ANA BRNABIĆ IZJAVILA DA JE PRIVREDA OVE GODINE POKAZALA ŽILAVOST: I zato imamo odlične ekonomske pokazatelje

Premijerka Ana Brnabić izjavila je danas da je privreda u Srbiji tokom 2020. godine pokazala "žilavost", što je uticalo na to da naša zemlja ima odlične ekonomske pokazatelje, ali i država je, kaže, pokazala da neće da štedi resurse da podrži privredu, jer to znači radna mesta i bolji kvalitet života za građane.

Brnabić je na predstavljanju "Bele Knjige" rekla da je zahvaljujući privredi država mogla da izdrži ekstremne vanredne troškove koji i danas postoje, jer i dalje traje borba protiv korona virusa i dodala da je bilo potrebno kupiti PCR testove, antgenske testove, respiratore…

Ona je istakla da se prvi put ne predstavljaju rezultati, već imajući u vidu izazovnu godinu, sada se govori o tome kako da se napravi brzi oporavak u narednim godinama. Premijerka je zahvalila članovima FIC-a zato što su tokom prvog talasa korona virusa u martu i aprilu donirale novac i opremu i sve ono što je bilo potrebno za zdravstveni sistem, ali i zato što su se trudili da zadrže najveći nivo proizvodnje i zaposlene, a negde i da dodatno zaposle građane.

- Zbog toga sam zahvalna i kao premijerka i kao građanka - poručila je Brnabić.

Ukazala je na timski rad predsednika Srbije, Vlade Srbije i Narodne banke Srbije, zahvaljuhući čemu će Srbija ovu godinu završiti sa najboljim ekonomskim rezultatima u Evropi.

- Naša predviđanja su da ćemo zavrsiti ovu godinu sa padom BDP-a od minus jedan . Trudimo se da to bude minus 0,7 odsto, ali prema procenama Ministarstva finansija biće jedan, ali i to je najbolji rezultat u Evropi - rekla je ona.

Navela je da nezaposlenost pala na 7,3 odsto, a da je javni dug trenutno na nivou od 57 odsto BDP-a.

- Naš javni dug će ostati pod kontrolom i ostaće ispod 60 odsto BDP-a, a trenutno je na nivou oko 57 odsto. Iako ćemo imati značajan budžetski deficit, kao i sve mnogo bogatije zemlje Evrope i sveta, trudićemo se da bude ispod devet odsto kako bi mogli u naredne dve godine da povratimo finansijsku stabilnost koju smo stekli teškim merama 2014. i 2015 - istakla je Brnabić.

Podseća da će prema predviđanjima MMF-a Srbija do kraja 2022. imati ukupno rast skoro 10 odsto, što govori da ćemo zadržati lidersku poziciju u Evropi. Pošto će zemlje EU imati ukupnan rast oko pet odsto ili ispod u tom periodu, a neke čak i pad BDP-a.

Brnabić ističe da iako imamo razloga za radost i ponos zbog toga što ćemo biti najbolji po tom pitanju u Evropi da će svakako dodatni rast i razvoj zavisiti koliko brzo će se oporavljati EU. Bez brzog opravka evrpske pivrede, pre svega Nemačke i Italije, na koje smo najviše oslonjeni ne možemo da očekujemo da ćemo imati tako brzi rast, naglasila je ona.

- I zato smo stavili da je ključni prioritet transformacija naše ekonomije i da bude zasnovana na inovacijama i znanju i takvim investicijama baziranim, a ne na radno intenzivnim investicijama koje su nam ranije bile potrebne, kada je bila nezaposlenost i preko 25 odsto.

Premijerka kaže da moramo da povratimo nivo invesiticija iz 2019. godine, koji je pao u 2020. ali svakako manje nego u drugim zemljema, pošto nijedna najavljena investicija nije otkazana već su samo neke odložene. Ona očekuje oporavak u tom smislu 2021. godine, kao i da je cilj vlade da imamo sve više investicija u razvojne i istraživačke centre, to jest investicije koje donose veću produktivnost i konkurentnost, iako manji broj radnih mesta.

Podseća da je u oporavak naše privrede država ove godine uložila više od 10 odsto BDP-a. Brnabić ističe da je za mikro mala i srednja preduzeća uloženo do sada više od 1,5 milijardi evra preko gantne šeme sa komercijalnim bankama i preko Fonda za razvoj za tekuću likvidnost.

Srpsku ekonomiju je izvuklo i to što su nastavljene investicije u infratrukturu, pre svega putnu, pa je nastavljena gradnja autoputa Preljina - Požega, Moravskog koridora, brzu pruge ka Budimpešti, a u 2021. će početi i gradnja treće deonice te pruge od Novog Sada do Kelebije. Takođe, nastavljena je i gradnja autoputa ka Sarajevu na deonici Sremska Rača - Kuzmin, obilaznica oko Beograda i drugi projekti.

Nastavljeno je ulaganje u zdravstvene objekte, pre svega KC Srbije, zatim opšte bolnice u celoj Srbji. Brnabić ocekuje da će vrlo brzo sa EIB-om biti potpisan ugovor za gradnju KC Vojvodine...

Kaže da se sledeće nedelje otvara dodatne zgrada u okviru Lamere Elektrotehničkog fakulteta u Nišu, zatim u decembru Data centar u Kragujevcu i drugo. Radiće se na razvoju digitalne infrastrukture i širokopojasnog interneta, koji još nemaju sve zemlje članice EU, navodi Brnabić.

Prioritet će, dodaje, biti program razvoja Srbija 2025 i biće oddatno uloženo u digitalizaciju privrede i spajanje nauke i privrede i osnaživanje ljudskih resursa. Brnabić ističe da će se raditi i na razvoju veštačke inteligencije i da će biti podržane naše kompanije u toj oblasti, kao i da se ta rešenja primene u svim segmentima naše društva. Do kraja godine ocekujemo i usvajanje Zakona o digitalnoj imovini koja će osvaremeniti naš poslovni ambijent, dodala je Brnabić.

Pozvala je članice FIC-a da otvaraju što više razvojne centre u Srbiji i dodala da je Srbija za to napravila najbolji ambijent.

- Rame uz rame sa ovim ćemo ubrzati reforme u oblasti vladavine prava u skladu sa našim evropskim putem - poručila je ona.

Ne očekujem laku 2021, ona će biti teška i izazovna i opravak će sigurno mnogo duže trajati nego što svi očekuju, dodala je ona. FIC predstavio je "Belu knjigu 2020" najvišim predstavnicima Vlade Srbije i time obeležio 18 godina svog postojanja. Zbog epidemiloške situacije "Bela knjiga" je predstavljena onlajn, a ona je ključni proizvod kojim Savet daje preporuke usmerene da podrži privredni rast i bolji život građana Srbije.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.