NIJE HAJKA PROVERAVALI SMO I MINISTRE! Radovanović: Uprava nema selektivan pristup u radu!

Uprava za sprečavanje pranja novca (APML) nema selektivan pristup u svom radu, ispitivala je imovinu i račune i aktuelnih ministara, a rizik kod organizacija neprofitnog sektora procenjivan je i prošle godine i niko to nije ocenio kao hajku, rekao je danas za Tanjug VD direktora te Uprave Ministarstva finansija Željko Radovanović

- Ja sam profesionalac i odgovorno radim svoj posao. Uprava za sprečavanje pranja novca je nekoliko meseci ispitivala imovinu, i tekuće račune, četiri aktuelna odnosno aktivna ministra. Imam obavezu čuvanja tajne, a ukoliko me skupština oslobodi, ja zaista nemam nikakav problem da obelodanim njihova imena. A, ukoliko ministri nisu ''svete krave'', zašto bi to bile nevladine organizacije? - rekao je on.

Dodao je da su nadzor i saradnja sa neprofitnim sektorom međunarodno preuzeta obaveza Republike Srbije, i da je Srbija tokom 2018. i 2019. godine razvila mehanizme nadzora i saradnje koji su prošli evaluaciju od strane MANIVAL-a.

- Svi kriterijumi po kojiima se vrši nadzor i kontrola neprofitnih organizacija su javni, javno dostupni, i obelodanjeni od koordinacione komisije za inspekcijskih nadzor - rekao je on i dodao da je Uprava za sprečavanje pranja novca je član radne grupe koja vrši nadzor u neprofitnom sektoru i u skladu sa svojim redovnim godišnjim programom prikuplja podatke za one organizacije koje bi mogle biti predmet analize i rada za sagledavanje rizika od od finansiranja terorizma.

Neke od stranaka i društvenih organizacija su spisak koji je procurio u javnost gde su navedeni pojedinci organizacije za koje se traže podaci od banaka ocenile kao zaštrašivanje.

- Apsolutno ne postoji diskriminacija u radu Uprave za sprečavanje pranja novca. Ovakve aktivnosti Uprava je sprovodila i tokom prethodne godine. Čak 41 neprofitna organizacija je bila predmet nadzora Radne grupe i niko takve aktivnosti nije ocenio kao hajku - rekao je on.

Na interesovanje o rezultatima te prošlogodišnje kontrole 41 neprofitne organizacije, on je odgovorio da je Uprava uradila odličan posao.

- U izveštaju Koordinacione komisije za inspekcijski nadzor mogu se videti rezultati tih nadzora, i da je svaki taj nadzor rezultirao određenim nedostacima odnosno nepravilnostima koje su identifikovane u radi određenih neprofitnih organizacija - rekao je on.

Dodao je da bi za informacije o pojedinačnim organizacijama morao prethodno da proveri da li su podaci zaštićeni ili nisu.

- Ali, rezultati u smislu podnesenih prijava, identifikovanog utajenog poreza, i druge nepravilnosti su u tom izveštaju i dostupni su široj javnosti - rekao je on.

Odgovarajući na pitanje o rezultatima istrage oko četiri aktuelna ministra on je rekao da Uprava nije imala nikakav selektivan pristup u svom radu.

- Činjenica je da ne postoji kako domaći državni organ ili organizacija, ili organizacija međunarodnog karaktera, koja je inicirala ili dostavila bilo kakvu informaciju o nekoj organizaciji, pojedincu ili funkcioneru, a da Uprava na to nije reagovala - rekao je on.

Dodao je da je Uprava preventivni organ, odnosno organ administrativnog tipa, i da saznjanja i informacije koje su obaveštajnog karaktera dostavlja nadležnim organima koji su deo represivnog sistema - pre svega tužilaštvu, policiji i službama bezbednosti.

- Informacije koje mi dostavljamo drugim državnim organima su bile predmet i međunarodnih tela kojih smo član, pre svega MANIVAL-a ali i na jednu grupu čiji je Uprava član i ono što je istaknuto u izveštajima je da su to informacije koje su drugim državnim organima izuzetno kvalitetne i upotrebljive - kaže on.

Kako je istakao spisak nije sam po sebi dokument koji je država uradila jednokratno -to je proces koji traje i radi se tokom godine, i gde se od velikog broja organizacija, po različitim kriterijumima, pre svega po veličini, broju zaposlenih, prihodima - vrši izbor onih organizacija za koje će analiza rizika biti urađena.

- Analiza rizika će sa aktuelnog spiska identifikovati rizične i manje rizične, možda nijedna od organizacija koje su na spisku neće biti predmet nadzora - možda će sve nositi nizak rizik, a kao renomirane će biti potencijalni državni partneri prilikom izrade akcione procene rizika - rekao je on.

Na pitanje zašto su se na spisku našla i fizička lica i organizacije on je odgovor da postoji obaveza svakog pravnog lica, pa i neprofitnih organizacija da prijave stvarnog vlasnika - odnosno lice ima prevashodni uticaj na rad organizacije.

- Važan kriterijum prilikom ocene rizika neprofitne organizacije je činjenica da li je na adekvatan način prijavila, i da li je uopšte prijavila odgovorno lice - rekao je on.

Dodao je da je drugi važan kriterijum koji govori o riziku su donatori.

- Srbija nema propis koji nalaže neprofitnim organizacijama da javno objavljuju spisak svojih donatora, najveće i najrenomiranije organizacije to rade svakako, drugi kriterijum je svakako provera, da li su ti donatori zaista ti, ili tu ima još nekih donatora koji sa sobom nose nekakav rizik - rekao je on.

Radovanović je danas istakao i da će, prvi put u istoriji Srbije i regiona, Republika Srbija sprovesti najznačajnije aktivnosti zajedno sa neprofitnim sektorom, jer će u skladu sa Akcionim planom, koji je usvojila Vlada Srbije, neprofitne organizacije učestovati u izradi nacionalne procene rizika od finansiranja terorizma, i u izboru same metodologije po kojoj će procena biti rađena.

- Jasno je da se radi o poverljivim podacima, i da će samo sažetak te nacionalne procene rizika biti dostupan javnosti i da će partneri u tom poslu sa državom biti renomirane, odnosno najveće, neprofitne organizacije koje imaju nizak rizik od finansiranja terorizma - rekao je on i dodao da je Uprava sprovodila i da će sprovoditi analizu rizika - procena rizičnosti neprofitnih organizacija.

Dodao je da će neprofitne organizacije koje su ocenjene kao visokorizične biti predmet rada, odnosno nadzora Radne grupe za inspekcijski nadzor, a one renomirane koje donose nizak rizik od finansiranja terorizma biće potencijalni partneri države u izradi nacionalne procene rizika.

- Da li će biti partneri, zavisiće isključivo od njih, ukoliko se za takvu aktivnost prijave - rekao je on.

Dodao je da je cilj aktivnosti koje Uprava sprovodi analiza rizika pojedinih organizacija koje mogu biti predmet rada, odnosno analize Radne grupe, ili mogu biti partnerske organizacije u nekom narednom periodu.

- Visok rizik koji neka organizacija sa sobom nosi je predmet procene, jednostavno da bi smo znali ko bi mogao da bude predmet nadzora moramo izvršiti prethodnu analizu rizika - rekao je on i dodao da je to način da se ne troše resursi kojih nema dovoljno.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.