Jedan od najuticajnijih ekonomskih i poslovnih medija u Kini "Caixin" objavio je analizu posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića toj zemlji.
"Caixin" je, inače, medij koji je često okarakterisan kao kombinacija "Blumberga" i "Fajnenšl tajmsa" za kinesko tržište i poznat je po ozbiljnim analizama ekonomije, investicija, geopolitike i kineskih kompanija.
Njihov tekst, preveden na srpski, prenosimo u celosti:
Kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić stigao u Peking 24. maja u četvorodnevnu državnu posetu, sa sobom nije doneo samo tradicionalnu diplomatsku dobru volju. Očekuje se da će biti potpisano više od 30 sporazuma koji će obezbediti približno milijardu evra novih kineskih investicionih obaveza. Međutim, pravi značaj Vučićeve posete ne leži u samim brojkama, već u prirodi tih poslova.
Godinama je kinesko ekonomsko prisustvo u Srbiji - kao i u velikom delu sveta u razvoju - bilo definisano tradicionalnom infrastrukturom i eksploatacijom resursa. Sada se ta paradigma menja. Peking i Beograd unapređuju svoje "čelično prijateljstvo" preusmeravanjem fokusa ka visokotehnološkoj proizvodnji i naprednim tehnologijama, čime označavaju novu fazu pragmatične saradnje Kine i Evrope.
Najupadljiviji simbol ove tranzicije jeste projekat humanoidnih robota u srpskom gradu Šapcu. Projekat predvode šangajska kompanija Zhiyuan Robotics i proizvođač auto-delova Minth Group, a inicijativa je privukla Vučićevu pažnju još u februaru. Nakon demonstracije proizvoda, Vučić je ocenio da bi ovaj poduhvat mogao postati jedna od najvećih investicija u istoriji Srbije.
Uz početno ulaganje od 100 miliona evra, planirano je da pogon u Šapcu formalno počne sa radom sredinom 2026. godine. Ambiciozni projekat takođe predviđa izgradnju do 50 "data factory" centara između 2026. i 2030. godine. Ukoliko projekat uspe, Srbija bi mogla postati ključni evropski centar za industriju humanoidne robotike, sa primenom od kućne asistencije i pomoći osobama sa invaliditetom do granične bezbednosti. To predstavlja ogroman iskorak u odnosu na puteve i mostove koji su ranije dominirali bilateralnom saradnjom, stavljajući industrije budućnosti i pametnu ekonomiju u samo središte odnosa dve zemlje.
Istovremeno, kineski proizvođači automobila koriste jedinstvenu geopolitičku poziciju Srbije kako bi odgovorili na sve neprijateljskije trgovinsko okruženje u Evropi. Zajedničko preduzeće kineske kompanije Jiangling Motors Corporation Group i francuskog Renault - poznato kao JMEV - uspostavlja fabriku u Sremskoj Mitrovici. Sa početnim godišnjim kapacitetom od 3.000 do 5.000 vozila, očekuje se da prvi automobili siđu sa proizvodne trake do kraja 2026. godine.
Strateški značaj fabrike JMEV prevazilazi tradicionalnu automobilsku proizvodnju. Koristeći Sporazum o slobodnoj trgovini između Kine i Srbije, kao i bescarinski pristup Srbije tržištu Evropske unije, kineski proizvođači električnih vozila mogu efikasno zaobići trgovinske barijere koje trenutno podiže Brisel. Proizvodna baza u Srbiji omogućava tim kompanijama lokalizaciju proizvodnje i bolje prilagođavanje zahtevima evropskog tržišta.
Ovaj tehnološki zaokret menja samu strukturu kinesko-srpskog partnerstva. Ranije je zaštitni znak tog odnosa bila industrijska sinergija, oličena u tome što je kineska kompanija HBIS Group preuzela i revitalizovala posrnulu železaru u Smederevu. Novi talas ulaganja u visokotehnološku proizvodnju podiže tu saradnju na viši nivo u okviru globalnog lanca vrednosti.
Foto: Foto: Tanjug/Jadranka Ilić
Aleksandar Vučić i Si Đinping
Za Srbiju, kineski kapital više nije samo pitanje finansiranja teške industrije. On postaje katalizator industrijske modernizacije, koji pomaže ublažavanju domaćeg nedostatka radne snage i istovremeno gradi suverene kapacitete u naprednoj proizvodnji. Za Kinu, Srbija učvršćuje svoju ulogu nezaobilazne strateške tačke ulaska u Evropu. Dok evropske vlade sve više insistiraju na lokalizovanoj proizvodnji i bezbednosti lanaca snabdevanja, Srbija kineskim kompanijama nudi fleksibilno utočište za industrijsko pozicioniranje i tehnološko testiranje.
Tradicionalni model "kineski kapital plus kineski inženjering" ubrzano evoluira u novu formulu: kineska tehnologija plus geografska prednost Srbije plus evropsko tržište. Ova promena obezbeđuje obostrano koristan odnos. Srbiji donosi veće ekonomske koristi, dok kineskim kompanijama pruža model za održivo širenje u Evropi.
Ova strateška evolucija odvija se u kontekstu agresivne politike Evropske unije poznate kao „de-risking“. Od pooštravanja kontrole stranih direktnih investicija, preko antisubvencijskih istraga protiv kineskih električnih vozila, do uvođenja Mehanizma za ugljenično prilagođavanje na granicama (CBAM), Brisel stvara veoma zahtevan regulatorni okvir za kineske kompanije.
U takvom okruženju, kinesko-srpsko partnerstvo predstavlja pragmatično zaobilazno rešenje. Kombinovanjem kineske tehnologije sa geografskim položajem Srbije - zemlje koja nije članica EU, ali je snažno integrisana sa evropskim tržištem - Peking je stvorio važnu tampon-zonu. Projekti poput fabrike robotike u Šapcu i pogona JMEV imaju visok nivo lokalizacije, što može ublažiti evropsku zabrinutost zbog montažnih pogona sa malim lokalnim učešćem. U poređenju sa modelom direktnog izvoza, uključivanje kineske proizvodnje u lokalni evropski lanac snabdevanja znatno je prihvatljivije regionalnim tržištima.
Vučić je otvoreno kritikovao zapadni protekcionizam, pozivajući Evropu da se ne zatvara prema svetu. Nedavno je izjavio da EU treba da odbaci strah i sumnju prema Kini, ističući da razumna politika 21. veka podrazumeva saradnju sa svim velikim globalnim akterima. Njegova retorika ukazuje na to da pojedine evropske zemlje odbacuju logiku konfrontacije sa Pekingom po principu "nulta suma", te umesto toga pokušavaju da pronađu ravnotežu između bezbednosnih pitanja i ekonomske realnosti.
Naravno, izazovi ostaju. Partnerstvo će morati da se prilagodi sve strožim pravilima Evropske unije i zabrinutosti pojedinih država članica zbog konkurencije. Ipak, ukoliko ove visokotehnološke inicijative donesu konkretne rezultate - poput otvaranja radnih mesta, transfera tehnologije i industrijske modernizacije - one će predstavljati snažan dokaz da pragmatična, tržišno zasnovana saradnja između Kine i Evrope nije samo moguća, već i neophodna.
Ćiu Liping je viši istraživač Instituta za ekonomsku i trgovinsku saradnju Centralne i Istočne Evrope pri Univerzitetu Ningbo. Ćian Hao je specijalni istraživač istog instituta.
Danas, kada je u prisustvu predsednika Aleksandra Vučića, u Pekingu potpisano više investicionih ugovora čija je vrednost skoro milijardu evra kojima je obezbeđeno više hiljada radnih mesta, vreme je da se podsetimo na “tužilačku zaveru” od 1. avgusta prošle godine čiji je cilj bio raskid ekonomskih odnosa između Srbije i Kine i izbacivanje kineskih kompanija sa tržišta Srbije.
Tajkunsko-blokaderski mediji predvođeni Novom S i N1 odavno su pokazali u kojoj meri preziru sve srpsko, ali sada su u tome čak otišli i korak dalje objavljujući niz skandaloznih tekstova o poseti predsednika Aleksandra Vučića Kini.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom četvrtog dana zvanične posete Kini posetio Đasing i inovacioni centar kompanije Mint, gde su ga, pored zvanične delegacije, dočekali roboti.
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se tokom 81. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku sa potpredsednikom Narodne Republike Kine Han Džengom.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Danas, kada je u prisustvu predsednika Aleksandra Vučića, u Pekingu potpisano više investicionih ugovora čija je vrednost skoro milijardu evra kojima je obezbeđeno više hiljada radnih mesta, vreme je da se podsetimo na “tužilačku zaveru” od 1. avgusta prošle godine čiji je cilj bio raskid ekonomskih odnosa između Srbije i Kine i izbacivanje kineskih kompanija sa tržišta Srbije.
Gledalačko-obaveštajna služba Informera (GOSI) došla je do ekskluzivnih saznanja o potpunom rasulu u tajkunskim medijima i tajnom planu novinara koji su napustili ovu antisrpsku mašineriju!
Američki potpredsednik Džej Di Vens optužio je zapadne liberale i njihovu imigracionu politiku za nasilje koje je zahvatilo Francusku nakon što su masovni protesti protiv skupoće prerasli u paljenje državnih zgrada, pljačke i žestoke sukobe sa policijom.
U emisiji "Srbija zove Dominikanu" povela se tema o samopouzdanju učesnice druge sezone Exatlona, Mile Ivanovski, ali i o tome kako su na nju gledali pojedini učesnici ovog takmičenja.
Bivša takmičarka "Exatlona" Lana Stanišić otvoreno je u emisiji "Srbija zove Dominikanu" stavila svima do znanja da joj se ne dopada ponašanje Nikole Lakića. Naime ona smatra da Lakić manipuliše Crvenim timom.
Primena sistema ETIAS odložena je i trenutno nije moguće podnositi prijave za putovanje u EU, a na internetu se već pojavilo više od 150 lažnih sajtova koji nude navodno izdavanje odobrenja i za to naplaćuju velike takse!
Srbija u 2027. godini ima ukupno 11 neradnih dana, a najveće iznenađenje donosi proleće kada građani mogu računati na pet vezanih slobodnih dana, jer se poklapaju Vaskrs i Prvi maj.
Potpredsednik Glavnog odbora Srpske napredne stranke (SNS) Siniša Mali leteo je danas panoramskim balonom koji najavljuje "EKSPO 2027" i sa 150 metara pokazao najlepše delove Beograda.
Danas oko 15 časova dogodila se teška saobraćajna nezgoda u Bulevaru umetnosti na Novom Beogradu, u blizini poznate pekare "Miloš", kada je automobil u punom naletu udario pešaka.
U teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila sinoć u Užicu, poginuo je Užičanin N. Đ, dok su četiri člana njegove porodice, među kojima je i dvoje maloletne dece, povređena.
Muškarac je juče oko podneva, tokom poljoprivrednih radova traktorom, pronašao dva eksplozivna sredstva u Sopotu, naselju na području Pregrade u Hrvatskom zagorju.
Danas se navršava tačno godinu dana od surove likvidacije u Hercegovačkoj ulici u Beogradu na vodi, kada je usred noći ubijen Filip Ivanović (33), navodni pripadnik "škaljarskog klana".
U Višnjičkoj ulici na Karaburmi, danas je došlo do stravične saobraćajne nezgode kada se vozač "mercedesa G klase" pri velikoj brzini zakucao u više vozila i napravio potpuni haos u kojem je povređeno čak petoro ljudi.
Muškarac koji je pokušao da razbije izlog prodavnice poznatog modnog brenda Lakost kako bi opljačkao radnju doživeo je neočekivan preokret. Dok je pokušavao da polomi staklenu površinu, izlog se obrušio na njega.
U susret premijeri nove domaće triler serije "Viber grupa", koja će od 17. oktobra biti emitovana na Superstar kanalu, ostvarena je saradnja između TS Media i Rakuten Vibera, jedne od najpopularnijih komunikacionih platformi u regionu.
Opra Vinfri izgradila je medijsko carstvo, postala jedna od najuticajnijih žena u svetu zabave i ušla u istoriju kao prva Afroamerikanka čije je bogatstvo premašilo milijardu dolara.
Poznati televizijski voditelj, nutricionista i nekadašnji bodibilding šampion Danijel Oprea preminuo je u 52. godini, samo dva dana pre svog 53. rođendana.
Priprema sarme od slatkog kupusa često ume da bude frustrirajuća zbog žilavih i krutih listova. Proveren kulinarski trik sa samo dva sastojka iz špajza će vam olakšati posao i obezbediti savršeno meke listove spremne za uvijanje.
Pevačica Romana Panić dvehiljaditih je bila veoma popularna pevačica, međutim, poslednji put je bila u žiži javnosti kada je uhapšena u Australiji zbog krađe novca sa bankomata.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.