(VIDEO) ZMIJA ODGOVARAO U HAŠKOM TRIBUNALU! Tači se izjasnio DA NIJE KRIV ni po jednoj tački optužnice!

Danas, s početkom nešto posle 15 časova u Haškom tribunalu održano je saslušanje jednog od osnivača i čelnih ljudi u terorističkoj paravojsci, OVK, Hašima Tačija pred sudijom za prethodni postupak Specijalizovanih veća Kosova radi upoznavanja sa optužnicom i izjašnjavanja o krivici

Na početku ročišta sudija za prethodni postupak dozvolio je sudskom fotografu da slika Tačija na optuženičkoj klupi, s napomenom da ga ne slika zajedno sa sudskim stražarima.

Tači u sudnici sedi bez zaštitne maske na licu, a ročištu prisustvuje i njegov branilac denis Hoper, kao i Specijalizovani tužilac Kosova Džek Smit sa pomoćnicima.

Nakon toga sudija je Tačiju predstavio prava koja ima u postupku pred sudom, kao i načinu vođenja sudskog postupak, zaštiti svedoka...

Foto: printscreen youtube

Tači se izjasnio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice-

- Časni sude, optužnica je potpuno neosnovana i izjavljujem da nisam kriv. Ponavljam, optužnica je potpuno neosnovana i ja se izjašnjavam da nisam kriv ni po jednoj tački optužnice - izjavio je Tači na saslušanju.

Tužilaštvo će u nastavku ročišta Tačicju pročitati redigovanu optužnicu, nakon čega će ga sudija će ga pozvati da se izjasni o krivici po optužbama za koje se tereti.

On može odmah da se izjasni o krivici ili u roku od 30 dana, na novom ročištu.

Tači se zajedno sa Kadrijem Veseljijem, Jakupom Krasnićijem i Redžepom Seljimijem optužnicom tereti za udruženi zločinački podruhvat nasilnog preuzi,amnja kontrole nad Kosovo, i to po raznim vidovima krivične odgovornosti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

On se sam predao u četvrtak 5. novembra, nakon što je podneo ostavku na mesto predsednika tzv. Kosova, a potom je uhapšen i prebačen u pritvoru jedinicu u Hagu gde će ostati do daljeg.

Foto: Fotoilustracija

Pred Specijalizovanim većima u Hagu, poznatim i kao sud za zločine OVK, odgovaraće i po komandnoj i po individualnoj krivičnoj odgovornosti za zločine koje je OVK počininla na Kosovu i Metoji i severu Albanije u periodu, koji je obuhvaćen optužnicom Specijalizovanog tužioca Kosova Džeka Smita, od marta 1998. do septembra 1999. godine.

Optužbama koje su napisane u 10 tačaka, pored ostalog se tereti za 98 ubistava, za 18 poznatih žrtava prisilnog nestanka i više od 416 nezakonitih pritvaranja, koja su izvršena bilo po njegovom naređenju, bilo uz njegovu pomoć, podršku ili sa njegovim znanjem.

Tačan broj nezakonito pritvorenih i mučenih u logorima nije objavljen u redigovanoj optužnici, jer su u tabelarnom prikazu žrtava brojke izostavljene u nekim slučajevima.

Foto: AP Photo/Visar Kryeziu

Zajedno sa tadašnjim, kako ih tužilac naziva, pripadnicima Glavnog štaba OVK, Kadrijem Veseljijem, Redžepom Sljimijem i Jakupom Krasnićijem, Tači je optužen za "udruženi zločinački poduhvat", u kojem su učestvovali i drugi pripadinici pripadnici OVK i politički zagovornici samostalnosti Kosova, u odnosu na Srbiju.

Tači je bio politički komesar i komandant, Veselji šef obaveštajne službe, Seljimi glavni operativac, a Krasnići zamenik komandanta i portparol.

Tužilac smatra da su pripadnici udruženog zločinačkog poduhvata imali za cilj sticanje i vršenja kontrole nad celim Kosovom za šta su lično ili preko podređnih koristili nezakonito zastrašivanje, maltretiranje, vršenje nasilja i uklanjanje onih za koje se smatrali da su im protivnici.

Ti protivnici, odnosno njihove žrtve, prema optužnici su redom nabrojane kao: osobe za koje su smatrali da su sarađivale ili su se udruživale sa snagama Socijalističke Republike Jugoslavije (SRJ), zvaničnicima ili državnim institucijama, zatim one oni koji se na drugi način nisu podržavali ciljeve ili sredstva OVK, kao i osobe srpske, romske i druge nacionalnosti.

Radi ostvarivanja cilja udruženog zlocinačkog poduhvata Tači i ostali optuženi su za krivična dela opisana u optužnici, a koja obuhvataju progon, zatvaranje, ilegalno ili samovoljno hapšenje i pritvaranje, druga nehumana dela, okrutno postupanje, mučenje, ubistva i prisilni nestanak osoba.

Foto: printscreen youtube

Među ostalim članovima udruženog zločinačkog poduhvata, koji nisu obughvaćeni ovom optužnicom, bili su Azem Silja, Lahi Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Silejman Seljimi, Rrustem Mustafa, Shukri Bulja,

Latif Gaši i Sabit Geci, kao i određeni drugi pripadnici OVK i političke vođe.

Tači, Veselji, Saljimi i Krasnići su optuženi i za zločine koje su počinili njihovi potčcinjeni i koji su detaljno opisani u optužnici, jer su, kako tvrdi tužilaštvo, znali da su se zločini dogodili ili da će biti počinjeni i nisu ništa učinili da ih spreče, niti da krivce kazne.

U optužnici se detaljno opisuje desetine događaja iz 1998. i 1999. godine u kojima su ljudi otimani na ulicama, u svojim kućama i odvođeni u improvizovane logore širom Kosova i Metohije, gde su teško zlostavljani, ispitivani, ponižavani i primoravani da priznaju saradnju sa srpskim vlastima i špijunažu.

Foto: AP Photo/Visar Kryeziu

U regidovaj optužnici, koja je dostupna javnosti na engleskom jeziku nisu navedena imena žrtava, ni živih ni ubijenih ili nestalih, ali su opisani događaji koji su pratili pritvaranja u 15 logora OVK na KIM i dva na severu Albanije, u Kukešu i Hasu.

Na KIM su pomenuti logori u Ðakovici, Gnjilanu, Kačaniku, Lipljanu, Mališevu, Novom Brdu, Podujevu, Prištini, Prizrenu, Orahovcu, Srbici, Suvoj Reci i Vitini.

Dat je takođe tabelarni prikaz logora i perioda u kojima su se zločini događali, bez imena, ali uz navođenje okvirnog broja žrtava.

Tačijeva lična odgovornost opisana je u 10 tačaka optužnice koje ga terete za krivična dela ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti.To su : 1. progon po politickoj i / ili etnickoj osnovi, 2. stavljanje u zatvor, 3. neakonito ili svojevoljno hapšenje i pritvaranje, 4. ostala nehumana dela, 5. surovo postupanje, 6. mučenje, 7. mučenje, 8. ubistvo, 9. ubistvo, 10. prisilno nestajanje osoba.

Mahom iste optužbe stavljene su na teret i Veseljiju, Krasnićiju i Seljimiju koji će se danas i sutra izjasniti o krivici, svi na posebnim ročištima.

U optužnici nisu pomenuti takozvana "Žuta kuća" i trgovina organima na severu Albanije, a koje su inicirale osnivanje Specijalizovanog tužilaštva i Veća Kosova, nakon što su opisani u izveštaju specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija.