ŠUTANOVAC: Srbija je u Vašingtonu potpisala sporazum koji je svakako bolji od nesporazuma

Srbija je u Vašingtonu potpisala sporazum koji je svakako bolji od nesporazuma, konstatuje Dragan Šutanovac, predsednik nevladine organizacije Savet za strateške politike, u autorskom tekstu u kojem analizira tačke sporazuma i njihove dobre strane za Srbiju, ali i širi kontekst, u kojem se i naša zemlja našla

"Da li je Srbija u Ovalnom kabinetu rešila bar mali deo nagomilanih problema ili je samo poslužila predsedniku Trampu u njegovoj kampanji? Naravno da je svaki sporazum podložan kritici, ali uloga kibicera je mnogo zahvalnija od uloge šahiste koji sedi za stolom i snosi posledice svojih poteza. Summa summarum, Srbija je potpisala sporazum koji je svakako bolji od nesporazuma", konstatuje Šutanovac.

Najvažnijim delom ekonomskog sporazuma on smatra tzv. Mali Šengen, kome su se, podseća, opirali Kosovo i Crna Gora, iz svojih razloga, te ističe da se može očekivati da se potpisom u Beloj kući, pa i postizbornim promenama u Crnoj Gori, ta inicijativa zaokruži.

To otvara ozbiljne perspektive za privredni razvoj, pre svih naše privrede, ističe Šutanovac i podseća da je slobodan promet ljudi, kapitala roba i usluga osnovni postulat EU, te shodno tome, teško da to može da predstavlja problem bilo kome na Zapadnom Balkanu.

Foto: Tanjug

Podseća i da je Srbija prošle godine potpisala obavezu da učestvuje u izgradnji autoputa Niš - Priština, otvori avio liniju Beograd - Priština, kao i da investira u kvalitetniju železničku infrastrukturu, što su sve stavke koje su se našle u novopotpisanom sporazumu, ali ovog puta, ukazuje Šutanovac, sa mnogo jačom garancijom i u prisustvu predsednika SAD.

Uz osvrt da ono što se moglo čuti u predizbornoj kampanji za predsednika Srbije, da je jedan od kandidata tada “nošen emocijama”, u ubeđenju da je neophodno pojačati predizbornu nacionalnu retoriku, izjavio da Vučić planira izgradnju autoputa kojim će Albanci sa Kosova doći u Niš i pokupovati nekretnine, primećuje paradoks - mnogi Srbi su koristili magistralni put Niš - Priština da odu na letovanje u Albaniju, jer su zbog pandemije zatvorene mnoge turističke destinacije.

“Da, magistralni put Niš - Priština postoji više od pola veka, ali je neuslovan i samo zbog dešavanja krajem 90-tih pomenuti put je neopterećen što ne znači da će tako i ostati kada Kosovo pristupi Malom Šengenu…”, navodi Šutanovac u autorskom tekstu objavljenom u Novom Magazinu.

Uz to, napominje i da se Kuršumlija, Prokuplje, Žitorađa pa i Blace konačno povezuju sa saobraćajnom kičmom Srbije, što je dobra vest za sve u regionu.

“Da je odluka o izgradnji definitivna dokaz je što država uveliko otkupljuje zemlju koja se nalazi na budućoj trasi auto puta i to uz odobravanje Topličana koji su se možda prvi okoristili o Sporazum obzirom da se ovih dana isplaćuju sume novca o kakvim su mogli samo da sanjaju”, dodaje Šutanovac.

Navodi i da se značajno pitanje odnosilo i na jezero Gazivode, koje predstavlja najznačajniji vodozahvat za veliki deo Kosova i bez koga termoelektrana Obilić ne bi mogla da funkcioniše, čime bi bilo ugroženo snabdevanje električnom energijom mnogih potrošača na Kosovu.

Uvođenje treće strane, u ovom slučaju stručnjaka iz američkog ministarstva energetike, i izrada stručne studije izvodljivosti daje nadu da će se to pitanje rešiti na obostrano prihvatljiv način ili da ćemo bar dobiti studiju na osnovu koje možemo staviti svoje amandmane, smatra Šutanovac.

Šutanovac ukazuje i na utisak da Brisel, nakon Vašingtona, trgao iz stanja letargije i da Lajčak želi da se pregovori vrate pod okrilje EU.

"Posle sedam godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, razgovaralo se opet o formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO) što je inače potpisano i garantovano u Briselu, a još uvek se ništa na tome nije radilo", navodi Šutanovac.

Ističe i da se najveća prašina podigla oko odluke da Srbija ne kupuje 5G telekomunikacione sisteme od nepouzdanih dobavljača, kao i da diversifikuje svoju nabavku energenata.

I sam se, kaže, našao među onima koji smatraju da tim tačkama nije mesto u sporazumu, i to ne zato što se njima kvare odnosi sa Kinom i Rusijom, već zato što se te stavke moraju ugraditi u Strategiju nacionalne bezbednosti ,obzirom da su i 5G mreža i energenti bitan faktor bezbednosti naše zemlje.

“Ali, sa druge strane, da li iko politički odgovoran može da podržava da se kupuje nesigurna oprema i da Srbija zavisi od monopolizma samo jednog dobavljača energenata”, pita se Šutanovac.

Foto: Tanjug

O rasporedu sedenja, stolici, penkalu, tvitu Zaharove i ostalim, koje ironično naziva “izuzetno važnim” pratećim segmentima događaja, posle svega rečenog u javnosti, smatra da nema potrebe nešto dodavati.

Kad je reč o širim implikacijama sporazuma, on navodi da se već iz činjenice da je zvanični domaćin sastanka bio savetnik predsednika za nacionalnu bezbednost Robert O''Brajan i da su se sastanci odvijali u Savetu za nacionalnu bezbednost moglo očekivati da će se, pored ekonomskih tema, pokrenuti i političke, uključujući one koje se tiču Bliskog istoka.

Na Bliskom istoku se “igra velika igra” i dolazi do istorijskih promena u odnosu arapskog sveta prema Izraelu, što se, kaže, moglo lako naslutiti iz sporazuma koji su pod patronatom Vašingtona nedavno potpisali UAE i Izrael.

Nakon sporazuma koji se tiče Srbije i tzv. Kosova, međutim, jasno je da aktuelna administracija Bele kuće izuzetno pažljivo vodi pripreme i na kraju pristupa realizaciji.

Zahvaljujući agresivnom iranskom uticaju u regionu, odnos dela arapskih zemalja prema Izraelu definitivno se menja, o čemu govori novi sporazum Bahreina, dozvola Saudijske Arabije izraelskoj avio kompaniji da preleće tu zalivsku zemlju, dok se u narednom periodu mogu očekivati slični sporazumi sa Omanom i Sudanom.

Čini se, dodaje, da su se igrom slučaja i Beograd i Priština našli u situaciji da učestvuju u efikasnoj diplomatskoj akciji koju izvodi Trampov tim.

Šutanovac ocenjuje i da odluka da Srbija premesti svoju ambasadu u Jerusalim, kao i da vojno i političko krilo Hezbolaha proglasi terorističkom organizacijom, predstavlja neočekivani rezultat sastanaka, jer Srbija nije uticajna u tom delu sveta, a Kosovo još manje.

Očigledno da je administracija predsednika Trampa procenila da su te tačke sporazuma signal, Izraelu, i uticajnoj populaciji jevrejskih glasača u SAD da se bliskoistočni problemi rešavaju, bez namere da se stane.

Na pitanje da li je Srbija zaista ugrozila svoju bezbednost time što je pored vojnog i političko krilo Hezbollaha proglasila terorističkom organizacijom, trudi se, kaže, da razume one koji tvrde da jeste i da će se zbog toga pokrenuti terorističke aktivnosti protiv Srbije, ali navodi da je, ukoliko je ta teza korektna, onda izvesno da i politički deo zajedno sa vojnim krilom Hezbolaha u biti i predstavlja terorističku organizaciju i ništa drugo.

“Dok se u SAD društvo polarizuje, čak i do nivoa fizičkih sukoba i dok demokrate svoju snagu usmeravaju uglavnom na kritiku, Tramp posvećeno radi i predstavlja se kao čovek rešenja, ali i kao zahvalni partner”, zaključuje Štanovac.