Rat velikih za naslednika Kristijana Šmita: Četiri sile guraju svoje kandidate

Sednica Saveta za implementaciju mira (PIK), koja je zakazana za 3. i 4. jun, mogla bi da odluči ko će biti novi visoki predstavnik u BiH nakon ostavke Kristijana Šmita.

Kristijan Šmit u Republici Srpskoj nije priznat jer nije imao podršku Saveta bezbednosti UN, a prema pisanju sarajevskih medija četiri velike sile guraju svoje kandidate.

Reč je o Italiji, SAD, Velikoj Britaniji i Francuskoj. Nijedan od njih, kako se spekuliše, nema dovoljnu podršku da nasledi Kristijana Šmita, čiji je mandat obeležen stalnim pokušajima da se Republici Srpskoj oduzmu ovlašćenja garantovana Dejtonskim mirovnim sporazumom.

Kako navode sarajevski mediji, među kandidatima su italijanski diplomata Antonio Zanardi Lendi i američki funkcioner Vilijam Ruger, dok zvanični London i Pariz još nisu objavili imena svojih političkih pulena.

Podeljeni stavovi

Prema pisanju medija u BiH, italijanski diplomata Lendi uživa podršku Rima i SAD, ali se Francuska i Britanija protive njegovom izboru zbog navodnih bliskih veza sa ruskim vlastima i njegovog ranijeg diplomatskog angažmana u Srbiji.

Foto: Foto: Profimedia

Na drugoj strani, Nemačka i institucije Evropske unije još nisu konačno odlučile kome će pružiti podršku. Za razliku od prethodnih izbora visokih predstavnika, kada je kandidat bio maltene poznat pre zasedanja PIK, ovoga puta ne postoji jedinstven stav među zapadnim državama.

Foto: Foto: Profimedia

Interesantno je i to da sarajevski mediji navode da bi ovo mogao da bude i poslednji visoki predstavnik u BiH, s obzirom na to da se sve češće javno govori o zatvaranju Kancelarije OHR, odnosno visokog predstavnika u BiH,

Sve manje moći

Takođe, u diplomatskim krugovima sve su glasnije ocene da budući visoki predstavnik, ko god bude, neće raspolagati političkom podrškom za široku upotrebu takozvanih "bonskih ovlašćenja", koja su obeležila mandate njegovih prethodnika, gde je prednjačio upravo Kristijan Šmit.

Pojedini analitičari zato su uvereni da je funkcija visokog predstavnika danas više pitanje diplomatskog prestiža nego stvarne političke moći.

Uprkos tome što izbor visokog predstavnika formalno ne zahteva konsenzus svih članica PIK, praksa pokazuje nastojanje da se do kandidata koji je prihvatljiv dođe širokim dogovorom. Ostaje da se vidi da li će članice Upravnog odbora PIK već ove sedmice uspeti da postignu dogovor.

BONUS VIDEO

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.