Politički zemljotres u Crnoj Gori: Mandićev potez izazvao buru, iz Nikšića crveno svetlo za otpriznavanje ''Kosova''

Nakon Zete, opština Pljevlja otvorila je pitanje koje u Crnoj Gori izaziva podele još od 2008. godine.

Lokalni parlament usvojio je Deklaraciju o nepriznavanju odluke o proglašenju nezavisnosti lažne države Kosovo, čime je inicijativa prosrpskih stranaka dobila novu političku težinu.

Ideja je potekla od Demokratske narodne partije Milana Kneževića, a podržale su je Slobodna Crna Gora Vladislava Dajkovića i Ujedinjena Crna Gora Gorana Danilovića. 

Međutim, do prve prepreke došlo je u Nikšiću, kada je predsednik te opštine Marko Kovačević, iz redova Demokratske narodne partije (DNP) Andrije Mandića, odbio tu inicijativu. Ovim je još jednom potvrđen raskol u redovima nekadašnjih saveznika, kao i Mandićev preokret.

Knežević je istakao da je cilj  da se sa ovom inicijativom nastavi širom crnogorskih opština, jer se narod nikad nije pomirio sa ovom odlukom. 

- Dominantno je u gradovima gde žive procentualno najviše Srbi i pravoslavni narod, sa jasnom namerom da onda podnesemo rezoluciju koja bi bila obavezujuća za Vladu Crne Gore koja vodi spoljnu i unutrašnju politiku, i kako bi ona poslušala glas građana Crne Gore, a to je da se Crna Gora, to jest njen narod, nikad nije pomirio sa ovom odlukom - rekao je Knežević za Blic TV.

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

Potpuni zaokret Andrije Mandića

Na inicijativu DNP-a, u opštinama Zeta i Pljevlja izglasana je Deklaracija o poništenju odluke o priznanju takozvanog Kosova i to, između ostalih, i glasovima Mandićevog NSD-a.

Ali, kada je reč o Nikšiću, Mandićeva stranka je odbila da podrži ovu inicijativu, što je produbilo sumnje da je došlo do raskola između nekadašnjih saveznika Mandića i Kneževića, kao i preokreta Andrije Mandića.

Do gotovo potpunog udaljavanja bivših saradnika u Demokratskom frontu (DF) došlo je nedavno, kada je Skupština Crne Gore izglasala ustavne promene koje je Knežević označio kao "najantisrpskiji dokument u istoriji Crne Gore", pošto ponovo nema srpskog kao službenog jezika.

Sada, kada DNP najavljuje i da će Nikšić krenuti stopama Zete i Pljevalja, iz NSD-a stigla je poruka da opštinski odbor te stranke neće glasati za otpriznavanje Kosova jer, kako kažu, Nikšić nikad nije priznao ''Kosovo'' da bi ga danas otpriznavali. Upravo je uz to obrazloženje Marko Kovačević, predsednik opštine Nikšić i član NSD-a, odbio inicijativu DNP-a o otpriznavanju Kosova u toj opštini.

Pritom, u NSD-u nisu objasnili zbog čega su onda podržali Deklaraciju o poništenju odluke o priznanju Kosova u Zeti i Pljevljima kada ni te opštine nikada nisu priznale nezavisnost Kosova?!

Zbog toga mnogi poslednje poteze NSD-a u Nikšiću vide kao još jedan u nizu Mandićevih otklona od nekadašnjeg DF-a koji ukazuje na potpuni zaokret u politici te stranke.

Knežević: Satler zapretio da im neće više biti partner ako se desi još jedno otpriznavanje

Knežević je istakao da Johan Satler, ambasador EU u Crnoj Gori, stoji iza svega jer ima "uticaj na parlamentarnu većinu".

- A guverner Crne Gore, predsednik svih predsednika, sunce koje nikad ne zalazi i mesec koji večito bdi nad nama, njegova ekselencija Johan Satler, nakon otpriznavanja tzv. države Kosovo u Skupštini opštine Pljevlja okupio je parlamentarnu većinu i zapretio im da im on neće više biti partner ako se desi još jedno otpriznavanje. Nažalost, izgleda da su se svi obavezali da više neće biti otpriznavanja i položili zakletvu Satleru pod Ribnicom. Nažalost, svi izuzev Demokratske narodne partije - poručio je Knežević.

Potom je spomenuo znamenite istorijske ličnosti Crne Gore.

- I da sad kojim slučajem ovo čuje serdar Janko Vukotić, Marko Miljanov, kralj Nikola, kako jedan birokrata iz EU naređuje čitavoj Crnoj Gori šta sme, a šta ne sme da radi, verovatno bi se prevrnuli u grobu ili bi ustali iz groba i došli pred sve nas, da nas pitaju "Ko ste vi? Čiji ste vi?" Za koga smo mi prolivali krv i za koga smo se mi borili svih onih decenija? Za Satlera ili za vas - upitao je Knežević.

Ima li evropski put Crne Gore uticaja?

Spoljnopolitički kurs Crne Gore kao prepreku za otpriznavanje ''Kosova'' pominje i crnogorski pisac Đuro Radosavović.

- Mislim da će vrlo verovatno Brisel samo reći: "Fokusirajte se na ono što piše na papiru". Dakle, pitanje Kosova je verovatno sa njihove tačke gledišta završeno priznanjem i sve što oni sada govore je: "Fokusirajte se na ekonomiju, ljudska prava, slobodu medija, ovo što je tu na papiru da se, da se reši i idemo dalje" - ističe Radosavović za Blic TV.

Priznanje lažne države Kosovo i dalje je vrlo složeno i osetljivo pitanje, a državni vrh mora da vodi računa o tome, iako razumeju tešku poziciju Srbije, kaže za Blic TV glavni urednik "Pobjede" Nenad Zečević.

- Kada je Crna Gora priznala Kosovo 2008. godine, to je bila jedna jako teška odluka. Građani su u ogromnoj većini bili protiv te odluke. Danas se to pitanje, nažalost, u istraživanjima javnog mnjenja ne tretira u prvom planu. Građanima su pre svega bitnija ekonomska pitanja, pitanja razvoja infrastrukture, pitanja povećanja plata i penzija - podvlači Zečević.

I dok lokalne skupštine ovim odlukama šalju jasne političke poruke, konačna odluka ipak će biti u rukama državnih institucija. A do tada, prosrpske partije najavljuju nastavak inicijative i u drugim opštinama.

BONUS VIDEO