Jedan od najuticajnijih ekonomskih i poslovnih medija u Kini "Caixin" objavio je analizu posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića toj zemlji.
"Caixin" je, inače, medij koji je često okarakterisan kao kombinacija "Blumberga" i "Fajnenšl tajmsa" za kinesko tržište i poznat je po ozbiljnim analizama ekonomije, investicija, geopolitike i kineskih kompanija.
Njihov tekst, preveden na srpski, prenosimo u celosti:
Kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić stigao u Peking 24. maja u četvorodnevnu državnu posetu, sa sobom nije doneo samo tradicionalnu diplomatsku dobru volju. Očekuje se da će biti potpisano više od 30 sporazuma koji će obezbediti približno milijardu evra novih kineskih investicionih obaveza. Međutim, pravi značaj Vučićeve posete ne leži u samim brojkama, već u prirodi tih poslova.
Godinama je kinesko ekonomsko prisustvo u Srbiji - kao i u velikom delu sveta u razvoju - bilo definisano tradicionalnom infrastrukturom i eksploatacijom resursa. Sada se ta paradigma menja. Peking i Beograd unapređuju svoje "čelično prijateljstvo" preusmeravanjem fokusa ka visokotehnološkoj proizvodnji i naprednim tehnologijama, čime označavaju novu fazu pragmatične saradnje Kine i Evrope.
Najupadljiviji simbol ove tranzicije jeste projekat humanoidnih robota u srpskom gradu Šapcu. Projekat predvode šangajska kompanija Zhiyuan Robotics i proizvođač auto-delova Minth Group, a inicijativa je privukla Vučićevu pažnju još u februaru. Nakon demonstracije proizvoda, Vučić je ocenio da bi ovaj poduhvat mogao postati jedna od najvećih investicija u istoriji Srbije.
Uz početno ulaganje od 100 miliona evra, planirano je da pogon u Šapcu formalno počne sa radom sredinom 2026. godine. Ambiciozni projekat takođe predviđa izgradnju do 50 "data factory" centara između 2026. i 2030. godine. Ukoliko projekat uspe, Srbija bi mogla postati ključni evropski centar za industriju humanoidne robotike, sa primenom od kućne asistencije i pomoći osobama sa invaliditetom do granične bezbednosti. To predstavlja ogroman iskorak u odnosu na puteve i mostove koji su ranije dominirali bilateralnom saradnjom, stavljajući industrije budućnosti i pametnu ekonomiju u samo središte odnosa dve zemlje.
Istovremeno, kineski proizvođači automobila koriste jedinstvenu geopolitičku poziciju Srbije kako bi odgovorili na sve neprijateljskije trgovinsko okruženje u Evropi. Zajedničko preduzeće kineske kompanije Jiangling Motors Corporation Group i francuskog Renault - poznato kao JMEV - uspostavlja fabriku u Sremskoj Mitrovici. Sa početnim godišnjim kapacitetom od 3.000 do 5.000 vozila, očekuje se da prvi automobili siđu sa proizvodne trake do kraja 2026. godine.
Strateški značaj fabrike JMEV prevazilazi tradicionalnu automobilsku proizvodnju. Koristeći Sporazum o slobodnoj trgovini između Kine i Srbije, kao i bescarinski pristup Srbije tržištu Evropske unije, kineski proizvođači električnih vozila mogu efikasno zaobići trgovinske barijere koje trenutno podiže Brisel. Proizvodna baza u Srbiji omogućava tim kompanijama lokalizaciju proizvodnje i bolje prilagođavanje zahtevima evropskog tržišta.
Ovaj tehnološki zaokret menja samu strukturu kinesko-srpskog partnerstva. Ranije je zaštitni znak tog odnosa bila industrijska sinergija, oličena u tome što je kineska kompanija HBIS Group preuzela i revitalizovala posrnulu železaru u Smederevu. Novi talas ulaganja u visokotehnološku proizvodnju podiže tu saradnju na viši nivo u okviru globalnog lanca vrednosti.
Foto: Foto: Tanjug/Jadranka Ilić
Aleksandar Vučić i Si Đinping
Za Srbiju, kineski kapital više nije samo pitanje finansiranja teške industrije. On postaje katalizator industrijske modernizacije, koji pomaže ublažavanju domaćeg nedostatka radne snage i istovremeno gradi suverene kapacitete u naprednoj proizvodnji. Za Kinu, Srbija učvršćuje svoju ulogu nezaobilazne strateške tačke ulaska u Evropu. Dok evropske vlade sve više insistiraju na lokalizovanoj proizvodnji i bezbednosti lanaca snabdevanja, Srbija kineskim kompanijama nudi fleksibilno utočište za industrijsko pozicioniranje i tehnološko testiranje.
Tradicionalni model "kineski kapital plus kineski inženjering" ubrzano evoluira u novu formulu: kineska tehnologija plus geografska prednost Srbije plus evropsko tržište. Ova promena obezbeđuje obostrano koristan odnos. Srbiji donosi veće ekonomske koristi, dok kineskim kompanijama pruža model za održivo širenje u Evropi.
Ova strateška evolucija odvija se u kontekstu agresivne politike Evropske unije poznate kao „de-risking“. Od pooštravanja kontrole stranih direktnih investicija, preko antisubvencijskih istraga protiv kineskih električnih vozila, do uvođenja Mehanizma za ugljenično prilagođavanje na granicama (CBAM), Brisel stvara veoma zahtevan regulatorni okvir za kineske kompanije.
U takvom okruženju, kinesko-srpsko partnerstvo predstavlja pragmatično zaobilazno rešenje. Kombinovanjem kineske tehnologije sa geografskim položajem Srbije - zemlje koja nije članica EU, ali je snažno integrisana sa evropskim tržištem - Peking je stvorio važnu tampon-zonu. Projekti poput fabrike robotike u Šapcu i pogona JMEV imaju visok nivo lokalizacije, što može ublažiti evropsku zabrinutost zbog montažnih pogona sa malim lokalnim učešćem. U poređenju sa modelom direktnog izvoza, uključivanje kineske proizvodnje u lokalni evropski lanac snabdevanja znatno je prihvatljivije regionalnim tržištima.
Vučić je otvoreno kritikovao zapadni protekcionizam, pozivajući Evropu da se ne zatvara prema svetu. Nedavno je izjavio da EU treba da odbaci strah i sumnju prema Kini, ističući da razumna politika 21. veka podrazumeva saradnju sa svim velikim globalnim akterima. Njegova retorika ukazuje na to da pojedine evropske zemlje odbacuju logiku konfrontacije sa Pekingom po principu "nulta suma", te umesto toga pokušavaju da pronađu ravnotežu između bezbednosnih pitanja i ekonomske realnosti.
Naravno, izazovi ostaju. Partnerstvo će morati da se prilagodi sve strožim pravilima Evropske unije i zabrinutosti pojedinih država članica zbog konkurencije. Ipak, ukoliko ove visokotehnološke inicijative donesu konkretne rezultate - poput otvaranja radnih mesta, transfera tehnologije i industrijske modernizacije - one će predstavljati snažan dokaz da pragmatična, tržišno zasnovana saradnja između Kine i Evrope nije samo moguća, već i neophodna.
Ćiu Liping je viši istraživač Instituta za ekonomsku i trgovinsku saradnju Centralne i Istočne Evrope pri Univerzitetu Ningbo. Ćian Hao je specijalni istraživač istog instituta.
Danas, kada je u prisustvu predsednika Aleksandra Vučića, u Pekingu potpisano više investicionih ugovora čija je vrednost skoro milijardu evra kojima je obezbeđeno više hiljada radnih mesta, vreme je da se podsetimo na “tužilačku zaveru” od 1. avgusta prošle godine čiji je cilj bio raskid ekonomskih odnosa između Srbije i Kine i izbacivanje kineskih kompanija sa tržišta Srbije.
Tajkunsko-blokaderski mediji predvođeni Novom S i N1 odavno su pokazali u kojoj meri preziru sve srpsko, ali sada su u tome čak otišli i korak dalje objavljujući niz skandaloznih tekstova o poseti predsednika Aleksandra Vučića Kini.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom četvrtog dana zvanične posete Kini posetio Đasing i inovacioni centar kompanije Mint, gde su ga, pored zvanične delegacije, dočekali roboti.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Danas, kada je u prisustvu predsednika Aleksandra Vučića, u Pekingu potpisano više investicionih ugovora čija je vrednost skoro milijardu evra kojima je obezbeđeno više hiljada radnih mesta, vreme je da se podsetimo na “tužilačku zaveru” od 1. avgusta prošle godine čiji je cilj bio raskid ekonomskih odnosa između Srbije i Kine i izbacivanje kineskih kompanija sa tržišta Srbije.
Jedan od lidera Studentske liste i glavni kandidat za predsednika Srbije Radomir Saičić smatra da bi patrijarh srpski Porfirije morao da ide na dugu robiju.
Profesor ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić, koji bi u novoj studentskoj vladi trebalo da bude premijer ili makar ministar ekonomije, tvrdi da kurs evra nije i neće biti promenjen!
Dragomir Radojević iz Plavog tima ispao je iz Exatlona Srbija, najvećeg sportskog rijalitija koji se emituje na Informer TV, i to nakon dramatične borbe za život na poligonu Piksel.
U salonima za manikir i nadogradnju noktiju koncentracija hemijskih isparenja može dostići nivoe uporedive sa onima u industrijskim postrojenjima što je opasno po zdravlje.
Na državnom putu I A reda broj 1, deonica petlja Surčin jug - petlja Ostružnica Obilaznica oko Beograda, Ostružnički most, saobraćaj će danas biti preusmeravan zbog radova na sanaciji desne kolovozne trake.
Visoka tehnička škola u Subotici dobila je dva nova neobična studenta iz Kine. Jedan hoda na dve, drugi na četiri noge, a profesor dr Laslo Gogolak, šef katedre i koordinator studijskog programa za mehatroniku je ponosan.
Državljanin Srbije (55), koji je upravljao autobusom koji se u nedelju rano ujutru prevrnuo kod Ivanić-Grada, uhapšen je nakon što su mu sanirane lakše povrede.
Umetnička škola u Kraljevu oprostila se od učenice četvrtog razreda Vasilije P, koja je tragično izgubila život u saobraćajnoj nesreći kada se prevrnuo autobus "Niš ekspresa" kod Zagreba.
Američki državni sekretar Marko Rubio saopštio je da pregovori sa Iranom nisu doneli gotovo nikakav napredak, optuživši Teheran da postavlja „apsurdne, skandalozne i potpuno nerealne“ zahteve.
Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je da je spreman da se lično sastane sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom tokom samita G20 u Majamiju, ukoliko ruski lider prihvati poziv američkog predsednika Donalda Trampa.
Predsednik Finske Aleksander Stub i premijer Norveške Jonas Gar Stere mesecima su u tajnosti pripremali telefonski razgovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, strahujući da bi Evropa mogla da ostane potpuno isključena iz pregovora o okončanju rata u Ukrajini.
Glumac i reditelj Lazar Ristovski dobio je prestižno međunarodno priznanje u Moskvi, gde mu je na 20. Međunarodnom filmskom festivalu "Rusko inostranstvo" uručena medalja koja nosi ime velikog ruskog i američkog glumca i pedagoga Mihaila Čehova.
Glumac Entoni Ipolito kaže da je audiciju za film "Ja sam Roki" snimao u bakinom podrumu a da mu je blagoslov za rolu dao niko drugi do Silvester Stalone.
Dokumentarna mini-serija "The Fall of El Mayo" nalazi se na trećem mestu globalne Netfliksove liste najgledanijih serija koje nisu na engleskom jeziku.
Pevačica Aleksandra Mladenović šokirala je priznanjem o tome koliko košta snimanje kompletnog albuma, a cifra od koje se mnogima zavrtelo u glavi iznosi čak 300.000 evra.
Pevačica Tanja Savić uživa na Maldivima sa sinovima i 11 godina mlađim verenikom Mukijem Bešićem, a snimak zgodnog partnera posebno je privukao pažnju.
Veridba popularnih jutjubera Muđe i Jane Dačović izazvala je pravu lavinu reakcija na društvenim mrežama, a brojne poznate ličnosti nisu krile oduševljenje zbog njihovih srećnih vesti.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.