Ko je dao ''Istinomeru'' pravo da određuje srpsku istinu? Preko Mete kroje šta će Srbi videti, a Informeru bi da smanje domet

Ko je privatnoj organizaciji dao pravo da određuje šta građani Srbije smeju da vide na društvenim mrežama?

Istinomer, čiji je osnivač i izdavač CRTA, zvanični je partner kompanije Meta i njegove ocene mogu drastično da smanje vidljivost objava Informera. Ista CRTA finansira se milionima evra stranih donacija, među kojima su američki NED i USAID, dok istovremeno podržava aktivističke mreže, obučava izborne kontrolore i javno zastupa stavove bliske blokaderskom pokretu. Da li je reč o proveri činjenica ili o sistemu u kojem politički istomišljenici jedni drugima dodeljuju pravo da uređuju srpski javni prostor?

Na prvi pogled - obična provera činjenica. U stvarnosti - odluka koja može da odredi hoće li jednu vest pročitati stotine hiljada građana ili će ona biti praktično zakopana u digitalnom prostoru.

Ko je, onda, Istinomer? Među izvorima novca navedeni su Ministarstvo spoljnih poslova Češke, nemački GIZ, Međunarodna mreža fektčekera, švedska SIDA, Evropska komisija, Fond braće Rokfeler i sama kompanija Meta. Među partnerima i donatorima našao se i NED, jedan od glavnih finansijera obojene revolucije u Srbiji.

Posebnu težinu ova mreža dobija tokom izborne kampanje. CRTA u sopstvenom izveštaju navodi da je 2024. podržala više od 35 građanskih organizacija i inicijativa. Tokom 2025. kontaktirala je sa čak 185 lokalnih zborova i održala 41 sastanak sa predstavnicima njih 66.

CRTA je istovremeno istraživala podršku protestima i blokadama, obučavala aktiviste i izborne posmatrače, pratila medije i svoje nalaze predstavljala Evropskoj komisiji, Evropskom parlamentu i nemačkom Bundestagu.

A dok CRTA učestvuje u oblikovanju političke slike Srbije, njen Istinomer ocenjuje sadržaje Informera. Jedanaestog jula 2023. Informer je emitovao specijalnu emisiju u kojoj su gosti osporavali pravnu kvalifikaciju genocida i tvrdili da u Srebrenici nije počinjen. Već narednog dana Istinomer je objavio tekst u kojem je Informer direktno označio kao jednog od predvodnika u ''širenju dezinformacija i manipulativnih poruka''. Informer otvara i pitanje izdvojenih sudijskih mišljenja, rada međunarodnih komisija, stradanja Srba u Podrinju i političke zloupotrebe presuda radi nametanja kolektivne krivice srpskom narodu.

Nijedna privatna organizacija ne može sudsku kvalifikaciju pretvoriti u zabranu svake istorijske, pravne i političke rasprave. Još manje bi smela da o granicama te rasprave odlučuje tako što će, kao partner strane tehnološke kompanije, uticati na to koliko će ljudi videti stav sa kojim se ona ne slaže.

Dodatnu sumnju potpiruje i činjenica da se deo poslova nadzora i moderacije sadržaja namenjenog korisnicima sa prostora bivše Jugoslavije koordinira iz Zagreba. Ukoliko se pokaže da ljudi iz države čiji zvaničnici otvoreno napadaju Srbiju zbog odnosa prema generalu Mladiću učestvuju u odlučivanju o vidljivosti srpskih medija, to nije tehničko, već pitanje političkog uticaja, sukoba interesa i nacionalne bezbednosti.

Najpre se odredi ko je ovlašćen da meri istinu. Zatim se obezbedi strani novac, a potom se potpiše ugovor sa globalnom platformom. Na kraju se srpskom mediju objasni da njegovo viđenje srpske istorije neće biti zabranjeno, samo ga gotovo niko neće videti.

Istraga dalje vodi do Marine Pavlić. Istinomer u njenoj biografiji navodi da je članica organizacije ''Srbija u pokretu'', a da je danas izvršna direktorka pokreta ''Kreni-promeni''. To dokazuje organizacioni kontinuitet između jednog dela nekadašnjeg nevladinog i današnjeg otvoreno političkog aktivizma.

Ko proverava proveravače i ko kontroliše moć da se jednom mediju smanji domet, ukine reklamiranje i stavi digitalni žig nepouzdanosti? Kada organizacija finansirana iz međunarodnih fondova istovremeno prati izbore, obučava aktiviste, razgovara sa stranim institucijama, osniva medij i preko tehnološke kompanije utiče na distribuciju sadržaja svojih političkih neistomišljenika - javnost ima pravo da traži potpunu transparentnost. Istina ne sme da zavisi od toga ko je dobio grant, ko je potpisao ugovor sa Metom i ko ima pristup algoritmu. A istorija srpskog naroda ne može se svesti na etiketu koju će privatna redakcija zalepiti objavi Informera.