Zločinci iz "Oluje" i dalje šetaju slobodni - 612 porordica i dalje traži kosti najmilijih (FOTO)

Prošlo je tri decenije i godinu dana od najvećeg etničkog čišćenja u Evropi posle Drugog svetskog rata, a pravda za 1.904 poginula i nestala krajiška Srbina i dalje nije stigla.

Dok zvanični Zagreb slavi sramni pogrom i promovira povratak neofašizma, porodice žrtava i dalje traže 612 nestalih, od kojih su tri četvrtine nevini civili.

Dokumentaciono-informativni centar "Veritas" objavio je potresne podatke povodom 31. godišnjice zločinačke akcije "Oluja", ukazujući na selektivno i sramno hrvatsko pravosudno muljanje, ali i mlačku, zakasnelu reakciju Evropske unije.

Agresija oružanih snaga Hrvatske, uz odobrenje SAD i podršku NATO-a, započela je 4. avgusta 1995. godine na zone pod zaštitom UN - Severnu Dalmaciju, Liku, Kordun i Baniju. Sramni napad izveden je iako su dan ranije predstavnici RSK u Ženevi prihvatili predlog o mirnom rešenju sukoba.

Foto: printscreen

Protiv 30.000 krajiških vojnika, Hrvatska je angažovala silu koja je premašila ukupan broj stanovnika cele Krajine.

Među žrtvama "Oluje" nalazi se čak 1.250 civila (65 odsto), od kojih su tri četvrtine bile starije od 60 godina! Zveri u uniformama nisu štedele nikoga:

"U ovoj operaciji ubijeno je desetoro dece i čak 566 žena, što predstavlja poseban crni rekord građanskog rata na prostorima bivše Jugoslavije! Do danas se na evidenciji nestalih vodi još 612 lica, od čega su 76 odsto civili i 238 žena, čija sudbina ni posle tri decenije nije rasvetljena!" -  podsećaju iz "Veritasa".

Foto: printscreen

Sramne Haške presude i srpska borba za istinu

Iako je Međunarodni sud pravde 2015. godine nedvosmisleno potvrdio da je "Oluja" bila akcija etničkog čišćenja sa ciljem potpunog uklanjanja Srba, pravosuđe je doživelo potpuni debakl.

Haški tribunal je pod brutalnim političkim pritiscima oslobodio hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača, dok su hrvatski sudovi za sve ove godine pravosnažno osudili samo dvojicu zločinaca - Božu Bačelića i Rajka Kričkovića. Dok su srpski vojnici masovno osuđivani na dugogodišnje robije, hiljade nevinih civila bačeno je u logore.

Jedini svetli zrak u borbi protiv zaborava i nekažnjivosti jeste istorijski postupak pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu protiv četvorice visokih hrvatskih oficira i pilota odgovornih za krvavo raketiranje izbegličke kolone na Petrovačkoj i Prijedorskoj cesti.

Uprkos blokadama Zagreba, suđenje u odsustvu se nastavlja, a naredno ročište zakazano je za 25. septembar.

Srbija i Republika Srpska nikada neće zaboraviti svoje žrtve i nikada neće dozvoliti da se zločin zataška.

Centralno obeležavanje Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u hrvatsko-muslimanskom pogromu 1995. godine biće održano 4. avgusta u Mrkonjić Gradu, u zajedničkoj organizaciji vlada Republike Srpske i Srbije.