Vuk Svetovid: Senke nad „listom“

Prenosimo u celosti autorski tekst Vuka Svetovida objavljenog u "Kompasu".

Od potiskivanja sa govornice do preuzimanja kadrovske kontrole – kako je interesna grupa „Proglas“ postala najznačajniji faktor u oblikovanju blokaderskog političkog projekta

Kada su se februara 2025. na blokaderskom skupu u Novom Sadu kao govornici pojavili sve sami članovi interesne grupe „Proglas“, došlo je do burnih reakcija brojnih učesnika. Delom zbog bizarnog sricanja i šmiranja, a više zbog odbijajuće pojave privilegovanih i bahatih, dok se „nepozvani“ prikazuju kao „vođe potlačenih“. Iskritikovani i ismejani od svojih, bili su naterani da se povuku sa bine u budućnosti. Međutim, avgust 2026. dočekali su sa blokaderskom „listom“ koja je krojena – baš po njihovoj meri. I nešto više od toga.

Danas, kada se pogleda spisak imena koji se trenutno nalazi u opticaju (dok traje proces „vetiranja“), moguće je identifikovati uticaj različitih grupacija. Brojni članovi DS nalaze se na toj listi, članovi Ugljaninove SDA, potpisnici raznih „apela podrške“ Dinku Gruhonjiću takođe… Ipak, najbrojniju kategoriju tu čine – članovi i aktivisti pomenutog „Proglasa“. Ima ih praktično svuda na listi. Koliko da se zna: ko tu ostvaruje najveći uticaj, makar bio primoran da se skloni sa bine, da se Vlasi ne dosete.  Dragan Bjelogrlić, zapravo, lično lobira i kod „plenumaša“, kao i kod opozicionih stranaka, za sva personalna rešenja koja smatra bitnim, kao i za sve obračune, međusobna isključivanja i javne denuncijacije koji dovode do javnog odjeka i promena u uticaju na „listu“. Lično se i zalaže da od „vetiranja“ sačuva Vladana Đokića, koji se tokom leta izdvojio u nizu „neprihvatljivih“ za mnoge blokadere.

Razlozi za nezadovoljstvo Đokićem jesu brojni, a sami blokaderi ih iznose u dosijeima koje međusobno razmenjuju. Đokićev šef kabineta, sa brojnim optužbama za korupciju i sukobe interesa, samo je jedan deo ovih razloga. Međutim, Bjelogrlić oštro poručuje – „Đokić mora da ostane!“, dok istovremeno stavlja do znanja na više strana kako je lično uložio i previše novca u blokadere da bi njegov stav mogli nakon svega da ignorišu.

U tom novcu se krije i ključni faktor uticaja, pa je zato pokrenuta i inicijativa da se „kasa“ što hitnije premesti iz ruku do sada zadužene grupacije „IT blokada“, prema novoformiranom „udruženju građana“, upisanom na ime „studenta Živkovića“, radi neposrednije kontrole novčanih tokova. Ocu pomenutog Živkovića, bivšem funkcioneru MUP, već je obećana politička karijera, bliske veze sa opozicionim partijskim krugovima i „važnim“ strancima. Za to vreme nezadovoljni članovi „IT blokade“ zaključuju: do ovoga je i moralo doći, jer se već u najužem jezgru blokadera nalaze sve sama imena iz „Proglasa“.I svog budućeg kandidata za predsedničke izbore moraće da selektuju iz „Proglasove“ grupacije. Bilo da je reč o Lomparu, Bodirogi, ili pomenutom Đokiću.  Dok se preko „studenata“ koje kontrolišu međusobno sapliću, „vetiraju“ i kompromituju kroz medije, bez problema će uvek umeti da sednu za isti sto, kategorije kafanski, po mogućstvu „Gilda“ kod Bodiroge, da čuju šta o svemu ima da kaže Bjelogrlić, uz potvrđivanje Grigorija (ukoliko se trenutno nalazi u gradu). Tamo, ili na bilo kom drugom mestu, od pomenutog će čuti i da je došlo vreme da mu se uloženi novac isplati, ali i – povrati.

To podrazumeva i prikupljanje kroz aktivnosti „u dijaspori“, uz „turneje“ koje „Proglas“ i on lično nastavljaju narednih nedelja, ali pre kroz značajnije lične dotacije platežno sposobnih grupa i pojedinaca. Koliko god delovalo kao loša karikatura, realnost je neumoljivo pokazala: nema tih miliona koje nisu u stanju da potroše, a nikakve nelagode nema u traženju da „filmadžijske magnate“ finansiraju zvanično nezaposlena lica, koja ni svoju školu još nisu završila.

Svog budućeg kandidata za predsedničke izbore moraće da selektuju iz „Proglasove“ grupacije. Bilo da je reč o Lomparu, Bodirogi, ili pomenutom Đokiću

Novac je, ipak, najvažniji. To je faktor čija je senka najduža, u stanju da prekrije svaki „veto“, svako odstupanje od projektovanih „principa“, svaki greh ili nedostatak koji se bez novca ne prašta. Uostalom, šta bi drugo moglo da još okupi za istim stolom jednog Lompara (sa sve njegovim sumasišavšim „policentričnim srpstvom“), Kavčića („imam dovoljno miliona u devizama i dovoljno jak strani pasoš da budem harizmatičan“) i Milića iz Niša („moja je životna misija da Srbiju uvedem u NATO, ali to nikad ne smem da kažem javno“)? Politika i ideologija svakako ne. Tek o kategorijama „borbe protiv korupcije“, „bahatosti onih što su se obogatili“, „nasilju u društvu“ i sličnim parolama postaje komično govoriti kad se pogleda – sam Bjelogrlić. Foliranje i loša gluma tu odmah ostaju bez daljeg učinka, jer nema te senke koja može da prekrije sve očigledno i dobro poznato. To je jedino što preostaje od obećane personifikacije „mladog i novog“ – banalni sinonim za bahato, skorojevićko i alavo na novac. Onaj koji potiče iz tuđih džepova i državnog budžeta.