Oglasio se VJT u Beogradu: Izveštaj Komisije je maliciozan, neutemeljen i predstavlja vid zastrašivanja tužilaca

Više javno tužilaštvo u Beogradu ocenjuje da su sadržina i zaključak Prvog izveštaja Komisije Vrhovnog javnog tužilaštva, maliciozni i neutemeljeni, da narušavaju prezumpciju nevinosti i ignorišu odredbe člana 57 i 115 Zakona o javnom tužilaštvu, a takođe ukazuju na to da su članovi Komisije prekoračili svoja ovlašćenja.

Pojedini javni tužioci i glavni javni tužilac VJT u Beogradu u izveštaju su unapred targetirani i praktično osuđeni upravo na način na koji se to njima zamera kroz dati izveštaj, a to je pored ostalog, da u svom radu nisu postupali nepristrasno, da su bili tendenciozni, da su svoje odluke donosili bez detaljnog razmatranja činjeničnog stanja u pojedinim predmetima i drugo.

Upravo takva je sadržina izveštaja ove Komisije, koja je za samo nedelju dana izvela zaključke i predložila najstrože disciplinske mere uz iniciranje krivičnih postupaka protiv pojedinih javnih tužilaca.

Naime, članovi Komisije su prekoračili svoja ovlašćenja jer su praktično sprovodili predistražni postupak, dok su njihovi zaključci zapravo kontrukcije pretočene u laičko objašnjenje zarad dnevno-političke situacije - da je VJT u Beogradu nezakotino radilo, što nije potkrepljeno nijednim dokazom, kao što nije ni zaključak da su mišljenja i odluke pojedinih javnih tužilaca rezultat kakvog pritiska, a ne plod njihovog samostalnog postupanja.

Pored toga, Komisija je veoma tendenciozno predložila krivični progon pojedinih javnih tužilaca, sugerišući da su izvršili konkretna krivična dela u svom postupanju, pritom ne navodeći dokaze za izvršenje krivičnog dela Zloupotreba službenog položaja iz člana 359 Krivičnog zakonika, i to sa namerom da se na taj način zasnuje isključiva nadležnost Javnog tužilaštva za organizovani kriminal.

Naime, u sudskoj praksi pogrešne odluke nosilaca pravosudnih funkcija se vezuju za izvršenje drugog krivičnog dela, a to je Kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i zamenika javnog tužioca iz člana 360 Krivičnog zakonika, ali samo ukoliko ima nameru i hoće da konkretnom licu pribavi kakvu korist ili mu nanese štetu.

Takođe, Komisija Vrhovnog javnog tužilaštva zanemarila je da javni tužioci shodno članu 57 Zakona o javnom tužilaštvu ne mogu biti pozvani na odgovornost za dato mišljenje ili odluku koji su doneli u vezi sa vršenjem javnotužilačke funkcije, a shodno članu 115 Zakona o javnom tužilaštvu, koji propisuje da javni tužilac ne može biti odgovoran za disciplinski prekršaj koji je učinjen usled nedovoljnog broja javnih tužilaca, a VJT u Beogradu nedostaje trećina od propisanog broja javnih tužilaca.

Ovakvim sakrivanjem činjenica koje se tiču imuniteta javnih tužilaca Komisija očigledno želi da postigne efekat u javnosti i jasno označi ''krivce'' za sunovrat javnotužilačke organizacije na čijem je čelu već 17 godina Vrhovni javni tužilac Zagorka Dolovac.

Pored toga, Komisija Izveštajem nameće odluke koje treba da donese Disciplinska komisija Visokog saveta tužilaštva što predstavlja najgrublje kršenje prezumpcije nevinosti. 

Na kraju, jedan od zaključaka je i teška optužba za "uspostavljanje paratužilačkog sistema" na račun glavnog javnog tužioca VJT u Beogradu, i to i pored svih prethodnih kontrola od strane komisija Apelacionog javnog tužilaštva i provere pojedinačnih predmeta od strane Vrhovnog javnog tužilaštva.

Ova optužba je najblaže rečeno pranje sopstvenih profesionalnih biografija od strane pojedinih članova Komisije koje niko nikada nije preispitao, a koje su i te kako upitne i na koje je upravo glavni javni tužilac VJT u Beogradu, pre stupanja na ovu funkciju, kroz svoju karijeru ukazivao javnosti.

Ovaj izveštaj će ući u istoriju javnotužilačke organizacije kao najbrutalniji vid zastrašivanja svakog nosioca javnotužilačke funkcije u Republici Srbiji koji u budućnosti svoj posao obavlja samostalno, poštujući Ustav i zakone Republike Srbije.

BONUS VIDEO