Jedan od najuticajnijih ekonomskih i poslovnih medija u Kini "Caixin" objavio je analizu posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića toj zemlji.
"Caixin" je, inače, medij koji je često okarakterisan kao kombinacija "Blumberga" i "Fajnenšl tajmsa" za kinesko tržište i poznat je po ozbiljnim analizama ekonomije, investicija, geopolitike i kineskih kompanija.
Njihov tekst, preveden na srpski, prenosimo u celosti:
Kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić stigao u Peking 24. maja u četvorodnevnu državnu posetu, sa sobom nije doneo samo tradicionalnu diplomatsku dobru volju. Očekuje se da će biti potpisano više od 30 sporazuma koji će obezbediti približno milijardu evra novih kineskih investicionih obaveza. Međutim, pravi značaj Vučićeve posete ne leži u samim brojkama, već u prirodi tih poslova.
Godinama je kinesko ekonomsko prisustvo u Srbiji - kao i u velikom delu sveta u razvoju - bilo definisano tradicionalnom infrastrukturom i eksploatacijom resursa. Sada se ta paradigma menja. Peking i Beograd unapređuju svoje "čelično prijateljstvo" preusmeravanjem fokusa ka visokotehnološkoj proizvodnji i naprednim tehnologijama, čime označavaju novu fazu pragmatične saradnje Kine i Evrope.
Najupadljiviji simbol ove tranzicije jeste projekat humanoidnih robota u srpskom gradu Šapcu. Projekat predvode šangajska kompanija Zhiyuan Robotics i proizvođač auto-delova Minth Group, a inicijativa je privukla Vučićevu pažnju još u februaru. Nakon demonstracije proizvoda, Vučić je ocenio da bi ovaj poduhvat mogao postati jedna od najvećih investicija u istoriji Srbije.
Uz početno ulaganje od 100 miliona evra, planirano je da pogon u Šapcu formalno počne sa radom sredinom 2026. godine. Ambiciozni projekat takođe predviđa izgradnju do 50 "data factory" centara između 2026. i 2030. godine. Ukoliko projekat uspe, Srbija bi mogla postati ključni evropski centar za industriju humanoidne robotike, sa primenom od kućne asistencije i pomoći osobama sa invaliditetom do granične bezbednosti. To predstavlja ogroman iskorak u odnosu na puteve i mostove koji su ranije dominirali bilateralnom saradnjom, stavljajući industrije budućnosti i pametnu ekonomiju u samo središte odnosa dve zemlje.
Istovremeno, kineski proizvođači automobila koriste jedinstvenu geopolitičku poziciju Srbije kako bi odgovorili na sve neprijateljskije trgovinsko okruženje u Evropi. Zajedničko preduzeće kineske kompanije Jiangling Motors Corporation Group i francuskog Renault - poznato kao JMEV - uspostavlja fabriku u Sremskoj Mitrovici. Sa početnim godišnjim kapacitetom od 3.000 do 5.000 vozila, očekuje se da prvi automobili siđu sa proizvodne trake do kraja 2026. godine.
Strateški značaj fabrike JMEV prevazilazi tradicionalnu automobilsku proizvodnju. Koristeći Sporazum o slobodnoj trgovini između Kine i Srbije, kao i bescarinski pristup Srbije tržištu Evropske unije, kineski proizvođači električnih vozila mogu efikasno zaobići trgovinske barijere koje trenutno podiže Brisel. Proizvodna baza u Srbiji omogućava tim kompanijama lokalizaciju proizvodnje i bolje prilagođavanje zahtevima evropskog tržišta.
Ovaj tehnološki zaokret menja samu strukturu kinesko-srpskog partnerstva. Ranije je zaštitni znak tog odnosa bila industrijska sinergija, oličena u tome što je kineska kompanija HBIS Group preuzela i revitalizovala posrnulu železaru u Smederevu. Novi talas ulaganja u visokotehnološku proizvodnju podiže tu saradnju na viši nivo u okviru globalnog lanca vrednosti.
Foto: Foto: Tanjug/Jadranka Ilić
Aleksandar Vučić i Si Đinping
Za Srbiju, kineski kapital više nije samo pitanje finansiranja teške industrije. On postaje katalizator industrijske modernizacije, koji pomaže ublažavanju domaćeg nedostatka radne snage i istovremeno gradi suverene kapacitete u naprednoj proizvodnji. Za Kinu, Srbija učvršćuje svoju ulogu nezaobilazne strateške tačke ulaska u Evropu. Dok evropske vlade sve više insistiraju na lokalizovanoj proizvodnji i bezbednosti lanaca snabdevanja, Srbija kineskim kompanijama nudi fleksibilno utočište za industrijsko pozicioniranje i tehnološko testiranje.
Tradicionalni model "kineski kapital plus kineski inženjering" ubrzano evoluira u novu formulu: kineska tehnologija plus geografska prednost Srbije plus evropsko tržište. Ova promena obezbeđuje obostrano koristan odnos. Srbiji donosi veće ekonomske koristi, dok kineskim kompanijama pruža model za održivo širenje u Evropi.
Ova strateška evolucija odvija se u kontekstu agresivne politike Evropske unije poznate kao „de-risking“. Od pooštravanja kontrole stranih direktnih investicija, preko antisubvencijskih istraga protiv kineskih električnih vozila, do uvođenja Mehanizma za ugljenično prilagođavanje na granicama (CBAM), Brisel stvara veoma zahtevan regulatorni okvir za kineske kompanije.
U takvom okruženju, kinesko-srpsko partnerstvo predstavlja pragmatično zaobilazno rešenje. Kombinovanjem kineske tehnologije sa geografskim položajem Srbije - zemlje koja nije članica EU, ali je snažno integrisana sa evropskim tržištem - Peking je stvorio važnu tampon-zonu. Projekti poput fabrike robotike u Šapcu i pogona JMEV imaju visok nivo lokalizacije, što može ublažiti evropsku zabrinutost zbog montažnih pogona sa malim lokalnim učešćem. U poređenju sa modelom direktnog izvoza, uključivanje kineske proizvodnje u lokalni evropski lanac snabdevanja znatno je prihvatljivije regionalnim tržištima.
Vučić je otvoreno kritikovao zapadni protekcionizam, pozivajući Evropu da se ne zatvara prema svetu. Nedavno je izjavio da EU treba da odbaci strah i sumnju prema Kini, ističući da razumna politika 21. veka podrazumeva saradnju sa svim velikim globalnim akterima. Njegova retorika ukazuje na to da pojedine evropske zemlje odbacuju logiku konfrontacije sa Pekingom po principu "nulta suma", te umesto toga pokušavaju da pronađu ravnotežu između bezbednosnih pitanja i ekonomske realnosti.
Naravno, izazovi ostaju. Partnerstvo će morati da se prilagodi sve strožim pravilima Evropske unije i zabrinutosti pojedinih država članica zbog konkurencije. Ipak, ukoliko ove visokotehnološke inicijative donesu konkretne rezultate - poput otvaranja radnih mesta, transfera tehnologije i industrijske modernizacije - one će predstavljati snažan dokaz da pragmatična, tržišno zasnovana saradnja između Kine i Evrope nije samo moguća, već i neophodna.
Ćiu Liping je viši istraživač Instituta za ekonomsku i trgovinsku saradnju Centralne i Istočne Evrope pri Univerzitetu Ningbo. Ćian Hao je specijalni istraživač istog instituta.
Danas, kada je u prisustvu predsednika Aleksandra Vučića, u Pekingu potpisano više investicionih ugovora čija je vrednost skoro milijardu evra kojima je obezbeđeno više hiljada radnih mesta, vreme je da se podsetimo na “tužilačku zaveru” od 1. avgusta prošle godine čiji je cilj bio raskid ekonomskih odnosa između Srbije i Kine i izbacivanje kineskih kompanija sa tržišta Srbije.
Tajkunsko-blokaderski mediji predvođeni Novom S i N1 odavno su pokazali u kojoj meri preziru sve srpsko, ali sada su u tome čak otišli i korak dalje objavljujući niz skandaloznih tekstova o poseti predsednika Aleksandra Vučića Kini.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom četvrtog dana zvanične posete Kini posetio Đasing i inovacioni centar kompanije Mint, gde su ga, pored zvanične delegacije, dočekali roboti.
Blokaderska voditeljka N1 Danica Vučenić ponovo je u svom prepoznatljivom stilu napala predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ovoga puta povodom njegove posete Tivtu i Samita koji se održava u Crnoj Gori.
Suzana Vasiljević, medijska savetnica predsednika Srbije Aleksandra Vučića, priznala je da je zaplakala kada je šef države od kineskog lidera Si Đinpinga dobio orden.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić našao se u centru pažnje jednog od najuticajnijih svetskih ekonomskih medija – Blumberga, koji ga je u udarnom terminu predstavio kao političara koji se zalaže za modernu, otvorenu ekonomiju i snažno privlačenje stranih investicija.
Posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića i pakistanskog premijera Šehbaza Šarifa Kini prošle nedelje privukle su veliku pažnju kineskih medija koji su izvestili da su susreti bili prožeti onim što je opisano kao "čelično prijateljstvo" Pekinga sa obe nacije, navodi se u analizi kineske agencije Sinhua.
Prvi potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da je poseta srpske delegacije Kini, na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, istorijska poseta i otkrio jedan detalj koji samo potvrđuje koliko poštovanja Kina ima prema Srbiji.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ispisao je istoriju petodnevnom posetom Kini i antisrpska histerija koja se tim povodom podigla u medijima u Zagrebu, Prištini i Podgorici sasvim je očekivana, smatraju sagovornici Informera.
Slobodan Georgiev, urednik na Novoj S, puca od muke zbog Vučićeve posete Kini. Kolega blokader mu sasuo istinu u lice - naveo da pozdravlja ono što je predsesnik radio u Pekingu.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Danas, kada je u prisustvu predsednika Aleksandra Vučića, u Pekingu potpisano više investicionih ugovora čija je vrednost skoro milijardu evra kojima je obezbeđeno više hiljada radnih mesta, vreme je da se podsetimo na “tužilačku zaveru” od 1. avgusta prošle godine čiji je cilj bio raskid ekonomskih odnosa između Srbije i Kine i izbacivanje kineskih kompanija sa tržišta Srbije.
Poverenik Milan Antonijević organizuje konferenciju povodom Međunarodnog dana borbe protiv govora mržnje, a jedan od govornika biće, verovali ili ne - istaknuti srbomrzac Dinko Gruhonjić!
Ruska naftna kompanija Tatneft uvela je ograničenje prodaje benzina i dizela na svim svojim benzinskim stanicama u Rusiji, čime su mere koje su ranije važile uglavnom u većim regionima sada proširene na celu mrežu ove kompanije.
U Beogradu će sutra doći do potpune obustave saobraćaja u Bulevaru Nikole Tesle u Beogradu, dok će na delu opštine Zvezdara biti izmenjeno saobraćanje javnog prevoza.
Sezona berbe malina je na pragu, a poljoprivrednici se još uvek bore protiv problema nedostatka radne snage. Nude dnevnice i do 6.000 dnevno, uz plaćene dodatne troškove, ali radnika ni za lek!
Nakon incidenta koji se prošle sedmice dogodio u OŠ "Tatomir Anđelić" u Mrčajevcima u tokom kog je došlo do vršnjačkog nasilja sa elementima seksualnog uznemiravanja jednog učenika, oglasilo se Više javno tužilaštvo u Čačku iz kojeg kažu da u konkretnom slučaju nije bilo silovanja deteta.
Muškarac (43) teško je povređen kada se njegov automobil prevrnuo na šumskom putu kod Mostara. Uprkos prelomima obe noge, uspeo je da pešači oko kilometar kako bi pozvao pomoć.
Rusko Ministarstvo odbrane zvanično je potvrdilo da je jedan od njegovih najmodernijih ratnih brodova Admiral Grigorovič u Lamanšu ispalio "preventivne" hice na britansku civilnu jahtu.
Taktički bombarder Su-24M srušio u Hmeljničkoj oblasti u Ukrajini se tokom izvršavanja zadatka, a cela posada je izgubila život, zvanično je potvrdilo Vazduhoplovstvo Oružanih snaga Ukrajine.
Rusija je povećala svoj pomorski izvoz sirove nafte na gotovo rekordan nivo, uprkos svim postojećim sankcijama i ograničenjima zapadnih zemalja, prenosi ugledna ekonomska agencija "Blumberg".
Gostujući u podkastu "Perspektive" na televiziji K1, poznati pisac i publicista Muharem Bazdulj izneo je lično svedočanstvo o svom životnom putu, prelasku u Beograd, ali i oštre analize o istorijskom revizionizmu i sudbini zajedničkog kulturnog prostora bivše Jugoslavije.
Planetarna muzička zvezda Leni Kravic stigao je u Beograd, a pred njegov veliki koncert na Ušću isplivali su svi detalji i zahtevi koje je poslao našim organizatorima.
Glumica Jelisaveta Orašanin sinoć se prvi put pojavila na jednom javnom događaju nakon što su mediji otrkili da je u vezi sa 11 godina mlađim kolegom Pavlom Mensurom.
Pozorišni reditelj, univerzitetski profesor i jedan od osnivača čuvenog omladinskog pozorišta Dadov, Rusmil-Slavenko Saletović, preminuo je u 79. godini, zvanično je saopšteno iz ovog beogradskog teatra.
Poznata šminkerka Meri Filips, koja stoji iza izgleda brojnih svetskih zvezda, podelila je na svom Instagram profilu jednostavan, ali veoma efektan trik koji pomaže da šminka ostane sveža i postojana satima, uz prirodan i lagan izgled kože.
Raskinuli ste sa partnerom, previše putujete zbog posla, mnogo radite, umorni ste. Previše je razloga zbog kojih vam je seksualni život zamro. To može da utiče na zdravlje na dosta načina.
Na proslavi rođendana svog supruga Donalda Trampa, Melanija Tramp privukla je ogromnu pažnju pojavivši se u efektnoj crnoj haljini koja je istakla njenu vitku figuru i besprekornu liniju tela.
Pevač Ivan Gavrilović prvi put je otvoreno govorio o svedočenju u slučaju ubistva Branka Jeftovića Jorge, kog je likvidirao pripadnik "zemunskog klana" Sretko Kalinić.
Pevačica Neda Ukraden u knjizi "Zora je svanula" progovorila je o narušenim odnosima s koleginicom Lepom Brenom zbog njene emotivne veze sa Sašom Popovićem.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.