Srbija centar sveta! Beograd domaćin velikog skupa: 4 kontinenta, 30 zemalja - evo ko dolazi na Samit nesvrstanih

Tačno 65 godina nakon Prve konferencije šefova država ili vlada nesvrstanih zemalja, Beograd će 31. avgusta i 1. septembra 2026. godine ponovo postati mesto susreta nesvrstanog sveta i i jedna od ključnih pozornica svetske politike.

U srpskoj prestonici okupiće se visoki zvaničnici - predsednici država, premijeri, predsednici parlamenata i ministri - iz više od 30 zemalja sa četiri kontinenta: Afrike, Azije, Evrope i Latinske Amerike.

Biće to susret država koje su činile istorijsko jezgro Beogradske konferencije iz 1961. godine, kao i zemalja koje su kasnije nastale iz nacionalnooslobodilačkih pokreta čiji su predstavnici 1961. bili prisutni u Beogradu. 

Skupu će se pridružiti i predstavnici aktuelne Trojke Pokreta nesvrstanih - Ugande, Azerbejdžana i Uzbekistana - čime će Beograd, šest i po decenija kasnije, ponovo okupiti značajan deo nesvrstanog sveta na mestu gde je započela jedna od najvažnijih političkih inicijativa druge polovine 20. veka.

Ko dolazi u Beograd?

◼️ U Beograd dolazi predsednik Gane

Među najvišim gostima biće predsednik Gane Džon Dramani Mahama, jedno od najpoznatijih političkih imena zapadne Afrike. Gana ima oko 35 miliona stanovnika, jedan je od velikih svetskih proizvođača zlata i kakaoa i spada među politički najstabilnije i ekonomski najznačajnije države zapadne Afrike.

Mahama je već jednom bio predsednik, a na čelo države vratio se 2025. godine. Njegov dolazak u Beograd znači susret Srbije na najvišem nivou sa zemljom koja ima važnu ulogu daleko izvan sopstvenih granica. I veza sa Srbijom nije slučajna.

Kvame Nkruma, prvi predsednik nezavisne Gane, bio je jedna od velikih ličnosti Beogradske konferencije 1961. godine. Šezdeset pet godina kasnije, predsednik Gane ponovo dolazi u Beograd - ali sada sa pogledom na saradnju u novom političkom i ekonomskom vremenu.

◼️ Predsednik Somalije - važan gost sa Roga Afrike

U Srbiju stiže i predsednik Somalije dr Hasan Šeik Mohamud, jedna od centralnih političkih ličnosti Roga Afrike i čovek koji je dva puta biran za predsednika svoje zemlje. Somalija se nalazi na jednoj od geostrateški najosetljivijih tačaka sveta. Njena duga obala izlazi na Indijski okean i Adenski zaliv, nadomak pomorskih pravaca koji preko Crvenog mora i Sueckog kanala povezuju Aziju, Bliski istok i Evropu.

U vremenu kada bezbednost plovidbe i globalnih trgovinskih ruta postaje jedno od velikih svetskih pitanja, značaj Roga Afrike samo raste. Zato dolazak somalijskog predsednika u Beograd već obnavljanje političkog dijaloga na najvišem nivou sa zemljom čiji geografski položaj ima globalni značaj.

◼️ Uganda - predsedavajuća Nesvrstanima šalje potpredsednicu u Beograd

Posebnu političku težinu skupu daje dolazak potpredsednice Ugande Džesike Alupo, koja u Beograd stiže kao izaslanica predsednika Joverija Kagute Musevenija, aktuelnog predsedavajućeg Pokreta nesvrstanih. Podrška Kampale bila je važna za samu inicijativu da se ovaj skup održi u Beogradu, a dolazak potpredsednice jasno pokazuje koliki značaj Uganda pridaje ovom okupljanju.

Iza te delegacije stoji zemlja sa više od 50 miliona stanovnika, jedna od važnih država Istočne Afrike, sa sve većim ekonomskim i političkim uticajem. Srbiju i Ugandu, pritom, ne povezuje samo politika. Srpske i jugoslovenske kompanije su decenijama bile prisutne u Kampali, a „Energoprojekt" je tamo gradio i veliki konferencijski centar koji je postao jedan od simbola te saradnje. Srpske firme i danas imaju poslove na ugandskom tržištu, pa dolazak potpredsednice otvara prostor da se stare veze pretvore u nove političke i ekonomske dogovore.

◼️ Tanzanija - džin Istočne Afrike šalje predsednika Zanzibara

U ime predsednice Tanzanije u Beograd stiže dr Husein Ali Mvini, predsednik Zanzibara i Revolucionarnog saveta. Tanzanija je zemlja sa preko 70 miliona stanovnika, teritorijom od gotovo milion kvadratnih kilometara, ogromnim izlazom na Indijski okean i lukama kroz koje prolazi roba namenjena velikom delu afričke unutrašnjosti. A Zanzibar je, dodatno, vekovima bio trgovačko srce Indijskog okeana.

Dolazak ove delegacije dolazi tačno u godini kada je Srbija podigla svoje prisustvo u Tanzaniji na viši nivo - srpski ambasador predao je akreditive predsednici Samiji Suluhu Hasan u aprilu 2026, nakon što je Beograd odlučio da obnovi ambasadu u Dodomi.

◼️ Istorijska gošća iz Alžira - prva žena na čelu Parlamenta

Poseban gost biće i Halida Bufedeš - žena koja je pre samo mesec dana ispisala istoriju. Ona je 28. jula postala prva žena u istoriji Alžira izabrana za predsednicu Narodne nacionalne skupštine. I odmah dolazi u Beograd.

A Alžir je gigant. Alžir je najveća država Afrike po površini, jedna od vodećih političkih sila severne Afrike i veliki proizvođač nafte i prirodnog gasa. Njegov položaj je jedinstven: istovremeno je mediteranska, arapska, afrička i saharska država. Zbog toga ima važnu reč u pitanjima energetike, bezbednosti Mediterana, Sahela i odnosa Evrope sa Afrikom.
Posebnu simboliku ima veza Beograda i Alžira još od 1961. godine. Iako je rat za nezavisnost još trajao, predsednik Privremene vlade Alžirske Republike imao je istaknutu ulogu na Prvoj konferenciji nesvrstanih, a upravo tokom njenog trajanja, 5. septembra 1961, zvanični Beograd priznao je Privremenu vladu Alžirske Republike - kao prvi u Evropi. Dolazak visoke alžirske delegacije 65 godina kasnije pokazuje da su odnosi dve zemlje zadržali snagu i da se ta veza snažno nastavlja i u 21. veku.

◼️ Azerbejdžan - partner sa kojim Srbija već gradi strateške odnose

U Beograd ponovo dolazi i Sahiba Gafarova, predsednica parlamenta Azerbejdžana. Azerbejdžan je danas jedan od najvažnijih energetskih partnera Srbije. Dve zemlje razvile su Savet za strateško partnerstvo - prvi takav mehanizam koji je Baku uspostavio sa bilo kojom zemljom na svetu. To je potvrda posebnog poverenja između predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Republike Azerbejdžan Ilhama Alijeva. 
Predsednica parlamenta Azerbejdžana Gafarova je u Beogradu bila i u junu - njen ponovni dolazak za samo nekoliko meseci još jedan je dokaz koji pokazuje koliko su odnosi dve zemlje postali intenzivni.

◼️ Kamerun - srce Centralne Afrike šalje premijera

Premijer Kameruna Žozef Dion Ngute takođe dolazi u srpsku prestonicu. Kamerun je zemlja od 30 miliona stanovnika, na raskrsnici zapadne i centralne Afrike, sa izlazom na Gvinejski zaliv i granicama sa šest država. On je ekonomska lokomotiva centralnoafričke monetarne zajednice CEMAC - regiona od stotina miliona ljudi.

Dolazak premijera Kameruna u Beograd ima i istorijsku dimenziju - reč je o prvoj poseti jednog kamerunskog premijera Srbiji. Ova poseta je rezultat dugog i strpljivog rada. Njome se otvara prostor da se odnosi sa ovim velikim i važnim afričkim partnerom podignu na još viši nivo.

◼️ Mozambik - energetski džin u nastajanju šalje premijerku

U Beograd dolazi i premijerka Mozambika Marija Benvinda Levi. Mozambik ima više od 35 miliona stanovnika i oko 2.700 kilometara obale na Indijskom okeanu. Njegove luke predstavljaju važna vrata ka svetskom tržištu za čitav deo južne Afrike. A poslednjih godina Mozambik je privukao pažnju sveta i zbog ogromnih nalazišta prirodnog gasa. Zato se o Mozambiku danas ne govori samo kao o zemlji sa velikim razvojnim potencijalom, već i kao o jednoj od tačaka buduće energetske mape Afrike.

Za Srbiju je dolazak premijerke prilika da stare političke veze dobiju potpuno nov sadržaj - investicije, energetiku, poljoprivredu, infrastrukturu i druge oblasti u kojima prostor za saradnju tek treba da bude iskorišćen.

◼️ Od Konga do Kambodže - još više od 20 delegacija u Beogradu

Lista gostiju se tu ne završava. Na skup dolaze i potpredsednici vlada Kambodže i Demokratske Republike Kongo, zamenik predsednika Senata Uzbekistana, kao i brojni ministri, specijalni izaslanici i visoke delegacije.

Među njima će biti ministri spoljnih poslova Angole, Burundija, Gvineje Bisao, Malija i Sudana, dok će u delegacijama koje predvode predsednici i premijeri biti i šefovi diplomatija Gane, Somalije, Tanzanije i Kameruna. Ministarske delegacije šalju i Indija, Zimbabve, Namibija, Liban, Sao Tome i Prinsipe.

U Beograd stiže i specijalni izaslanik predsednika Kube, kao i visoke delegacije Indonezije, Egipta, Saudijske Arabije, Šri Lanke, Tunisa, Nepala, Etiopije i drugih zemalja.

Više od dve milijarde ljudi ima svoje predstavnike u Beogradu

Pogled na spisak gostiju dovoljan je da pokaže razmere skupa: u Beograd dolaze predstavnici država koje zajedno broje više od dve milijarde stanovnika i spadaju među važne političke, ekonomske i energetske centre svojih regiona.

To su zemlje koje spadaju među najmnogoljudnije na svetu, važne regionalne sile, velike proizvođače energenata i minerala, zemlje sa ogromnim tržištima, strateškim lukama i značajnim političkim uticajem u svojim delovima sveta.

Zajedno, one predstavljaju ogroman prostor od Afrike i Bliskog istoka do južne i jugoistočne Azije.

To je slika koja potvrđuje da Srbija nije posmatrač globalnih tokova - već aktivan učesnik u njihovom oblikovanju. Predsednik Vučić je godinama ulagao u odnose sa zemljama Afrike, Azije i Bliskog Istoka u trenutku kada su mnogi te regione posmatrali kao daleke i manje važne.

Danas je taj napor doneo opipljiv rezultat: najviši zvaničnici tih zemalja dolaze u Beograd.

U godini u kojoj se svet suočava sa najvećim izazovima u poslednjih nekoliko decenija, Srbija je pokazala da ima jasnu viziju, čvrste odnose i partnere daleko izvan svog neposrednog okruženja.

A upravo taj položaj - položaj zemlje koju svet doživljava kao pouzdanog partnera i most između regiona u usponu - predstavlja jedno od najvećih diplomatskih dostignuća Srbije i predsednika Vučića.

BONUS VIDEO