Mali odgovorio Nikeziću! Ćulibrk nije otkrio rupu u budžetu, otkrio je rupu u sopstvenoj računici

Potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali poručio je Dušanu Nikeziću, da bivši glavni urednik NIN-a Milan Ćulibrk nije otkrio nikakav "najveći minus u istoriji", već samo sopstvenu grešku u računu.

- Milan Ćulibrk je javnosti saopštio da Srbija ima "najveći minus u istoriji". To nije otkriće. To je greška u računu. Održivost javnih finansija ne ocenjuje se poređenjem dinarskih iznosa iz različitih godina, već deficitom u odnosu na BDP. Ove godine iznosi 3,5% BDP-a - naveo je Mali.

U periodu od 2009. do 2012. godine, koji Ćulibrk pamti vrlo selektivno, deficit je prelazio 4% i išao do preko 6% BDP-a, dok su kapitalne investicije bile jedva 3% BDP-a. Tada je minus bio veći od svih ulaganja države zajedno, a zaduživali smo se za plate i penzije. To je bio sunovrat javnih finansija.

- Danas država ulaže oko 780 milijardi dinara, odnosno 7% BDP-a, dvostruko više od deficita. Prosek kapitalnih ulaganja u poslednjoj deceniji je 5,5% BDP-a - poručio je Mali i nastavio:

Foto: Zoran Sinko

- Neka uzme tabelu koju toliko voli i uradi jedno oduzimanje. Bez kapitalnih rashoda budžet Srbije bio bi u snažnom suficitu. Plate, penzije i sve redovne obaveze plaćamo iz tekućih prihoda. Minus nastaje zato što istovremeno gradimo pruge, autoputeve, energetiku, bolnice i škole. A upravo to povećava proizvodni potencijal zemlje, čije najveće efekte tek treba da vidimo u godinama pred nama.

Izbrisati 7% BDP-a investicija iz analize nije novinarstvo. To je statistički trik napravljen zbog senzacionalističkog naslova. Da smo ostali na nivou kapitalnih rashoda od 3% BDP, iz vremena vaše ekonomske politike, imali bismo budžetski suficit uz stagnaciju tekuće i buduće privredne aktivnosti. Dakle, bez razvoja.

- Dalje, ništa nije skriveno. U rebalansu piše na prvoj strani Zakona, koliko iznosi deficit. Piše i da su rekordna kapitalna ulaganja nastavljena. Tvrdnja da veći prihodi znače loše planiranje je dosetka, a ne analiza. Budžet nije proročanstvo, već projekcija zasnovana na podacima dostupnim u trenutku izrade. Fiskalni savet je u oceni Zakona o budžetu za 2026. godinu konstatovao da su prihodi budžeta planirani kredibilno i realistično, u skladu sa makroekonomskim okvirom. To nisu ocene samo ove godine, nego poslednjih 10 godina - poručio je ministar i dodao:

- Da podsetim, Fiskalni savet, uostalom, ima mandat da ocenjuje održivost javnih finansija, dok ekonomske prioritete utvrđuje Vlada, koja za njih odgovara Skupštini i građanima. Oprezno projektovanje prihoda u vreme globalnih neizvesnosti je odgovorno upravljanje i stvaranje rezervi, a to poručuje MMF.

- I na kraju, brojka koju Ćulibrk nije spomenuo: javni dug Srbije ostaje ispod 45% BDP-a (44,2%BDP) i nastavlja da pada. Dug Evropske unije je 82,9% BDP-a, evrozone 89,4%, BDP-a, mastrihtska granica 60%. Srbija je na polovini evropskog proseka, uz investicije od 7% BDP-a. U Evropi danas to nije pravilo, nego izuzetak. Isto to potvrđuju MMF, investitori i rejting agencije: S&P ocenjuje Srbiju investicionim rejtingom BBB- sa stabilnim izgledima, dok je Fitch potvrdio BB+ sa pozitivnim izgledima. Ni milijarda evra za građane nije „pronađena”. Prihodi, rashodi i izvori finansiranja prikazani su u rebalansu budžeta. Mere su jednokratne, vremenski ograničene i ne stvaraju trajnu budžetsku obavezu. Ćulibrk nije otkrio rupu u budžetu, otkrio je rupu u sopstvenoj računici - izjavio je ministar Mali.

Vučić zapušio usta Ćulibrku

Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić obilazići Inovaciono–edukativni park Centra za razminiranje Republike Srbije komentarisao je izjavu Milana Ćulibrka i govorio o BDP-u.

- On je (Ćulibrk) poznat ko neko ko ne voli činjenice. Nama će svaka godina sledeća kada budemo imali deficit, 2 ili 3 posto, što je u dogovoru sa MMF, nama je stopa javnog duga bila izrazito niska. Danas posle toliko godina, migratorne krize i pandemije, ukrajinskog rata, iransko-američkog rata, naša stopa javnog duga je svega 43 posto - naveo je Vučić.

BONUS VIDEO