Brisel davio Evropu papirima još 1954: Francuska i Nemačka u političkom okršaju

Večernje novosti su 1954. opširno pisale o briselskoj konferenciji, okršaju Francuske i Nemačke i začecima buduće Evropske unije.

Eh, da je jedan građanin tadašnje Jugoslavije mogao ikako da pretpostavi da će Brisel jednog dana postati svetski simbol birokratije i zamršenih odnosa evropskih zemalja, onda mu ne bi bilo čudno sve ono što je na današnji dan 1954. godine zauzelo gotovo kompletnu naslovnu stranu Večernjih Novosti. Jer, ko bi iz njegove perspektive, ali i brojnih drugih vizura, uspeo da sebi samom objasni šta su značili tekst kompromisnog rešenja, amandmani koji moraju u Bundestag, ponovna ratifikacija, francuski predlozi, nemački kompromis, belgijsko prihvatanje… Bilo kako bilo, na briselskoj pozornici se tih dana odvijala tipično evropski zamršena diplomatsko-birokratska borba koju, ruku na srce, nisu previše lako razumevali ni daleko upućeniji faktori od našeg prosečnog čitaoca.

Foto: Nekad bilo

Novosti su insistirale na svojim karakterističnim sadržajnim i detaljnim analizama, visokoprofesionalnih reportera koji su pisali u toj redakciji, pa je i ovaj članak bio takav, bogat i pun detalja. Ali, avaj… Suština je bila teško razumljiva. Jedino što je bilo jasno jeste da su se Nemačka i Francuska našle u jednom, na sreću tek samo političkom okršaju, a oko čega… ko bi ga znao. Konferencija koja je obilovala ovim zavrzlamama i na koju se odnosio pomenuti udarni članak Novosti bila je, ustvari, tek jedna od porođajnih muka buduće evropske političke, ekonomske i vojne zajednice koja će 48 godina kasnije postati današnja Evropska unija. Francuska je bila kolonijalna sila na zalasku, nesvesna svog kolosalnog pada, Nemačka opterećena užasom nacizma koji je iznedrila i nemerljivim patnjama čovečanstva koje je izazvala u nedavno okončanom svetskom ratu, a ostale evropske nacije i dalje u traumama od tog istog rata. Nije im bilo lako. Ali, preganjali su se… I to u punoj snazi.

Dok se Evropa tako batrgala da se dovede u međusobnu saradnju, ostatak izveštaja tog dana odnosio se na daleki Istok gde je jedna tema nadjačavala sve ostale: Kina. Tako se u jednoj vesti navodilo da će predsednik Narodne republike Kine, Mao Ce Tung, primiti delegaciju britanskih političara koju je predvodio doskorašnji premijer Velike Britanije Kliment Atli, u pokušaju da korak po korak pribavi međunarodno priznanje nove kineske države, a u drugoj je stajalo saopštenje američkog ministarstva odbrane. To saopštenje ticalo se približavanja američkih ratnih brodova kineskoj obali, protiv čega su protestvovali u Pekingu.

Foto: Nekad bilo

Američki brodovi su prišli ostrvu Tahen koje je bilo pod kontrolom nacionalističkih kineskih snaga poraženih u tek okončanom kineskom građanskom ratu od strane pobedonosne Narodne vojske pod kontrolom Komunističke partije Kine, predvođene Mao Ce Tungom. Duga će biti borba Narodne republike Kine da postane ravnopravna država na svetskom nivou jer su zapadne sile nevoljno priznavale ishod kineske revolucije, ali će taj put biti uspešan i dovešće Narodnu republiku Kinu do vodeće globalne pozicije sedamdeset godina kasnije. Ali, trebalo ga je preći… Naši čitaoci će to sve pratiti zahvaljujući izveštavanju Novosti i lakše će razumeti te napore nego one zamršene briselske.