Da li je sve počelo mnogo pre blokada? Bodiroga, Grigorije, Kuštrov i nemačka veza u istoj političkoj priči

Dejan Bodiroga, koji danas očekuje podršku srpskih glasača preko tzv. studentske liste, svoje krajnje sumnjive poslove i lične i prijateljske veze izgradio je mnogo pre početka blokada, sa ljudima koji duži vremenski period najavljuju političke promene u Srbiji.

Njegov dugogodišnji prijatelj, vladika Grigorije, još je 2021. najavljivao da okuplja ljude za promene u Srbiji, ističući kao primer pojedine ministre crnogorske vlade, a Bodirogin poslovni partner Veljko Kuštrov pominjan je uz istog vladiku kao posrednik prema nemačkim političkim krugovima.

Iz Crne Gore potom je stigla i otvorena podrška blokaderima, koju je uputio bivši premijer Zdravko Krivokapić, čime se i sam uključio u politički sukob u Srbiji.

Grigorije je neku vrstu blokada i nasilne promene vlasti u Srbiji, govorio još u januaru 2021. na Njuzmaks Adriji, objašnjavajući da želi da okupi trideset, a ako bude moguće i trista ljudi, koji bi se angažovali za Srbiju i izgradnju sistema koji neće zavisiti od jednog čoveka. Iako je njegov status takav da ne zavređuje ni zvanje vladike, ovaj biznismen koji je više u civilnom odelu nego u mantiji, otvoreno je stao uz blokadere u Srbiji,

Na pitanje gde će te ljude pronaći odgovorio je da ih je već našao, a kao dobar primer naveo je mlade ministre koji su se iz Japana, Amerike i Evrope vratili u Crnu Goru. Vladika je, dakle, već tada javno govorio o okupljanju ljudi koji bi menjali prilike u Srbiji i za uzor uzimao kadrove susedne države, pa njegova kasnija podrška blokaderima ima predistoriju koju je sam izložio.

Iste godine, u avgustu, crnogorska „Pobjeda“ pisala je o pripremama za osnivanje stranke koju bi, uz Krivokapićevu podršku, predvodio Milojko Spajić, a u tim pripremama pojavila su se imena Grigorija i Kuštrova.

Foto: printscreen

Prema izvorima tog lista, zamišljena je prozapadna stranka sa osloncem na SPC, odnosno odvojeno krilo koje samo koristi ime Srpske pravoslavne crkve, po ugledu na evropske demohrišćane, za koju je trebalo obezbediti i podršku nemačkog CDU.

Grigoriju je pripisano uspostavljanje kontakta sa visokopozicioniranim funkcionerom te stranke, Kuštrovu učešće u lobiranju, a navedeno je i da se Krivokapić tih nedelja dva puta sastao sa vladikom. U opisu koji je objavila „Pobjeda“ svako od njih imao je mesto u političkom poslu, od okupljanja oko budućeg stranačkog lidera do traženja oslonca u Nemačkoj.

Sa tim Kuštrovom Bodiroga je još 2018. uzeo u zakup trebinjski hotel „Platani“, zajedno sa letnjom baštom i kafićem „Kruna“, o čemu je „Trebinje lajv“ izvestio u februaru, a zatim ponovo u junu, uoči otvaranja bašte. Kuštrov je predstavljen kao privrednik poreklom iz Trebinja koji živi u Beogradu i posluje preko firme „Frontier Advisory“, dok njegov profesionalni profil beleži prethodni rad u „Dojče banci“ i „Morgan Stenliju“. Bodirogu sa Grigorijem povezuje još stariji odnos, o kojem je vladika sam govorio u intervjuu iz 2020, prisećajući se druženja iz vremena košarkaševe igračke karijere i objašnjavajući: „Bio sam njegov duhovnik, ali je bio i on moj“.

Foto: printscreen

Krivokapić je 23. decembra 2024. studentima u protestu u Srbiji poručio da istraju „slobodoumno, dostojanstveno i hrabro“, preuzimajući na sebe ulogu političkog navijača u susednoj državi, u kojoj se odavno prepliću i kontakti njegovog ranijeg okruženja. Grigorije je u martu 2025. u „Radaru“ blokaderske aktivnosti predstavio kao „obrazac delovanja koji sada valja slediti“, dajući svom opredeljenju oblik preporuke celokupnom društvu. Bodiroga je u istom periodu učestvovao na protestima u Novom Sadu i Beogradu, a prihvatanjem kandidature na tzv. studentskoj listi svoju podršku pretvorio je u neposredan izborni angažman.

Krivokapićevo svrstavanje uz blokadere može se oceniti kao javno političko mešanje bivšeg premijera susedne države, a Grigorijevo pozivanje na crnogorske ministre pokazuje odakle je uzimao primere kada je objašnjavao svoje planove za Srbiju. Bodiroga sada pred građane izlazi kao kandidat koji traži pravo da odlučuje u Narodnoj skupštini, pa uz svoje ime i sportski ugled mora da ponudi i sopstveni politički stav.

Koliko deli Grigorijeve zamisli, kako gleda na podršku koju blokaderima upućuje Krivokapić i da li crnogorsko iskustvo smatra uzorom za Srbiju, pitanja su koja njegova kandidatura postavlja sasvim neposredno, jer se na izborima odlučuje o politici koju će voditi izabrani predstavnici.

BONUS VIDEO