Jedan od najuticajnijih ekonomskih i poslovnih medija u Kini "Caixin" objavio je analizu posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića toj zemlji.
"Caixin" je, inače, medij koji je često okarakterisan kao kombinacija "Blumberga" i "Fajnenšl tajmsa" za kinesko tržište i poznat je po ozbiljnim analizama ekonomije, investicija, geopolitike i kineskih kompanija.
Njihov tekst, preveden na srpski, prenosimo u celosti:
Kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić stigao u Peking 24. maja u četvorodnevnu državnu posetu, sa sobom nije doneo samo tradicionalnu diplomatsku dobru volju. Očekuje se da će biti potpisano više od 30 sporazuma koji će obezbediti približno milijardu evra novih kineskih investicionih obaveza. Međutim, pravi značaj Vučićeve posete ne leži u samim brojkama, već u prirodi tih poslova.
Godinama je kinesko ekonomsko prisustvo u Srbiji - kao i u velikom delu sveta u razvoju - bilo definisano tradicionalnom infrastrukturom i eksploatacijom resursa. Sada se ta paradigma menja. Peking i Beograd unapređuju svoje "čelično prijateljstvo" preusmeravanjem fokusa ka visokotehnološkoj proizvodnji i naprednim tehnologijama, čime označavaju novu fazu pragmatične saradnje Kine i Evrope.
Najupadljiviji simbol ove tranzicije jeste projekat humanoidnih robota u srpskom gradu Šapcu. Projekat predvode šangajska kompanija Zhiyuan Robotics i proizvođač auto-delova Minth Group, a inicijativa je privukla Vučićevu pažnju još u februaru. Nakon demonstracije proizvoda, Vučić je ocenio da bi ovaj poduhvat mogao postati jedna od najvećih investicija u istoriji Srbije.
Uz početno ulaganje od 100 miliona evra, planirano je da pogon u Šapcu formalno počne sa radom sredinom 2026. godine. Ambiciozni projekat takođe predviđa izgradnju do 50 "data factory" centara između 2026. i 2030. godine. Ukoliko projekat uspe, Srbija bi mogla postati ključni evropski centar za industriju humanoidne robotike, sa primenom od kućne asistencije i pomoći osobama sa invaliditetom do granične bezbednosti. To predstavlja ogroman iskorak u odnosu na puteve i mostove koji su ranije dominirali bilateralnom saradnjom, stavljajući industrije budućnosti i pametnu ekonomiju u samo središte odnosa dve zemlje.
Istovremeno, kineski proizvođači automobila koriste jedinstvenu geopolitičku poziciju Srbije kako bi odgovorili na sve neprijateljskije trgovinsko okruženje u Evropi. Zajedničko preduzeće kineske kompanije Jiangling Motors Corporation Group i francuskog Renault - poznato kao JMEV - uspostavlja fabriku u Sremskoj Mitrovici. Sa početnim godišnjim kapacitetom od 3.000 do 5.000 vozila, očekuje se da prvi automobili siđu sa proizvodne trake do kraja 2026. godine.
Strateški značaj fabrike JMEV prevazilazi tradicionalnu automobilsku proizvodnju. Koristeći Sporazum o slobodnoj trgovini između Kine i Srbije, kao i bescarinski pristup Srbije tržištu Evropske unije, kineski proizvođači električnih vozila mogu efikasno zaobići trgovinske barijere koje trenutno podiže Brisel. Proizvodna baza u Srbiji omogućava tim kompanijama lokalizaciju proizvodnje i bolje prilagođavanje zahtevima evropskog tržišta.
Ovaj tehnološki zaokret menja samu strukturu kinesko-srpskog partnerstva. Ranije je zaštitni znak tog odnosa bila industrijska sinergija, oličena u tome što je kineska kompanija HBIS Group preuzela i revitalizovala posrnulu železaru u Smederevu. Novi talas ulaganja u visokotehnološku proizvodnju podiže tu saradnju na viši nivo u okviru globalnog lanca vrednosti.
Foto: Foto: Tanjug/Jadranka Ilić
Aleksandar Vučić i Si Đinping
Za Srbiju, kineski kapital više nije samo pitanje finansiranja teške industrije. On postaje katalizator industrijske modernizacije, koji pomaže ublažavanju domaćeg nedostatka radne snage i istovremeno gradi suverene kapacitete u naprednoj proizvodnji. Za Kinu, Srbija učvršćuje svoju ulogu nezaobilazne strateške tačke ulaska u Evropu. Dok evropske vlade sve više insistiraju na lokalizovanoj proizvodnji i bezbednosti lanaca snabdevanja, Srbija kineskim kompanijama nudi fleksibilno utočište za industrijsko pozicioniranje i tehnološko testiranje.
Tradicionalni model "kineski kapital plus kineski inženjering" ubrzano evoluira u novu formulu: kineska tehnologija plus geografska prednost Srbije plus evropsko tržište. Ova promena obezbeđuje obostrano koristan odnos. Srbiji donosi veće ekonomske koristi, dok kineskim kompanijama pruža model za održivo širenje u Evropi.
Ova strateška evolucija odvija se u kontekstu agresivne politike Evropske unije poznate kao „de-risking“. Od pooštravanja kontrole stranih direktnih investicija, preko antisubvencijskih istraga protiv kineskih električnih vozila, do uvođenja Mehanizma za ugljenično prilagođavanje na granicama (CBAM), Brisel stvara veoma zahtevan regulatorni okvir za kineske kompanije.
U takvom okruženju, kinesko-srpsko partnerstvo predstavlja pragmatično zaobilazno rešenje. Kombinovanjem kineske tehnologije sa geografskim položajem Srbije - zemlje koja nije članica EU, ali je snažno integrisana sa evropskim tržištem - Peking je stvorio važnu tampon-zonu. Projekti poput fabrike robotike u Šapcu i pogona JMEV imaju visok nivo lokalizacije, što može ublažiti evropsku zabrinutost zbog montažnih pogona sa malim lokalnim učešćem. U poređenju sa modelom direktnog izvoza, uključivanje kineske proizvodnje u lokalni evropski lanac snabdevanja znatno je prihvatljivije regionalnim tržištima.
Vučić je otvoreno kritikovao zapadni protekcionizam, pozivajući Evropu da se ne zatvara prema svetu. Nedavno je izjavio da EU treba da odbaci strah i sumnju prema Kini, ističući da razumna politika 21. veka podrazumeva saradnju sa svim velikim globalnim akterima. Njegova retorika ukazuje na to da pojedine evropske zemlje odbacuju logiku konfrontacije sa Pekingom po principu "nulta suma", te umesto toga pokušavaju da pronađu ravnotežu između bezbednosnih pitanja i ekonomske realnosti.
Naravno, izazovi ostaju. Partnerstvo će morati da se prilagodi sve strožim pravilima Evropske unije i zabrinutosti pojedinih država članica zbog konkurencije. Ipak, ukoliko ove visokotehnološke inicijative donesu konkretne rezultate - poput otvaranja radnih mesta, transfera tehnologije i industrijske modernizacije - one će predstavljati snažan dokaz da pragmatična, tržišno zasnovana saradnja između Kine i Evrope nije samo moguća, već i neophodna.
Ćiu Liping je viši istraživač Instituta za ekonomsku i trgovinsku saradnju Centralne i Istočne Evrope pri Univerzitetu Ningbo. Ćian Hao je specijalni istraživač istog instituta.
Danas, kada je u prisustvu predsednika Aleksandra Vučića, u Pekingu potpisano više investicionih ugovora čija je vrednost skoro milijardu evra kojima je obezbeđeno više hiljada radnih mesta, vreme je da se podsetimo na “tužilačku zaveru” od 1. avgusta prošle godine čiji je cilj bio raskid ekonomskih odnosa između Srbije i Kine i izbacivanje kineskih kompanija sa tržišta Srbije.
Tajkunsko-blokaderski mediji predvođeni Novom S i N1 odavno su pokazali u kojoj meri preziru sve srpsko, ali sada su u tome čak otišli i korak dalje objavljujući niz skandaloznih tekstova o poseti predsednika Aleksandra Vučića Kini.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom četvrtog dana zvanične posete Kini posetio Đasing i inovacioni centar kompanije Mint, gde su ga, pored zvanične delegacije, dočekali roboti.
Beograd će 27. juna biti domaćin skupa "Srbija, jedna porodica", a posetioci će prisustvovati spektaklu. Ono što će imati priliku da vide su: najveća srpska zastava, roboti, dečji program, interaktivne zone i nastupi poznatih muzičkih zvezda i ostatak sadržajnog programa.
Presednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovaće danas u Beogradu otvaranju svečane izložbe fotografija kineske novinske agencije Sinhua, a potom se sastaje sa predsednikom Državnog zbora Slovenije Zoranom Stevanovićem.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Danas, kada je u prisustvu predsednika Aleksandra Vučića, u Pekingu potpisano više investicionih ugovora čija je vrednost skoro milijardu evra kojima je obezbeđeno više hiljada radnih mesta, vreme je da se podsetimo na “tužilačku zaveru” od 1. avgusta prošle godine čiji je cilj bio raskid ekonomskih odnosa između Srbije i Kine i izbacivanje kineskih kompanija sa tržišta Srbije.
Petar Bošković, potrčko propalog predsedničkog kandidata, NATO generala i osvedočenog šoviniste Zdravka Ponoša, napravio je skandal u Skupštini Srbije.
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić danas se obratio učesnicima Konferencije predsednika parlamenata država kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.
U prethodnoj epizodi emisije "Na merama" otkrili smo vam čime se sada bavi novinarka blokaderka Ana Mihajlovski, iza čega se skriva njen kolega blokader Slobodan Georgiev, kako se opušta “blokader junior” Aleksej Bjelogrlić, koji su izvori prihoda još jednog blokadera, glumca Nikole Đurička, gde se kreće i šta vozi najbolji prijatelj rektora politikanta Vladana Đokića, Nebojša Bojović.
Sin Mila Đukanovića, dobio je ime po svom dedi Blaži Đukanoviću (1883-1943), generalu, banu i četničkom komandantu Crne Gore, koji je do smrti čuvao manastir Ostrog, otkrio je u Kolegijumu glavni urednik Informera Dragan J. Vučićević.
Nemački proizvođač sportskih automobila Porše priprema novu rundu otpuštanja, gde će na udaru biti 4.000 radnih mesta, uglavnom u menadžmentu i administraciji.
Šest stotina niških penzionera, prisustvujući tribini Fonda PIO i SAPENS-a, održanoj 7. jula u ovom najvećem gradu na jugu Srbije, imalo je priliku da dobije odgovore na brojna pitanja ali i da da nove predloge za unapređenje položaja i društvenog standarda pripadnika trećeg doba.
Policija u Novom Pazaru identifikovala je i privela na informativni razgovor S. G. (21) povodom snimka koji se prethodnih dana pojavio na društvenim mrežama i izazvao veliku pažnju javnosti.
Čitanjem optužnice danas je započeo glavni pretres u predmetu protiv Anisa Kalajdžića (34) optuženog da je 16.novembra prošle godine u Mostaru pucnjem iz pištolja usmrtio Aldinu Jahić (32) iz Kalesije.
Zbog saobraćajne nesreće koja se rano jutros dogodila na Goliji, u kojoj je život izgubio petnaestogodišnji maloletnik iz Novog Pazara, po nalogu dežurnog tužioca određeno je zadržavanje do 48 sati za dve osobe, među kojima je i jedan policijski službenik.
Srpski državljanin uhapšen je nakon što je nožem pretio vlasniku bara u Vićenci i opljačkao kasu. Kako pišu italijanski mediji, njegov beg bio je kratkog daha, pošto ga je policija pronašla i uhapsila samo deset minuta nakon prijave.
Devet država obavezalo se na NATO samitu u Ankari u Turskoj da će učestvovati u osnivanju nove međunarodne finansijske institucije koja će imati zadatak da podrži razvoj odbrambene industrije i jačanje vojnih kapaciteta savezničkih zemalja.
Ruske snage izvele su raketni napad na Odesu, pri čemu je, prema navodima ukrajinskih vlasti, upotrebljena balistička raketa sa kasetnom bojevom glavom.
Tokom zvanične posete Ankari, francuski predsednik Emanuel Makron i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan našli su se u centru pažnje zbog nekoliko trenutaka koji su ubrzo postali viralni na društvenim mrežama.
Lideri Organizacije severnoatlantskog pakta (NATO) okupiće se 7. i 8. jula u Ankari na samitu koji se održava u trenutku rata na Bliskom istoku, nastavka sukoba u Ukrajini i sve oštrijih kritika koje predsednik SAD Donald Tramp upućuje Alijansi i njenim članicama.
Seriju "Srećni ljudi" pamte generacije gledalaca i bez obzira na to što je većina ljudi odgledala seriju po nekoliko puta, ipak postoje neobične greške koje niko do sada nije promenio.
Povodom obeležavanja 170 godina od rođenja Nikole Tesle, u Press centru Udruženja novinara Srbije predstavljena je knjiga "Planetarni Tesla" autora Vlade Markanovića, dok je istovremeno najavljena i Svečana akademija koja će biti održana 10. jula u Narodnom pozorištu u Beogradu, u čast ovog velikog naučnika i vizionara.
Poznata irska glumica Slejn Keli, koju je publika širom sveta, pa i u Srbiji, najviše volela i pamtila po ulozi u popularnoj televizijskoj seriji "Tjudorovi", preminula je u 44. godini od raka.
Na fotografiji, napravljenoj 1939. godine na Slaviji u Beogradu, najverovatnije tokom obeležavanja Vrbice, nalazi se i naš proslavljeni glumac Bora Todorović.
Stefanotis ispunjava prostoriju mirisom koji mnogi porede sa luksuznim parfemima, a uz to ne zahteva komplikovanu negu i dugo zadržava svoju dekorativnost.
Sinoć je u Londonu održana svetska premijera mitskog akcionog spektakla "Odiseja", u režiji Kristofera Nolana, a najviše pažnje je privukla Zendaja u neobičnoj haljini.
Prkos najlepše cveta kada u zemljištu nema previše azota, već preovlađuju fosfor i kalijum. Stručnjaci su otkrili koja vrsta prihrane je najbolja za ovu biljku.
Dve voditeljke portala Informer Milica Stanimirović i Vanja Jovanović u našoj novoj emisiji "Demanti" pitaju poznate ličnosti ono što niko drugi ne sme!
Voditeljka Jovana Jeremić održala je emotivan govor kojim je otvorila memorijalni kik-boks i boks meč u čast osnivača i predsednika kik-boks kluba „Palmini tigrovi“, Dragana Markovića Palme.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.