Rami zakuvali po blokaderskom receptu: Otkriveno odakle stiže novac za demonstrante

Već danima prestonica Albanije, Tirana, je blokirana i dok protesti protiv izgradnje luksuznog turističkog kompleksa investitora i zeta američkog predsednika Donalda Trampa - Džareda Kušnera, nastavljaju da rastu širom Albanije, otkriva se pozadina protesta.

Kako izveštavaju mediji, protesti bi narednih dana trebalo da se prošire i na jug zemlje.

"Flamingo" revolucija

Protesti u Tirani, koje su neki mediji nazvali „Revolucija flaminga“ izvela je hiljade demonstranata na ulice Tirane. Oni zahtevaju obustavu projekta vrednog 1,6 milijardi dolara koji se planira na području ostrva Sazan i obližnjih zaštićenih priobalnih zona.

Močvare Vjosa Narte pružaju utočište stotinama vrsta ptica, uključujući flamingose, kritično ugrožene mediteranske foke monahinje i plaže za gnežđenje morskih kornjača, ističu demonstranti.

Ali ekološki gubitak, nije jedina stvar kako demonstranti novode kao razlog za nezdovoljstvo.

Ekološke organizacije tvrde da je projekat od samog početka praćen nedostatkom transparentnosti, kao i da javnost nije imala uvid u ključnu dokumentaciju niti priliku da učestvuje u javnim konsultacijama.

Međutim, pored "ekoloških razloga", jasno se ocrtava politički karakter protesta - demontranti traže ostavku albanskog premijera Edija Rame!

"Zeleni" barjaktari protesta

Prema izveštajima, najvidljiviju ulogu ima Protection and Preservation of Natural Environment in Albania (PPNEA), jedna od najstarijih ekoloških organizacija u Albaniji. Izvršni direktor ove organizacije Aleksandar Trajče (Aleksandër Trajçe) koji je među najglasnijim kritičarima projekta i više puta je ukazivao na, kako tvrdi, nedostatak transparentnosti i javnih konsultacija.

Interesantno da upravo Trajče, iako se zalaže za "ekološke" razloge u svojim javnim instupima otvoreno kritikuje vladu ulazeći u političkom retorikom.

 - Bes nije toliko usmeren protiv Kušnera ili Ivanke Tramp, već protiv vlade i načina na koji je ovo sve sprovedeno - rekao je Aleksandr Trajce.

Demonstranti u Tirani su takođe tražili ostavku Edija Rame, uz povike "Albanija nije na prodaju".

Druga organizacija koja se često pominje u kontektu demonstracija jeste EcoAlbania, na čijem čelu se nalazi Olsi Nika. Organizacija je poznata po višegodišnjim kampanjama za zaštitu reke Vjosa i drugih zaštićenih područja u Albaniji.

PPNEA ili EcoAlbania formalno nisu povezane sa albanskim političkim partijama, opozicijom ili stranom vladom, međutim javno dostupni podaci potvrđuju postojanje međunarodnog finansiranja.

Interesanto je i da Olsi Nika i EcoAlbania nisu prvi put u sukobu sa vladom. Više od decenije vodili su kampanju protiv hidroelektrana na Vjosi. Sada koriste slične argumente protiv turističke izgradnje u području Vjosa Narta.

Ko finasira ove organizacije? Tok novca od EU do Kanade

Prema izveštajima ove organizacije se finansiraju kroz razne grantove međunarodnih fondacija za zaštitu životne sredine, projekte finansirane od evropskih institucija i međunarodnih donatora, pojedinačne donacije...

Međutim, lokalne organizacije predstavljaju samo deo šire međunarodne mreže. 

Jedan od najvažnijih finansijera regionalnih ekoloških projekata na Balkanu je Critical Ecosystem Partnership Fund (CEPF).

CEPF sredstva dobija od više velikih međunarodnih institucija i organizacija, među kojima su Evropska unija (European Union), Svetska banka (World Bank), Conservation International, Global Environment Facility, kao i vlade Japana i Kanade.

Zahvaljujući blokaderima Srbija ostala bez 750 miliona evra

Protesti u Albaniji imaju nespornu sličnost sa hajkom koja je pokrenuta u Srbiji.

Podsetimo, upravo projekat zeta američkog predsednika Džareda Kušnera za izgradnju Tramp hotela u Beogradu na mestu Generalštaba propao je zbog hajke blokadera. Hajke na čijem čelu su se istakli upravo "zeleni". Srbija je ostala bez 750 miliona evra, dok je Albanija prigrlila mogućnosti.

Time je naša zemlja ne samo izgubila investiciju vrednu 750 miliona evra, već je i drugim stranim investitorima poslata loša poruka da Srbija potencijalno više nije sigurna investiciona luka, što je imidž koji je naša zemlja mukotrpno izgradila tokom prethodnih godina kada je postala mesto oko kojeg su se utkivale najveće svetske kompanije.

Da stvar bude gora, ukupna šteta koju su blokaderi iznosi, prema rečima predsednika države Aleksandra Vučića, više od milijardu i po evra, a za taj novac je moglo da se izgradi 375 škola ili 500 vrtića ili 12 dečijih klinika tipa Tiršova 2 ili da se renovira 27 porodilišta, izgradi 10 stadiona po najvišim standardima UEFA, ali i da se otvore nova radna mesta i povećaju plate i penzije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je tada, sredinom decembra, da smo izgubili investiciju vrednu najmanje 750 miliona evra, zbog odustajanja Džareda Kušnera da gradi hotel u Beogradu zbog kampanje „Generalštab" i istakao da smo propustili veliku priliku.

Najglasniji "zeleni" blokaderi

Inetresantno je da, kao i u Albaniji, na čelu blokaderske hajke protiv milionske investicije upavo su istupili "zeleni" blokaderi. Glavni protivnici investicije u Beogradu, podsetimo, bili su članovi blokaderskog "Zeleno-levog fronta".

Poslanica Zeleno-levog fronta (ZLF) Biljana Đorđević je u novembru 2025. godine na zasedanju skupštine Srbije tražila da se povuče Predlog zakona o posebnim postupcima (Lex Specialis) radi realizacije "projekta revitalizacije i razvoja lokacije" kompleksa zgrada Generalštaba, oštećenih tokom NATO bombrardovanja 1999. godine. Ona je u raspravi o tom predlogu zakona predložila donošenje amandmana koji bi glasio: "Briše se".

Tada je šef poslaničke grupe "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane" Milenko Jovanov je jasno odgovorio Biljani Đorđević rekavši da je shvatio koliko je blokaderima stalo do obeležja za agresiju kada na poziv potpredsednice Skupštine Marine Raguš nije smela da izgovori reč "NATO agresor".

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.