ČOVEK JE POGINUO, JER SU ONI GRČEVITO BRANILI VLAST! Autorski tekst ministra Stefanovića: Razbijene glave, obespravljeni ljudi, uništena imovina - tako je izgledala vladavina Dragana Đilasa!

Barikade. Kordon redovne policije, pomognut kordonom Žandarmerije. Tuča malinara i policajaca. Povređeno 27 policajaca, od čega dvojica teško. Policijski kombi gurnut u reku Rzav. Više policijskih vozila oštećeno. Povređeni malinari koji su probijali kordon. Nezadovoljni otkupnom cenom, prosipali su malinu u reku, protestovali mnogo puta, a kada su krenuli u Beograd, da se susretnu sa predstavnicima resornog ministarstva, zaustavila ih je policija i nije im dozvolila da nastave put

Tako je, između ostalog, demokratija izgledala 2011, u vreme vladavine Dragana Đilasa, Borisa Tadića, Borka Stefanovića, Vuka Jeremića... Razbijene glave, obespravljeni ljudi i uništena imovina tog 2. avgusta 2011. bili su paradigma kako zamišljaju demokratiju Đilas i njegove uzdanice. Baš takvim "mirnim" i "civilizovanim" metodama su podsticali demokratski dijalog sa proizvođačima, seljacima, paorima, kako god da ih danas nazivaju, tobož žaleći za njima i roneći krokodilske suze kako je bolje da se ulaže u njih nego što se ulaže u bilo šta drugo.

Baš oni, predvodnici vlasti koja je gurala policiju da se sukobi sa građanima koji su protestovali na miran način, ne bacajući na policiju ni baklje ni kamenice i ne pokušavajući da spale Skupštinu, pokazujući koliko im je stalo do odbrane sopstvene vlasti, ne štedeći pritom živote ni građana, ni policajaca. O ubistvu Ranka Panića, ni 2008. ni danas, nemaju ni reči. Baš kao ni mediji pod Đilasovom kontrolom. Jedan čovek je poginuo, jer su oni grčevito branili vlast pre 12 godina.

Danas predstavnici Đilasove koalicije imaju i nešto širi plan - pretnje sudijama i tužiocima. Pretpostavljam da bi bilo moguće u Nemačkoj, Holandiji, Francuskoj, Španiji ili bilo kojoj drugoj od članica EU da javno pretite sudijama da, ako ne budu odlučivali kako kažu Đilas, Obradović i ostali, ne samo da više neće biti sudije, već će biti krivično gonjeni, lustrirani, proterivani i ko zna šta će se još desiti njima i njihovim porodicama.

I to što je Obradović često glasnogovornik i predstavlja celu koaliciju nimalo ne čudi. Kada Đilas ne želi nešto da kaže javno, da bi mogao pred svojim prijateljima iz socijaldemokratskih partija levice u EU da se pohvali kako je veliki demokrata, kako je protiv Rusije i kako će on biti lučonoša pravde, demokratije i slobode u Srbiji, onda pusti da to izgovori Obradović. Ali kada treba da mu se pridruži u osvajanju RTS, onda to ne propusti. Kada treba da se pojavi da tiho podrži demonstrante na ulici, koji su namerili da zauzmu zgradu Skupštine, polome noge ili glavu nekom policajcu i da zapale nekoga gorivom u želji da pokažu kako će da uteruju demokratiju i ognjem i mačem ako treba, tada je vrlo prisutan.

Foto: Tanjug

Evropi je Đilas poručio dovoljno i rečima svog kuma Mlađana Đorđevića, koji je jedan od njegovih kandidata za neku od važnih funkcija. I tu su jasne namere koje izgovaraju i Đorđević i Đilas i Obradović. Služe da pokušaju da naruše odnose između Rusije i Srbije, između ruskog i srpskog naroda ili makar između izvršnih vlasti.

Ali podsetiću ih svu trojicu da Vladimir Putin nije dodelio orden nijednom od njih, već Aleksandru Vučiću, dobro vodivši računa ko je onaj sa kim ima partnerske odnose, ko poštuje pre svega svoju zemlju i nije slugeranski nastrojen ni prema jednoj drugoj zemlji na svetu, niti se dodvorova bilo kome da bi ostvario negde lepši prijem ili dobio bolju hotelsku sobu, kao što su to oni radili u vreme svoje vlasti.

Orden je dodelio čoveku koji se za svoju zemlju bori celim srcem, hrabro i dostojanstveno, stavljajući vitalne interese svog naroda na prvo mesto. Pokazao je Putin koliko poštuje i Vučića lično i Srbiju, koju gradi kao slobodarsko društvo kome niko ne može da kaže da uvede sankcije Rusiji i s kim će biti prijatelj, a s kim neće. Istovremeno, Vučić je taj koji vodi Srbiju ka EU, jer delimo iste evropske vrednosti, i stvara ozbiljno društvo u kom će vladavina prava biti iskrena i neće se odnositi samo na one za koje to procene Đilas ili Obradović. Društvo u kojem vladavina prava ne znači da ako Đilas vozi žutom trakom ili brže od propisa, ali ni bilo ko drugi, on može da se izviče na policajca, da mu objasnim da nema prava da ga zaustavlja jer žuri i da on mora ljubazno da mu salutira i pusti ga da ide dalje.

Bahatost, upad u državne institucije, pretnje sudijama i tužiocima i svim drugim građanima koji ne misle kao oni i sve ostale bestijalnosti koje su spremni da urade samo zbog vlasti pokazuju da nisu zreli za upravljanje Srbijom, niti da na bilo koji način pokažu građanima da, makar jedan mali deo, treba da im ukaže poverenje. I ne treba da gube vreme pokušavajući da nas zavade ni sa EU, ni sa Rusijom. Oni to svakako ne mogu, niti imaju kapacitet da to učine. Bolje bi bilo da razmisle o tome kakve poruke upućuju građanima Srbije, zašto ih dele svakoga dana i zašto pokušavaju da naprave atmosferu haosa, u kojoj Srbija svakako ne može ništa dobro da dobije.