Kolumna Dragutina Matanovića: Pokušaj brisanja srpskog naroda u Crnoj Gori

Kolumna Dragutina Matanovića o sramotnom ponašanju vlasti u Crnoj Gori.

Petar II Petrović Njegoš, znameniti crnogorski vladika, vladar i pesnik, veliki Srbin, ostavio je u svojim delima i pismima neizbrisiv trag o nacionalnom identitetu, gde su pojmovi Srbin i Crnogorac zauvek i neraskidivo povezani. Ove stavove ne može izbrisati komunističko-globalistički talog crnogorskih ustaša, milogoraca i antisrpskog stranog faktora.

Iz Njegoševog stvaralaštva jasno je da Crnogorac predstavlja regionalni, a Srbin širi, etnički, kulturni i duhovni identitet. U Crnoj Gori žive pripadnici srpskog naroda, naslednici srednjovekovne srpske države Nemanjića. U „Gorskom vijencu“, Njegoš Crnu Goru opisuje kao poslednju tvrđavu svesrpske slobode – „Crna Gora je urna u koju je uteklo srpsko ime i sloboda“.

Titovi komunisti su silom i političkim inženjeringom napravili crnogorsku naciju. Predvođeni hrvatskim i slovenačkim antisrpskim liderima i presvučenim ustašama, cilj im je bio – slabljenje srpskog etničkog korpusa. Sredstva – pretnje, zastrašivanje, nasilje, ucene, potkupljivanje.

Odlukama AVNOJ-a i Ustavom iz 1946. zvanično su priznali Crnogorce kao naciju i dali Crnoj Gori status republike. Milovan Đilas, komunistički krvolok i nemilosrdni ubica srpske intelektualne elite i sveštenstva, u svom tekstu 1945. u listu „Borba“ obrazlaže fabrikovanu crnogorsku posebnost. Godinama kasnije revidira stavove tvrdeći da su Crnogorci u etničkom smislu Srbi. Ugrađen mu valjda stent u mozak pa je progledao.

Proces rasrbljavanja dobija zamah sredinom devedesetih sa Milom Đukanovićem. Mladi komunistički poslušnik, džemperaš, na početku je bio prosrpski orijentisan. Nakon što se sukobio sa Slobodanom Miloševićem, novi politički legitimitet gradio je na antisrpstvu, po narudžbini stranih centara političke moći.

Shvatio je Milo da opstanak njegove vlasti zavisi od toga da Crna Gora postane suprotnost Srbiji. Zapad je tražio rezultate. Odvajanje Crne Gore od Srbije. Ulazak u NATO. Zauzvrat su ga podržali. I zato je nesmetano i u talasima tekao šverc cigaretama. Kreirani su klanovi – Kavački i Škaljarski. Nastala je politička formula koja i danas obavezuje njegove naslednike – sve srpsko je opasno i ugrožava državu.

A onda su došle veličanstvene litije. Srpski narod sa verom u Boga ustao je da brani svoje poreklo i Srpsku pravoslavnu crkvu. I kada je narod rekao Milu „dosta je bilo“, opet se umešao strani faktor. Za premijera su nametnuli, preko crkvenih krugova – Zdravka Krivokapića. A ovaj bi danas da SPC preimenuje u „Pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori“. Onda dolaze na vlast Milojko Spajić i ostali bivši Srbi koji su nastavili Milovu politiku.

Jedino im se nikad nije pokorio autentični lider Srba u Crnoj Gori Milan Knežević. Izabrao je čast – umesto vlasti. Sadašnji vlastodršci, svesni svoje izdaje, žele da ga unište. Ne samo politički.

Knežević je optužio premijera Spajića da je oživeo Mila Đukanovića u punom sjaju antisrpstva – stvarajući u budućnosti novu koaliciju sa DPS-om. A Milojko Spajić se zbog vlasti odrekao i srpskog državljanstva. Pred izbore se hvalio da nema većeg Srbina od njega. Sada zabranjuje da srpski jezik dobije mesto u Ustavu. Spajić je poslušnik ambasadora EU u Podgorici Johana Satlera. Ali nije kriv ambasador Satler. Krive su srpske kmetske duše. Crnogorski jugotitoisti. I sledbenici ustaše Sekule Drljevića.

Oni su zabranili „Informer“. Smeta im Dragan J. Vučićević jer govori istinu o srpskom narodu i zato mu čak ne dozvoljavaju ulazak u Crnu Goru. U suštini smeta im država Srbija jer ne gleda mirno kako zlostavljaju naš narod. Smeta im Aleksandar Vučić koga u svojim medijima predstavljaju maltene kao okupatora.

Srbija je primenila recipročne mere. Zabranjen je ulazak Vuku Marašu, plaćeniku stranih „fondacija“, i novinaru Šolakovih podgoričkih „Vijesti“ Petru Komneniću. To su saradnici antisrpskih medijskih ispostava koji sve najgore govore i pišu o Srbiji.

Vrisnuli su brojni „zaštitnici ljudskih prava i medijskih sloboda“. Srbija odmah da „pusti novinare“! Kao da ih je neko, ne daj Bože, uhapsio. Montenegrini kukaju do Brisela. U slučaju Dragana J. Vučićevića – ni glaska nisu pustili.

U Crnoj Gori, prema popisu, svaki treći stanovnik je Srbin, dok srpskim jezikom govori većina građana. Međutim, po „proeuropskoj“ matrici, to nije dovoljno da ostvare jednaka prava poput Albanaca u Severnoj Makedoniji. Iako je Albanaca po popisu „samo“ četvrtina, albanski jezik je tamo zvanični i polovina svih državnih funkcija pripada njima.

„Srbin“ Spajić ćuti kada Kurti prebija crnogorske građane na Gazimestanu i kada Srbima iz Crne Gore zabranjuju ulaz u Hrvatsku. Oglasi se samo kad treba napasti Srbiju i predsednika Vučića. Cilj? Antisrpski režim u Crnoj Gori želi da srpski narod obriše kao gumicom. Nemoguća misija!

Zato što je Njegoš mera. Njegoš je sud. Njegoš je onaj pojam koji ruši čitavu komunističko-ustašku konstrukciju. Današnje negiranje srpstva u Crnoj Gori, u krajnjoj liniji, jeste i negiranje Njegoša. Pokušaj da se narodu oduzme najveći pesnik kako bi se lakše oduzelo i sve ostalo.

P.S. Aleksandar Vučić: „Nismo mi obnovili državnost, nego ste se vi otcepili od Srbije i neka vam je alal. I šta ste vi sad uspeli, vi sad neka nezavisna, džigi bau, suverena, a sve to niste, država, nego ste mejl država koja ispunjava Hrvatima ucene.“