Specijalni predstavnik EU Mirolslav Lajčak kako se očekuje do kraja meseca bi trebalo da usaglasi okvir dijaloga, principe, teme pregovora o normalizaciji odnosa dve strane,sa ciljem postizanja konačnog rešenje koje će kako se ocenjuje zavisiti u velikoj meri od Nemačke
Šta se sve može očekivati u narednom periodu koji predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio kao "teških šest meseci do godinu dana teške borbe" za interese sprskog naroda na KiM, a što se podudara sa nemačkim predsedavanjem EU od 1. jula ove godine, treba posmatrati u skladu sa javnom tajnom da bez "zelenog svetla" iz Berlina ni jedno pitanje u okvirima svih evropskih politika ne može biti rešeno, uključujući i pitanje odnosa Beograda i Prištine.
Tako, iako u Briselu naglašavaju da Beograd i Priština treba da se dogovore o čemu će biti reci za stolom u Briselu, Lajčak je već isključio mogućnost razgovora o granici, što se u diplomatski krugovima, tumači kao logično, s obzirom na to da se na Lajčaka gleda kao na osobu "blisku Berlinu" i nemačkom stavu o rešenju u "kosovskog čvora"
Evropske diplomate skreću pažnju da "niti jedno rešenje neće biti moguće bez konzenzusa Berlina, Pariza i Vašingtona", ali poslednja dešavanja ukazuju na vidljiv razlaz politika Berlina i Vašingtona i to ne samo kada je Kosovo u pitanju već i u mnogim globalno strateškim oblastima.
Zategnuti odnosi na liniji Merkel Tramp, ali i Tramp Brisel, najvidljiviji su u stavu dosadašnjeg američkog ambasadora u Nemačkoj Ričarda Grenela, koga su nemački politički krugovi otvoreno kritikovali i optuživali, za "agresivan i gotovo neprijateljski stav prema nemačkoj vladi, ali i zvaničnom Briselu.
Iz nemačkog Budnestaga Grenela su, i pre nego sto je preuzeo da se u ime predsednika Trampa bavi pitanjem Kosova i reši ga, kako se tumači, po svaku cenu (pa i cenu promene granica), nazivali "personom non grata" i "potpunim diplomatskim promašajem".
EU je na svoj prepoznatljiv "diplomstki način" ulogu Grenala i SAD u rešavanju kosovskog pitanja ocenjivala kao "pomoć partnera", ali i sve glasnije stavljala do znaja da je "u rukama EU da vodi dijalog Beograda i Prištine" jer se traži "evropsko rešenje za evropski problem".
Šefovi diplomatije Nemačke i Francuske Hajko Mas i Zan Iv Le Drijan nedavno zajednički uputili Beogradu i Prištini sa porukom da se dijalog mora nastaviti "pod vođstvom EU" uz naglasak da je u pitanju "stabilnost i bezbednost celog regiona i EU., a ovih dana predsednik Francuske Emanuel Makron piše novom kosovskom premijeru Avdulahu Hotiju da je spreman da organizuje samita u Parizu na temu kosovskog dijaloga, kao nastavak berlinskog samita lidera iz aprila 2019. godine.
Ali zajednička inicijativa Nemačke i Francuske na pokretanju i vraćanju dijaloga Beograda i Prištine u ruke Evrope "gde pripada geografski, interesno i po mandatu UN" ne znaci i da Pariz bezrezervno podržava i poziciju Berlina o konačnom rešenju dijaloga.
Diplomatski izvori u Briselu navode da Francuska nije bila među grupom zemalja koje su na sastanku sa specijalnim predstavnikom Miroslavom Lajčkom stala iza ideje o "nepomerljivosti granica po svaku cenu".
"Francuska želi da podrži nastavak dijaloga, ali se ne izjašnjava konkretno o konačnom rešenju", navode izvori sa sastanka ambasadora EU i specijalnog predstavnika.
Iz Berlina čiji je početni plan predsedavanja EU bio je da se fokus stavi na spoljnopolitičko pitanje Zapadnog Balkana, sada poručuju da je cilj Nemačke socijalno ekonomska obnove EU i podizanje Uniju iz najveće krize od njenog postanka i da će "sve drugo podrediti spasavanju jedinstva EU"
Ali u krugova bliskim Briselskom dijalogu složni su u oceni da Nemačka, kako navode, ima kapciteta da održi fokus i jos važnije obzbedi političku podršku za finalizaciji dijaloga o sveobuvatnijoj normalizaciji odnosa Beograd i Prištine u mesecima koji slede, uz. ocenu da dugoročni kontinuitet nemačke politike i interesa prema Zapadnom Balkanu nije podložan "potresima i promenama".
Foto: Tanjug/Beta/Reuters/Fotoilustracija
Izvorni okvir i ciljevi dijaloga Beograda i Prištine postavljeni jos 2011. godine kada je nemačka kancelarka Angela Merkel u razgovoru sa tadašnjim predsednikom Srbije Borisom Tadićem postavila četiri kriteriuma koji definisu okvir i budući ishod dijaloga.
Time je po prvi put članstvo Srbije u EU uslovljeno prihvatanjem nezavisnosti Kosova i transformacijom odnosa Srbije i Kosova u bilateralne.
Nešto pre posete Merkelove Beogradu, tadašnji sef nemačke diplomatije Gido Vestervele poručio je da "Nemačka neće pregovarati o teritorijalnom integritetu država regiona" i time nagovestio da podela Kosova ne može biti tema.
Nemačka kao nesumljivo najvažnija država članica EU kada je proširenje i Zapadni Balkana u pitanju nikada nije menjala svoj stav o kosovskom pitanju.
Rasprava u Bundestagu o produženju mandata nemačkim vojnicima Kfor-a pretvorila se u kritiku Angele Merkel i tvrdog stava da nema promena granica. Opozicija podseća da je Nemačka učestvovala u ratu na Kosovu, a da Kfor čine iste snage koje su nekada ratovale u korist Prištine na strani OVK. Sprema li se veliki zaokret Nemačke po pitanju Kosova
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Rasprava u Bundestagu o produženju mandata nemačkim vojnicima Kfor-a pretvorila se u kritiku Angele Merkel i tvrdog stava da nema promena granica. Opozicija podseća da je Nemačka učestvovala u ratu na Kosovu, a da Kfor čine iste snage koje su nekada ratovale u korist Prištine na strani OVK. Sprema li se veliki zaokret Nemačke po pitanju Kosova
Glavni urednik Informera Dragan J. Vučićević objavio je tokom današnjeg prvog Kolegijuma naše televizije ekskluzivne informacije kako je Beograd spreman da uvede recipročne mere Crnoj Gori nakon što je on u toj zemlji stavljen na crnu listu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je novu podelu turističkih vaučera za odmor u Srbiji, ističući da će biti podeljeno 30.000 vaučera u vrednosti od po 10.000 dinara.
Na predstavljanju novih mera, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će država uložiti novac u nabavku novih lekova i omogućiti da pacijenti u Srbiji dobiju savremenije terapije za lečenje raka i drugih teških bolesti.
Ministarstvo odbrane saopštilo je danas da je u centrima za obuku Vojske Srbije u Somboru, Valjevu i Leskovcu u toku period intenzivnog osposobljavanja vojnika koji su služenje vojnog roka započeli početkom ovog meseca.
Energetsko povezivanje ključno je za energetsku sigurnost Balkana i jugoistočne Evrope, jer samo dobro povezane zemlje mogu biti energetski bezbedne i otporne na energetske šokove i turbulencije, poručila je danas ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, koja je putem video linka učestvovala na ministarskom panelu regionalne konferencije „Energetski zaokret 2“ u Tuzli.
Tihomir Krstić (45), koji je bio u protvoru zbog sumnje da je 27. decembra, prošle godine na Novom Beogradu napao, izbo nožem I opljačkao S.C., preminuo je u Centralnom zatvoru.
Šest osoba poginulo je u pucnjavi u domu za brigu o mladima u centru grada Štadea u nemačkoj pokrajini Donjoj Saksoniji, preneli su danas nemački mediji.
Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država odbio je zahtev predsednika te zemlje Donalda Trampa da preispita presudu kojom je obavezan da plati pet miliona dolara u građanskoj parnici zbog optužbi za seksualno zlostavljanje i klevetu, u slučaju koji je pokrenula spisateljica Elizabet Džin Kerol, prenosi Njujork tajms.
Ormuski moreuz, kroz koji prolazi oko trećina svetskog izvoza nafte, ponovo se našao na ivici ozbiljne krize, a formalni povod je tumačenje člana 5 američko-iranskog memoranduma, ali je suština spora u potpuno različitom razumevanju prava na kontrolu plovidbe.
Portparolka Bele kuće Karolina Levit potvrdila je danas da će se u utorak, 30. juna u Dohi održati sastanak na visokom nivou o Iranu, ali i da će na njemu delegaciju SAD da predvode specijalni izaslanik Stiv Vitkof i Džared Kušner, dok će se paralelno voditi i tehnički razgovori.
Glumac Predrag Miki Manojlović odbio je reditelja Stivena Spilberga, a francuskom predsedniku Emanuelu Makronu je u lice rekao istinu o Kosovu i Metohiji.
Plaža Glifoneri, koja se nalazi oko 7 kilometara od Limenasa na ostrvu Tasos, predstavlja odličan izbor za sve koji žele da uživaju u mirnom ambijentu i prirodnoj hladovini.
Javnost bruji o snimku poljubca pevača Jakova Jozinovića i misteriozne devojke za koju se priča da je Džejla Ramović, a ona je nedavno sama izjavila kako je spremna da se posvađa zbog mladog pevača.
Saša Lazarević Kudra obeležio je obe večeri spektakularnog koncerta Južnog vetra, a njegov nastup sa bezvremenskim hitovima legendarnog Luisa izazvao je snažne emocije i oduševljenje publike.
Mnoge poznate ličnosti svim silama se trude da sakriju svoj privatan život, a jedna od njih je i pevačica Džejla Ramović, koja je u tajnoj vezi s kolegom Jakovom Jozinovićem.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.