Zbog njene priče večeras su plakali svi Srbi! Bol majke ne prolazi ni posle 31 godine - Na grobu sina Siniše (12) napisala je ove reči (VIDEO)

Nevenka Dobrić izgubila je dnanaestogodišnjeg sina Sinišu u zločinačkoj hrvatskoj akciji "Oluja" 1995. godine, a zbog njene boli, koja ne prolazi ni posle 31 godine, večeras su svi plakali u Mrkonjić Gradu, ali i u čitavoj Republici Srpskoj, Srbiji i šire.

Nevenka je hrabro izašla na binu tokom ceremonije obeležavanja Dana sećanja na stradale u "Oluji" i ispričala svoju potresnu priču, koja je sve dirnula pravo u srce. 

Ona se najpre zahvalila državnom vrhu Srbije na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, kao i državnom vrhu Srpske i Miloradu Dodiku.

- Hvala svima koji se trudite 31 godinu da 4. avgust ne bude samo običan datum. Moj sin je pošao u kolonu da spasi svoj maleni život, u traktorskoj kabini sa dedom i sa mnom u prikolici. Nismo 10 kilometara odmakli kada je hrvatska vojska presekla kolonu i sa 12 rana usmrtila Sinišu i Petra. Na licu mesta traktor je skrenuo sa puta, a prikolica u kojom sam ja bila prevrnula se. Hrvatska vojska ubila je moje dete i svekra, sačekala je i sledeći traktor na kom su bili moji roditelji i baka. Videvši šta se dogodilo, skamenjeni od bola i tuge, očajnički su molili hrvatsku vojsku da mene izvuku ispod prikolice. Oni su dozvolili, ali su odlučili da nas privedu - govorila je sa suzama u očima nesrećna Nevenka. 

Zatim je nastavila:   

"Na molbe i plač moje majke, odlučuju da puste majku, baku i mene, a mog oca odvode u zatvor. U tim momentima, nisam bila svesna šta se dogodilo. Hrabre krajiške žene nisu dozvolile da telo mog Siniše ostane tamo da ga rastrgnu zveri. Odnose mog Sinišu gde ga mi sahranjujemo 5. avgusta, a zatim 26. avgusta 1996. godine, na Sinišin rođendan, prenosimo posmrtne ostatke. Svekar Petar se vodi kao nestalo lice".

Nevenka još traga za pravdom. 

- Tragam za pravdom, ne postoji sud na kome ne vodim parnicu kako bi moje dete dobilo status civilne žrtve rata. Još uvek nisam uspela, dete ne počiva u miru jer su moje rane otvorene. Svakog 4. avgusta pričam svoju priču i nadam se da će dopreti do onih koji dele pravde i uvek idem sa istim pitanjem: ''Ako moj Siniša nije civilna žrtva rata, ima li srpskih žrtava rata?'' - rekla je ona.

Ponovila je kako će nastaviti da traži pravdu za svog Sinišu.

- Da zločinci odgovaraju i priznaju zločin, boriću se da ova priča nikad ne padne u zaborav, a na spomeniku mog sina napisala sam pesmu: ''Oj, teška sudbina, pusta Krajino, što uzme mene mlada, zar ne tuguješ sada? Uze mene od majke, oca i brata, da ja mali moram biti žrtva rata. Nisam kriv, a nisam ni živ'' - ispričala je Nevenka Dobrić.

Foto: Tanjug

Foto: Tanjug

Sve o ceremoji u Mrkonjić Gradu pročitajte u odvojenoj vesti. 

BONUS VIDEO