ozbiljnoj krizi.

U četvrtak, 16. aprila 2026. godine, u organizaciji Eparhije osečkopoljske i baranjske, Fondacije "Sveta Petka" i Ustanove u kulturi Srpski dom u Srpskom domu u Vukovaru, održana je promocija knjige Miloša Jevtića - "Horizonti smisla -Razgovori sa Darkom Tanaskovićem" .

Profesor dr Tanasković odgovorio je i na pitanje koje mu se često postavljalo, a to je kako je moguće da nije član Srpske akademije nauke i umetnosti.

- Ja sam se dvoumio i konsultovao sa ljudima do čijeg mišljenja držim, da li uopšte na takvo pitanje da odgovaram. Ako nisi postao član SANU, a nešto se kritički o tome izražavaš, svako će reći „Pa, naravno to je zato što nije primljen". Matija Bećković je jednom rekao, i u tome se slažem s njim, da je zanimljivo da SANU najviše kritikuju oni koji u nju nisu primljeni. Razmišljao sam i odlučio da o tome ne govorim. Međutim, gospodin Jevtić je insistirao, a i još neki ljudi, navodeći da mene poznaju u javnosti i da, u izvesnom slislu, dugujem da nešto ovim povodom kažem. Možda mi je najteže bilo da odgovorim na to pitanje, jer, s jedne strane, nisam hteo da pričam isprazne priče, a s druge, nisam  želeo da preko ove dijaloške knjige uđem u neku vrstu sukoba sa Akademijom, jer smatram da je to najznačajnija institucija srpskoga naroda u svemu što je nauka, kultura i umetnost. Ja sam samo pojedinac i nikada, kao i u odnosu na državu, ne bih sebi dozvolio da na takav lični način uđem u konfrontaciju s nacionalnom institucijom. Baš sam, eto, pitao i preosvećenog vladiku Heruvima da li misli da sam uspeo da odgovorim časno, a da ne izgleda kao da se jadam. Većina onih koji su čitali knjigu smatra da sam našao meru. Mera je, po meni tu najbitnija. Izgubljena mera u stvarima jedno je od ishodišta velike tragedije sveta - naveo je profesor.

Foto: Foto: Miloš Rafailović

 

- To je značilo postepeni pad kvaliteta nastave i nauke na univerzitetu. Jedino što je bilo stalno i permanentno, praktično od mog dolaska na Univerzitet početkom sedamdesteih godina, bio je navodni proces reformisanja visokog obrazovanja. Ono do čega je kao posledica došlo jeste da je na univerzitetu prevladao broj zaposlenih za koje bi se u akademskoj zajednici svojevremeno reklo da nisu univerzitetski ljudi. Uz nelagodnost koju donosi svako uopštavanje, rekao bih da su se u prevelikom broju pojavili ljudi kojima nije mesto na fakultetima. Kada imate takvu većinu, onda su moguće različite manipulacije i aberacije, pa i da se potpuno zamene uloge - da studenti postanu profesori! Čuvena „Bolonjska reforma" se uvodila u vreme kada sam ja bio ambasador u Vatikanu, a kada sam se vratio dobio sam da predajem novouvedene predmete, jer nisu znali da ih predaju oni koji su ih uveli.... Dok sam bio u Italiji, pozvali su me sa slavnog Univerziteta u Bolonji da držim predavanje o neoislamizmu. Posle predavanja razgovarao sam sa kolegama sa tog univerziteta i dobio odgovor da su dva lista papira „Bolonjske deklaracije", kod nas od strane nekih predstavljene kao jevanđelje, u biti čista politika i da sve to nema mnogo veze sa naukom i sa univerzitetom. Vratim se potom u zemlju, a na jednom savetovanju nam počeše soliti pamet da se takav model svuda u svetu primenjuje. Ja se javim pitanjem gde je to u svetu i kažem da, recimo, u Bolonji nije. Odgovor, naravno, nisam dobio...

Cenjeni profesor je podsetio da se sada vodi akcija da Bogoslovski pravoslavni fakultet izađe iz sastava Univerziteta u Beogradu i da se oformi novi univerzitet „Sveti Sava", u saradnji sa državom.

- Ja sam, iz više razloga, načelno bio protiv toga. Dosta sam razgovarao s vladikom Irinejem, uglednim profesorom. Sada više nisam siguran da zagovornici te ideje nisu u pravu. Vladika Irinej, recimo, tvrdi da se ne bi desilo da šačica aktivista na Bogoslovskom fakultetu upropasti celu akademsku godinu, da je ovaj fakultet bio izvan sastava Univerziteta u Beogradu. Univerzitet je doista, ukupno uzevši, nisko pao, ali računam da će naći snage da se oporavi... Ovakvo stanje nije posledica nečeg iznenadnog, već višedecenijskog opadanje nivoa, nebrige za univerzitet, ima tu mnogo odgovornih. Ne meri se sve, odnosno ne bi trebalo da se meri mestom na Šangajskoj i sličnim listama.

Episkop Heruvim: Profesor Tanasković je primer časnog erudite

Na promociji knjige obratio se i Episkop osečkopoljski o baranjski g. Heruvim dajući osvrt na ovo delo i njegove bitne momente.

- Profesor Tanasković je, sa sigurnošću možemo reći, jedan od najsvestranijih intelektualaca našeg vremena, pravi primer časnog i uglednog erudite koji je uvek spreman da se svojim angažmanom, pisanom ili usmenom rečju, bezrezervno stavi na raspolaganje svom narodu, svojoj Crkvi i Otadžbini. To je činio, između ostalog, i kao naš stalni predstavnik pri Unesku u Parizu gde je branio vitalne interese našeg naroda ali i kao član mešovite Komisije koja je u Vatikanu raspravljala pitanje kanonizacije kardinala Stepinca. To čini i sada, ovde, svojom posetom našoj zajednici, svojim prisustvom i razumevanjem našeg položaja i svih izazova sa kojima se susrećemo. U knjizi „Horizonti smisla" profesor Darko Tanasković i gospodin Miloš Jevtić, kroz dijalog istražuju širok spektar tema koje povezuju nauku, religiju, diplomatiju i aktuelne društvene procese - istakao je episkop Heruvim.

BONUS VIDEO

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.