ZAŠTO TOLIKA "ZVONA I PRAPORCI" SAMO DA BI POTVRDILI DA SI PROTIV VLASTI?! Obavezno pročitajte novu kolumnu Ivana Radovanovića!

Nešto razmišljam da, čim sve ovo prođe, pozovem onog Zorana Gavrilovića iz BIRODI-ja na kafu, da mi objasni neke stvari. Na primer, zašto se u gomili medija ovi koji lupaju u šerpe i lonce nazivaju “građanima”, a oni koji, nešto kasnije, mašu bakljama – “pristalicama”, piše u svom autorskom tekstu kolumnista Informera Ivan Radovanović

Da li to znači da ovi u pola devet, sa bakljama, nisu građani, nego neki negrađani, društveni talog, stari, neobrazovani, krezubi, siromašni i telom i duhom, a da su ovi u osam i pet, sa šerpama, sve suprotno. Nepristalice, creme de la creme društva, isključivo mladi, izuzetno obrazovani, punozubi i bogati u svakom pogledu, a pogotovo duhovnom, nešto kao Segej kada se najebava majke onim nesrećnim komšinicama.

I stvarno, ko je smislio tu slatku eugenika razliku u terminologiji. Mi građani, vi pristalice. A to što smo i mi, građani, odgovorili na poziv političkih organizacija čije smo pristalice (NDMBGD, Savez za Srbiju, Pokret slobodnih građana), nema veze.

Ni to što je i naša akcija deo političke kampanje, takođe nije bitno. Bitno je da nas, posle toga, nama dragi mediji zovu građanima, a ne pristalicama. Pošto su pristalice samo oni drugi. Mi smo nepristajuće nepristalice nepristajanja. I pitaću baš Gavrilovića, ako bude hteo tu kafu, šta je loše biti pristalica. I kako to, automatski, degradira onaj naš “građanski” deo.

On je, na primer, koliko čujem, pristalica Partizana, baš kao i ja. Da li smo, zbog toga, manje građani, ili više, od pristalica Crvene Zvezde. Ili smo mi, grobari, građani, a oni, cigani,

pristalice? Ili je obnuto?

Takođe, ali ne znam da li on to može da mi stručno objasni, baš me zanima zašto je potrebna ta vrsta izgovora, da bi neko bio protiv Vučića. Zašto tolika “zvona i praporci”, samo da bi potvrdio da si protivnik vlasti. Zašto toliko bulažnjenja o “diktaturi”, “logoru”, “tamnici”, samo da bi dokazao da si protiv?

I osim što bi, da ovo jeste diktatura, svako od tih koji mesecima bulazne, odavno bio i u logoru i u tamnici i na gubilištu (jerbo se u dikaturama tako uvek radilo, od Satljinove Rusije, preko Hitlerove Nemačke, do Pinočevog Čilea), meni je još važnije pitanje – zar ne bi svi ti mogli da budu Vučićevi protivnici i bez toga, bez, mislim, tih logora i tamnica?

Prosto da im se on samo ne sviđa. Prosto da kažu da su protiv. Prosto da izjave da su za nešto drugo, a pod “nešto” zaista podrazumevam Đilasa, Boška i onu nevidljivu pandu, jer oni svakako nisu “ko”, što im ne oduzima pravo da budu i sami protiv i da pozivaju ljude da budu protiv. I da su ti ljudi samo protiv, i samo za, a tu sada nastupa Gavrilović sa objašnjenjem, zar ne bi bili isto toliko građani kao što tvrde da su danas, dok lupaju “protiv diktature“?

I da li to, na kraju znači, da je moguće biti “građanin” samo u logoru, tamnici i diktaturi, dok je u demokratijama to i nemoguće i, verovatno, izlišno. Pored toga, da li, u demokratijama, “pristalica”, nema, a shodno tome, da li ih ni ovde neće biti, kada građani sruše pristalice sa vlasti i postanu vlast? Da li tada nastupa građanski kolekitivizam, kada Đilas izađe i kaže: “Mi, građanin Đilas”, a gomila mu odgovori: “Mi, građani Đilasovi, nepristalice”.

Mnogo je pitanja, pa stvarno jedva čekam tu kafu, ako ništa drugo bar da mi kaže da li je pristalica, ili građanin. I da pogledamo jedan drugom zube (krajnje civilizovano i nenasilno, molim da ovo ne bude pogrešno protumačeno). Možda ih stvarno čovek ima više.

U tom slučaju, evo, povlačim se. I ostajem negrađanin, pristalica.