Bomba saznanje! Novi ambasador SAD u Srbiji istraživao Klintona: Trebalo je da nađe dokaze, a ovo je epilog

Čovek koji je učestvovao u razobličavanju tajnih poteza administracije Bila Klintona na Balkanu danas je kandidat za ambasadora SAD u Srbiji, što bi moglo da označi značajan otklon od politika koje su devedesetih godina oblikovale američki odnos prema srpskom pitanju.

Nakon vesti o nominovanju Majkla Janga za novog ambasadora Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji, direktor organizacije „Srbi za Trampa" Saša Jovičić podsetio je na jedan važan, ali u domaćoj javnosti nedovoljno poznat deo njegove biografije, učešće u kongresnoj istrazi koja je devedesetih godina ispitivala ulogu Klintonove administracije u tajnom naoružavanju bosanskih muslimana preko Hrvatske.

- Budući ambasador Majkl Jang bio je zadužen, kao savetnik podkomiteta, da nađe dokaze protiv Klintona, što je na kraju i uradio - naveo je Jovičić.

On je podsetio da je Jang 1996. godine služio kao pravni savetnik pri, kako kaže, „veoma specifičnoj kongresnoj istrazi", Selektivnom podkomitetu Predstavničkog doma SAD za transfere iranskog naoružanja bosanskim muslimanima.

Foto: printscreen

 

Prema Jovičićevim rečima, tadašnji predsednik SAD Bil Klinton i njegovi najviši savetnici za nacionalnu bezbednost doneli su tajnu odluku koja je imala dalekosežne posledice po Balkan.

- Naložili su ambasadoru da prenese poruku da 'nema instrukcija', što je u diplomatskom svetu značilo prećutno odobrenje, odnosno 'zeleno svetlo', kojim je Hrvatskoj stavljeno do znanja da se SAD neće protiviti niti mešati ako dozvole da iransko oružje stigne u Bosnu - naveo je Jovičić.

 

 

On dodaje da je, nakon što je list Los Angeles Times u aprilu 1996. godine pisao o ovom slučaju, u Vašingtonu izbila ozbiljna politička bura.

- Predsedavajući Predstavničkog doma Njut Gingriči republikanci u Senatu pokrenuli su istragu na visokom nivou i formirali Selektivni podkomitet - podsetio je Jovičić.

Kako je objasnio, istraga je bila usmerena na nekoliko ključnih pitanja, među kojima je prvo bilo zaobilaženje Kongresa i američkih saveznika.

„Republikanci su bili ogorčeni što je Klintonova administracija potpuno sakrila ovu veliku promenu politike od Kongresa, američke javnosti, ali i od ključnih saveznika u NATO-u, poput Britanije i Francuske, koje su imale svoje mirovne trupe na terenu u Bosni", naveo je direktor organizacije „Srbi za Trampa".

Foto: profimedia

 

Jovičić podvlači da je ovaj slučaj u američkom političkom životu upoređivan sa aferom „Iran-Kontra".

- Republikanska stranka je pokušala da ovu situaciju predstavi kao Klintonovu verziju afere 'Iran-Kontra', tvrdeći da je administracija licemerna jer drži lekcije svetu o poštovanju međunarodnog prava, dok sama tajno zaobilazi embargo UN - istakao je on.

Posebno osetljivo pitanje, prema Jovičiću, bilo je moguće stvaranje iranskog uporišta na Balkanu.

- Podkomitet je detaljno istraživao posledice ovog dogovora po nacionalnu bezbednost. Dozvoljavajući Iranu da isporučuje oružje, Klintonova administracija je, prema mišljenju kritičara, nehotice omogućila Iranu da ostvari značajan politički, obaveštajni i vojni uticaj, odnosno da stvori 'bazu' na Balkanu, na samom pragu Evrope - naveo je Jovičić.

On je dodao da je podkomitet sproveo opsežna saslušanja, pozivao ambasadore i obaveštajne zvaničnike da svedoče, a zatim objavio izveštaj sa oštrim kritikama.

- U izveštaju je navedeno da je tajnovitost administracije narušila diplomatski kredibilitet SAD - zaključio je Jovičić.

Budući da će od njegovog diplomatskog pristupa zavisiti i ton budućih odnosa Beograda i Vašingtona, Jovičić smatra da je važno podsetiti na Jangovu ulogu u jednoj od najosetljivijih američkih istraga vezanih za ratove na prostoru bivše Jugoslavije.

 

BONUS VIDEO

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.