PREDSEDNIK VUČIĆ NA DAN SEĆANJA: Mi koji smo večeras plakali ovde, možemo PONOSNO DA GLEDAMO U BUDUĆNOST!

U Bačkoj Palanci, gde živi nekoliko hiljada proteranih Srba u okviru hrvatske oružane akcije "Oluja", večeras je počelo obeležavanje Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe tokom te akcije

Nakon parastosa okupljenima na stadionu sportsko-rekreativnog centra "Tikvara" obratio se predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Partijarh SPC, Irinej predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i jedna od prognanih Jelena Knežević. 

Vučić je istakao da su se ove godine prvi put okupili svi srpski politički predstavnici iz RS, Crne Gore, Hrvatske… 

- Svi Krajišnici, ma gde da žive treba da znaju Srbija možda može da postoji bez Krajine, ali bez Krajišnika ne može. Srbija je poslednji Krajiški stroj - istakao je predsednik Vučić. 

- Svaki zločin je večan, ne može se opravdati, a kamo li slaviti. Kako se mogu slaviti Jelenine suze? Ako im je posle toga do slavlja - neka slave. Mi koji smo večeras plakali možemo ponosno da gledamo u budućnost - kaže predsednik Srbije. 

Predsednik Srbije je istakao da više nikada nikakvih Oluja za Srbe neće biti zato što su Srbi.

 - Nećemo više biti samo utičište za naš narod, već i zaštita za svakog od njih. Nikome nećemo dozvoliti da progoni, ubija i ponižava naš narod. Nemamo više čega da se stidimo zato što smo Srbi. 

- Kako ćete Tesli da promenite rod? Kako ćete za Milankovića da kažete da nije Srbin -  rekao je predsednik Vučić. 

Irinej: I danas se pitamo šta ih je vodila da da dignu ruku na svoju braću

 - Sabrali smo se da odamo pomen našoj braći čija je jedina krivica to što su bili Srbi i što su bili pravoslavni. Oni su postradali od braće hrišćana, a ne od nekog nepoznatog naroda i vere. I samo nebo se postidelo tog zločina. 

Danas posle skoro dve decenije, pitamo se šta ih je vodilo da dignu ruku na svoju braću sa kojom su delili podneblje. Institucija crkve je mogla da zaustavi taj ponor i zlo koje je iznenadilo svet - rekao je patrijarh Irinej.

- To je i njihova i naša tragedija. Naš partijarh German kada je osvećivao crkvu u Jasenovcu rekao je "Taj zločin ne smemo da zaboravimo". Ali, pozvani smo da oprostimo kao hrišćani. Nijedno zlo nikada nije donelo dobro – rekao je patrijarh Irinej.

Jedina krivica nastradalih je što su bili Srbi i pripadali su pravoslavnoj veri, to je njihova jedina krivica, zaključio je patrijarh srpski Irinej i dodao da je to bio jedan od najstrašnijih dana naše istorije. 

- To je bio strašan dan naše istorije, jedan od najstrašnjih od postojanja na ovim prostorima, rekao je patrijarh i dodao da je najtragičnije to što oni nisu postradali od ruku nepoznatog naroda, niti od ruku neke nepoznate religije, već od braće hrišćana. To stradanje je bilo takvo da se nebo zastidelo od ludosti ljudskih - rekao je Irinej.

Dodik: Uveren sam da će Srbi u ovom veku naći snagu da objedine državne prostore

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je rekao da uvek iznova traži snagu da razume šta se desilo srpskom narodu koji je u prošlom veku postadao sa gubitkom gotovo pola populacije, ne smo u Oluji… 

- Davno sam znao i naučio da je Jasenovac bio državna politika tadašnje Nezavisne Države Hrvatske države - naveo je Dodik i dodao da je etničko čišćenje je sprovedeno uz asistenciju velikih sila.

 - Hvala Srbiji što je bila jasno i hrabro utočište za sve Srbe. Srbija je jasno bila garancija i onda kada je bilo potrebno da se ovde skrasi naš narod. Izgledala je daleko, ali je bila dostižni cilj i spas za mnoge - istakao je Dodik. On je istako da je RS simbol slobode.

 - Svesni ogromne političke i državne zablude, koja se zvala Jugoslavija, mi u RS nemamo pravo ni na jednu takvu zabludu. Mi smo Srbi, mi želimo mir i slobodu, spremni smo da branim i očuvamo ono što je u RS narodno dostignuće i volja - istakao je Dodik.  

- Uveren sam da će Srbi u ovom veku naći snagu da objedine državne prostore - istakao je Dodik koji očekuje da se Srbija izbori sa problemima koji su pred njom.

- Mi Srbiju doživljavamo kao svoju zemlju. RS i Srbiju doživljavamo kao jedinstven politički i nacionalni prostor. Verujemo da na to imamo pravo - podvukao je Dodik i dodao da će kada budu slavili "Oluju" stajati pred himnom koju je napisao Srbin.  

Prognani nemaju gde da se vrate

Među prognanima 1995. godine je bio i 62-godišnji Vilko Gogić iz Bosanske Krajine. Počeo je novi život dolaskom u Srbiju, a danas, kaže, i kada bi hteo da se vrati nema gde. 

- Nemamo gde da se vratimo. To su sad ruševine, jedino zemlje ima. Ali i da se vratimo, ne možemo da obezbedimo egzistenciju - rekao je Gogić . 

Đuro Šteljić, koji je sa ženom i tri sina proteran iz Korenice, kazao je za Tanjug da im je tog jutra u kuću došlo šest uniformisanih muškaraca, koji su im rekli da pokupe svoje torbe i nosite ili da ostave glave tu u stanu. 

Navodeći da im ništa drugo nije preostalo da urade, Šteljić je kazao da se ne zna broja Srbima koje su zakopali pod autoput, rovokopačima kopali, pa ih asfaltom pokrivali. 

- Naišla je policija, glavnog znam i rekli su nam da se kupimo i idemo odatle. Kažu, ovo je hrvatska domovina, ovo više nije vaše srpsko - priča Šteljić. 

Dodaje da je trebalo da u Srbiju dođu u šleperu, koji je išao iz Donjega Laca i koji je izgoreo, ali da je sudbina bila takva da dođu u jednom traktoru i tako prežive. 

 Ništa nismo poneli, ostavili smo tanjir naliven supe, postavljen za doručak deci. Ostavili smo sve. Dvehiljadite sam otišao da tražim radnu knjižicu u Korenicu, pitam policajca gde je Šumarija, objasnim mu da sam kod njih radio 30 godina. Pita me da li sam imao kuću, ja kažem da sam imao stan. 

On mi kaže, ako si imao kuću kupi ciglu, opsovao mi je srpsku majku i kazao je - ovo je gruda hrvatske domovine. Ja sam ostao bez reči, dočekao autobus iz Šibenika i vratio se nazad, više nisam išao, što ću, nemam šta tamo da radim - ispričao je Šteljić. 

Dodao je da tada niko od Srba nije ostao, ali da poznaje jednog koji se vratio u Donji Lapac, u svoju kuću, koju je obnovio sa parama koje je imao. 

- Sin mu nije mogao dobiti posao tu i vratio se u Banjaluku. Ja ga pitam kako je, a on mi kaže gledaju te kako će te skinuti i zato sam vratio sina - naveo je Šteljić. Danu sećanja prisustvuju premijerka Srbije Ana Brnabić i ministri u Vladi Srbije, narodni poslanici, predstavnici Vojske Srbije i Srpske pravoslavne crkve.  

Jelena Knežević: Uvek ću pamtiti osećaj straha i nemoći

Jedna od prognanih u hrvatskoj oružanoj akciji “Oluja” Jelena Knežević, čiji je otac koji je bio pripadnik Vojske RS poginuo u ratu, ispričala je večeras da će uvek pamtiti osećaj straha i nemoći.

- U našu kuću ušla su dva nepoznata čoveka, bila sam mala da bih razumela, ali sećam se majčinog krika i sestrinih suza i straha koji me je obuzeo. Hrabri ginu na prvim linijama fronta, ali ne umiru, žive u sećanjima onih koji ih vole- rekla je Knežević.

Ispričala je da je 3. avgusta 1995. godine u zoru probudio majčin glas i granate.

- U panici pakujemo nešto garderobe, hrane, vode dokumenta i slike. Moramo napustiti kuću. Kuda ćemo ? Ne znamo. Ne zna ni naša majka. Ima dve ruke da prigrli nas troje i ponese dva kofera. Vratiće se, tiho progovara, ali se ne okreće i kuću ne gleda dok nas podiže u kamion koji ide od Petrovca, prvog bezbednijeg mesta- priča Knežević.

Seća se da je kolona bila prepuna uplakanih, gladnih i žednih ljudi koji su unezverenim pogledom tražili najmilije moleći Boga da su živi.

- Petrovačku cestu nadleću avioni i bombraduju kolone izmučenih ljudi. Zvuk bombi je bio jači od njih, ali slabiji od jakuka ljudi. Ne postoji zvuk glasniji od krika umirućeg čoveka i plača onog koji žali za njim. Bar ja to tako pamtim i pamtiću zauvek taj osećaj straha i nemoći. 

Prisetila se i neizvesnosti, ali i osećaja da povratka na ognjište nema.

- Pamtim iščekivanje dugo kao večnost da krenemo put Srbije i strahovi se nižu. Hoće li nas zasuti bombama? hoćemo li stići? Preko Beograda nastavljamo da tražimo utočište za novi početak, nalazimo ga ovde u Bačkoj Palanci gde smo prihvaćeni raširenih ruku, prigljeni i voljeni…- ispričala je kroz suze Jelena Knežević.

(FOTO) VUČIĆ SE OBRATIO NACIJI POSLE SUSRETA SA PATRIJARHOM: Novih "Oluja" neće biti, Srbija TO NEĆE DOZVOLITI!