GAK I STANISAVLJEVIĆ: Ulaganja sada veća, naknadna briga bivše vlasti!

Ulaganja u obrazovanje i dečju zaštitu i oblast socijalne zaštite veća su nego u vreme prethodne vlasti u Beogradu, izjavili su članovi Glavnog odbora SNS Slavko Gak i Nataša Stanisavljević i upitali predstavnike bivše vlasti čemu sada naknadna briga za građane i zašto to nisu uradili u vreme dok su vodili Beograd

Prema rečima Gaka, da se vlast u Beogradu 2013. godine nije promenila, i danas bismo imali mali obuhvat dece u predškolskim ustanovama, skuplje vrtiće nego što je zakonom predviđeno i minimalna ulaganja u obrazovne ustanove.

Naveo je da je 2013. godine obuhvat dece u predškolskim ustanovama na teritoriji Beograda bio 45 odsto mališana i da je u vreme bivše gradske vlasti u vrtiće išlo oko 47.000 dece, te istakao da je danas potpuno drugačije.

- Imamo više od 72 odsto dece u predškolskim ustanovama. Kroz pažljivo planiranje, proširenje kapaciteta državnih predškolskih ustanova i saradnje sa privatnim predškolskim ustanovama došli smo do toga da gotovo 78.000 dece ide u vrtiće - naglasio je Gak.

Dodao je da je sadašnja gradska vlast na račun građana do sada isplatila više od 3,2 milijarde dinara za period od 2008. do 2013. godine, kada im je boravak dece u vrtićima protivzakonito naplaćivan skuplje.

- Ekonomsku cenu za boravak dece u predškolskim ustanovama propisuje Grad Beograd, a vlast u gradu se drznula bahato, bezobrazno da od 2008. do 2013. godine roditeljima vrtiće naplaćuje skuplje nego što je zakon predviđao. Na ime tužbi i presuda koje smo dobili od sudova, na račun građana smo isplatili 3,2 milijarde dinara, a očekujemo da do polovine 2021. godine i poslednji dinar vratimo građanima upravo za novac koji im je neko protivzakonito uzeo - rekao je Gak.

Istakao je da je sadašnja gradska vlast, uz sve probleme koje je zatekla u gradskom budžetu i funkcionisanju Grada, uspela da od 2013. godine budžet za sektor obrazovanja i dečje zaštite svake godine raste.

Kako je istakao, taj novac je pažljivo planiran za obnovu postojećih vrtića, osnovnih i srednjih škola i izgradnju novih.

- I u ovim teškim momentima, kada je u toku epidemija korona virusa, budžet sektora za obrazovanje i dečju zaštitu daleko je veći nego 2013. godine, kada je bio 16 milijardi dinara. Sada iznosi oko 22 milijarde dinara - rekao je Gak.

Stanisavljević je rekla da 2013. godine u Beogradu nije bilo ličnih pratilaca za decu sa smetnjama u razvoju, da osobe sa invaliditetom nisu imale svoje personalne asistente i da se građanima kojima je pomoć najpotrebnija dugovalo za jednokratne pomoći Centra za socijalni rad godinu dana.

O tome kako je bilo u vreme bivše gradske vlasti najbolje, kaže Stanisavljević, pokazuju dugovanja koja su ostavili.

- Najbolje govori podatak od preko pet milijardi dinara koliko je dugovano na ime dugovanja ka trudnicama, ka subvencijama za naše najugroženije građane za komunalne usluge, za troškove narodnih kuhinja...to je ono što je činilo politiku tadašnje gradske vlasti - rekla je Stanisavljević.

Ona je predstavnike bivše vlasti u Beogradu pitala čemu sada naknadna briga za građane.

- Čemu naknadna briga o tome šta bi mogli da urade? Zašto to nisu uradili u vreme kada su bili na vlasti? Zašto nisu radili stvari koje je bilo potrebno, zašto se nisu bavili sektorom socijalne zaštite? Zašto u Beogradu nije bio izgrađen nijedan centar za socijalni rad od 1990. godine? Zašto deca iz Prihvatilišta za decu nisu imala dobar i uslovan objekat, najbolji u ovom delu Evrope kakav sada imaju? Zar oni to u to vreme nisu zaslužili, pa niko nije brinuo o njima? - pita Stanisavljević.

Istakla je da je sadašnja gradska vlast izgradila efikasan sistem socijalne zaštite koji, dodala je, ne duguje nijedan dinar svojim građanima i sve svoje obaveze isplaćuje na vreme, bez dana kašnjenja.
 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.