Jedan od najuticajnijih ekonomskih i poslovnih medija u Kini "Caixin" objavio je analizu posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića toj zemlji.
"Caixin" je, inače, medij koji je često okarakterisan kao kombinacija "Blumberga" i "Fajnenšl tajmsa" za kinesko tržište i poznat je po ozbiljnim analizama ekonomije, investicija, geopolitike i kineskih kompanija.
Njihov tekst, preveden na srpski, prenosimo u celosti:
Kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić stigao u Peking 24. maja u četvorodnevnu državnu posetu, sa sobom nije doneo samo tradicionalnu diplomatsku dobru volju. Očekuje se da će biti potpisano više od 30 sporazuma koji će obezbediti približno milijardu evra novih kineskih investicionih obaveza. Međutim, pravi značaj Vučićeve posete ne leži u samim brojkama, već u prirodi tih poslova.
Godinama je kinesko ekonomsko prisustvo u Srbiji - kao i u velikom delu sveta u razvoju - bilo definisano tradicionalnom infrastrukturom i eksploatacijom resursa. Sada se ta paradigma menja. Peking i Beograd unapređuju svoje "čelično prijateljstvo" preusmeravanjem fokusa ka visokotehnološkoj proizvodnji i naprednim tehnologijama, čime označavaju novu fazu pragmatične saradnje Kine i Evrope.
Najupadljiviji simbol ove tranzicije jeste projekat humanoidnih robota u srpskom gradu Šapcu. Projekat predvode šangajska kompanija Zhiyuan Robotics i proizvođač auto-delova Minth Group, a inicijativa je privukla Vučićevu pažnju još u februaru. Nakon demonstracije proizvoda, Vučić je ocenio da bi ovaj poduhvat mogao postati jedna od najvećih investicija u istoriji Srbije.
Uz početno ulaganje od 100 miliona evra, planirano je da pogon u Šapcu formalno počne sa radom sredinom 2026. godine. Ambiciozni projekat takođe predviđa izgradnju do 50 "data factory" centara između 2026. i 2030. godine. Ukoliko projekat uspe, Srbija bi mogla postati ključni evropski centar za industriju humanoidne robotike, sa primenom od kućne asistencije i pomoći osobama sa invaliditetom do granične bezbednosti. To predstavlja ogroman iskorak u odnosu na puteve i mostove koji su ranije dominirali bilateralnom saradnjom, stavljajući industrije budućnosti i pametnu ekonomiju u samo središte odnosa dve zemlje.
Istovremeno, kineski proizvođači automobila koriste jedinstvenu geopolitičku poziciju Srbije kako bi odgovorili na sve neprijateljskije trgovinsko okruženje u Evropi. Zajedničko preduzeće kineske kompanije Jiangling Motors Corporation Group i francuskog Renault - poznato kao JMEV - uspostavlja fabriku u Sremskoj Mitrovici. Sa početnim godišnjim kapacitetom od 3.000 do 5.000 vozila, očekuje se da prvi automobili siđu sa proizvodne trake do kraja 2026. godine.
Strateški značaj fabrike JMEV prevazilazi tradicionalnu automobilsku proizvodnju. Koristeći Sporazum o slobodnoj trgovini između Kine i Srbije, kao i bescarinski pristup Srbije tržištu Evropske unije, kineski proizvođači električnih vozila mogu efikasno zaobići trgovinske barijere koje trenutno podiže Brisel. Proizvodna baza u Srbiji omogućava tim kompanijama lokalizaciju proizvodnje i bolje prilagođavanje zahtevima evropskog tržišta.
Ovaj tehnološki zaokret menja samu strukturu kinesko-srpskog partnerstva. Ranije je zaštitni znak tog odnosa bila industrijska sinergija, oličena u tome što je kineska kompanija HBIS Group preuzela i revitalizovala posrnulu železaru u Smederevu. Novi talas ulaganja u visokotehnološku proizvodnju podiže tu saradnju na viši nivo u okviru globalnog lanca vrednosti.
Foto: Foto: Tanjug/Jadranka Ilić
Aleksandar Vučić i Si Đinping
Za Srbiju, kineski kapital više nije samo pitanje finansiranja teške industrije. On postaje katalizator industrijske modernizacije, koji pomaže ublažavanju domaćeg nedostatka radne snage i istovremeno gradi suverene kapacitete u naprednoj proizvodnji. Za Kinu, Srbija učvršćuje svoju ulogu nezaobilazne strateške tačke ulaska u Evropu. Dok evropske vlade sve više insistiraju na lokalizovanoj proizvodnji i bezbednosti lanaca snabdevanja, Srbija kineskim kompanijama nudi fleksibilno utočište za industrijsko pozicioniranje i tehnološko testiranje.
Tradicionalni model "kineski kapital plus kineski inženjering" ubrzano evoluira u novu formulu: kineska tehnologija plus geografska prednost Srbije plus evropsko tržište. Ova promena obezbeđuje obostrano koristan odnos. Srbiji donosi veće ekonomske koristi, dok kineskim kompanijama pruža model za održivo širenje u Evropi.
Ova strateška evolucija odvija se u kontekstu agresivne politike Evropske unije poznate kao „de-risking“. Od pooštravanja kontrole stranih direktnih investicija, preko antisubvencijskih istraga protiv kineskih električnih vozila, do uvođenja Mehanizma za ugljenično prilagođavanje na granicama (CBAM), Brisel stvara veoma zahtevan regulatorni okvir za kineske kompanije.
U takvom okruženju, kinesko-srpsko partnerstvo predstavlja pragmatično zaobilazno rešenje. Kombinovanjem kineske tehnologije sa geografskim položajem Srbije - zemlje koja nije članica EU, ali je snažno integrisana sa evropskim tržištem - Peking je stvorio važnu tampon-zonu. Projekti poput fabrike robotike u Šapcu i pogona JMEV imaju visok nivo lokalizacije, što može ublažiti evropsku zabrinutost zbog montažnih pogona sa malim lokalnim učešćem. U poređenju sa modelom direktnog izvoza, uključivanje kineske proizvodnje u lokalni evropski lanac snabdevanja znatno je prihvatljivije regionalnim tržištima.
Vučić je otvoreno kritikovao zapadni protekcionizam, pozivajući Evropu da se ne zatvara prema svetu. Nedavno je izjavio da EU treba da odbaci strah i sumnju prema Kini, ističući da razumna politika 21. veka podrazumeva saradnju sa svim velikim globalnim akterima. Njegova retorika ukazuje na to da pojedine evropske zemlje odbacuju logiku konfrontacije sa Pekingom po principu "nulta suma", te umesto toga pokušavaju da pronađu ravnotežu između bezbednosnih pitanja i ekonomske realnosti.
Naravno, izazovi ostaju. Partnerstvo će morati da se prilagodi sve strožim pravilima Evropske unije i zabrinutosti pojedinih država članica zbog konkurencije. Ipak, ukoliko ove visokotehnološke inicijative donesu konkretne rezultate - poput otvaranja radnih mesta, transfera tehnologije i industrijske modernizacije - one će predstavljati snažan dokaz da pragmatična, tržišno zasnovana saradnja između Kine i Evrope nije samo moguća, već i neophodna.
Ćiu Liping je viši istraživač Instituta za ekonomsku i trgovinsku saradnju Centralne i Istočne Evrope pri Univerzitetu Ningbo. Ćian Hao je specijalni istraživač istog instituta.
Danas, kada je u prisustvu predsednika Aleksandra Vučića, u Pekingu potpisano više investicionih ugovora čija je vrednost skoro milijardu evra kojima je obezbeđeno više hiljada radnih mesta, vreme je da se podsetimo na “tužilačku zaveru” od 1. avgusta prošle godine čiji je cilj bio raskid ekonomskih odnosa između Srbije i Kine i izbacivanje kineskih kompanija sa tržišta Srbije.
Tajkunsko-blokaderski mediji predvođeni Novom S i N1 odavno su pokazali u kojoj meri preziru sve srpsko, ali sada su u tome čak otišli i korak dalje objavljujući niz skandaloznih tekstova o poseti predsednika Aleksandra Vučića Kini.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom četvrtog dana zvanične posete Kini posetio Đasing i inovacioni centar kompanije Mint, gde su ga, pored zvanične delegacije, dočekali roboti.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Danas, kada je u prisustvu predsednika Aleksandra Vučića, u Pekingu potpisano više investicionih ugovora čija je vrednost skoro milijardu evra kojima je obezbeđeno više hiljada radnih mesta, vreme je da se podsetimo na “tužilačku zaveru” od 1. avgusta prošle godine čiji je cilj bio raskid ekonomskih odnosa između Srbije i Kine i izbacivanje kineskih kompanija sa tržišta Srbije.
Ministar Siniša Mali najavio je u Skupštini novu novčanu pomoć države za penzionere, socijalno ugrožene i sve punoletne građane, kao i vaučere za odmor.
Snažan pljusak zahvatio je grad Čačak i okolinu. U mestu Pakovraće, kod uključenja na auto-put Miloš Veliki, zbog obilne kiše vidljivost je veoma slaba, pa se vozačima savetuje dodatni oprez i prilagođena brzina kretanja.
Postoje ubistva kod kojih počinilac iza sebe ostavi samo tragove koje nije uspeo da sakrije, ali i ona u kojima se čini da ubica želi da bude „čut“. Poruka ispisana na mestu zločina, šifra poslata novinama ili predmet koji potvrđuje da se iza pisma zaista krije ubica mogu postati deo svojevrsne komunikacije počinioca sa policijom, javnošću ili čak samom žrtvom.
Državljanin Severne Makedonije Andrej Tanaskovski (19) uhapšen je u Nikšiću u akciji crnogorske policije zbog sumnje da je pokušao da ubije Budvanina Marka Ljubišu, zvanog Kan. Za njim je bila raspisana međunarodna poternica Interpola.
Na zlatiborskom putu, nedaleko od baze užičkih "Puteva", večeras je došlo do teže saobraćajne nezgode u kojoj su se direktno sudarila dva putnička automobila.
Posle potrage otežane izuzetno lošim vremenskim uslovima, ruski spasioci završili su akciju evakuacije tela pet stradalih planinara iz Bosne i Hercegovine koji su poginuli tokom uspona na Elbrus.
Bivši premijer Mađarske i lider Fidesa Viktor Orban kaže da se u Mađarskoj danas "demontira demokratija i vladavina prava" u težnji ka nekontrolisanoj moći.
Dok novi filmski spektakl Kristofera Nolana "Odiseja" uveliko hara bioskopskim dvoranama širom sveta i Srbije i ruši sve rekorde gledanosti, na Iksu se pojavio snimak koji je sve nasmejao do suza.
Glumica Ivana Jovanović, koja se proslavila ulogom Nede u seriji "Greh njene majke", ponovo je izazvala pravu buru i gnev javnosti na društvenim mrežama.
Ljudsko telo često šalje signale koje mnogi doživljavaju kao neprijatne ili estetski nepoželjne, ali upravo oni ponekad mogu otkriti mnogo o našem zdravstvenom stanju.
Kira Kasins (23) iz Škotske dospela je u centar pažnje nakon što je otkriveno da je obmanula svog dečka i članove porodice, tvrdeći da je bila trudna i da se porodila. Kasnije se ispostavilo da je umesto bebe pokazala plastičnu lutku.
Crni luk i šargarepa predstavljaju nezaobilaznu osnovu mnogih domaćih jela. Ipak, mnogi ih iz navike ubacuju u tiganj u isto vreme, a to je velika greška.
Epl je otklonio bezbednosni propust u funkciji "Hide My Email" u okviru iCloud+ usluge, koji je mogao da omogući otkrivanje e-mail adresa koje je ova opcija trebalo da zaštiti. Problem je prvi put javno otkriven početkom jula, a ispostavilo se da je Epl za ranjivost znao najmanje godinu dana pre njenog rešavanja.
Usitnjene ljuske od oraha su prirodni malč koji se raspoređuje oko biljaka. Kada se nanesu u tankom sloju oko cveća, povrća ili ukrasnog bilja, pomažu da se zadrži vlaga u zemlji i štite korenje od naglih temperaturnih oscilacija.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.