POPOVIĆ I BORISOV: Najbolji odnosi Srbije i Rusije u istoriji

Ministar za inovacije i tehnološki razvoj i kopredsednik Međuvladinog komiteta za saradnju Srbije i Rusije Nenad Popović, sastao se danas u Moskvi sa zamenikom predsednika Vlade Ruske Federacije i kopredsednikom Međuvladinog komiteta Srbije i Rusije sa ruske strane Jurijem Borisovim

Popović je tom prilikom istakao da su odnosi Srbije i Rusije najbolji u istoriji.

- Odnosi Srbije i Rusije su najbolji u istoriji zahvaljujući bliskom ličnom odnosu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Rusije Vladimira Putina - rekao je Popović i dodao da niko ne može da pokvari ove odnose koji su odoleli mnogim iskušenjima u prošlosti.

Kako je saopštio kabinet ministra, Popović je istakao da su Srbija i Rusija dve prijateljske zemlje, koje razvijaju najbolje političke i ekonomske odnose i uzajamno se podržavaju po svim važnim pitanjima od značaja za dve države.

- Vlada Srbije i čitav srpski narod zahvalni su Ruskoj Federaciji i predsedniku Vladimiru Putinu na principijelnoj podršci koju Rusija pruža Srbiji u očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta po pitanju Kosova - naglasio je Popović.

On je ukazao na to da nivo robne razmene između dve zemlje ima konstantan rast i naveo da je u 2019. obim spoljnotrgovinske razmene iznosio 3,6 milijarde dolara, a u periodu januar - oktobar 2020. godine 2,05 milijardi dolara.

Popović kaže da je za prvih deset meseci ove godine, zbog krize izazvane pandemijom korona virusa, došlo do pada robne razmene od 21,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Istakao je da je srpski izvoz u Rusiju za prvih deset meseci 2020. godine iznosio 750 miliona dolara, a uvoz 1,3 milijarde dolara.

- Želja nam je da u sledećih pet godina povećamo naš izvoz u Rusiju na 1,5 milijardi dolara - rekao je Popović i dodao da je dosadašnji maksimalan izvoz srpskih proizvoda u Rusiju iznosio 1,1 milijardu dolara.

Popović je napomenuo da ciljevi koje postavljamo nisu nerealni i nedostižni i naveo da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja ima bescarinski sporazum sa Rusijom koji nam omogućava da praktično sve što proizvedemo u Srbiji izvezemo na rusko tržište bez carina.

 

Foto: mbpi.gov.rs

Dodao je da će Vlada Srbije raditi intenzivno na stvaranju uslova za veći izvoz srpske privrede na rusko tržište.

Izrazio je zadovoljstvo zbog povećanja obima razmene u oblasti poljoprivrede uprkos pandemiji korona virusa.

Popović kaže da je u 2019. godini razmena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iznosila 437,6 miliona dolara, a da će 2020. godine ona premašiti nivo iz 2019. godine.

Pozvao je ruske partnere da nastave ulaganja u Republiku Srbiju, a posebno je pozdravio mogućnost privatizacije HIP Petrohemije za čiju je kupovinu zainteresovan ruski Gazprom.

Popović je ukazao na to da je Srbija u okviru Turskog toka završila izgradnju linijskog dela gasovoda na teritoriji Srbije od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom i da se očekuje da gasovod bude operativan od početka 2021. godine.

Istakao je istakao odličnu saradnju u oblasti inovacija i visokih tehnologija sa ruskom državnom korporacijom Rosatom.

- Težićemo da zajedno sa Rosatomom u Srbiji uspostavimo najmoderniji istraživački centar u Evropi za potrebe medicine, poljoprivrede i obrazovanja u relevantnim oblastima nauke i inženjerstva - rekao je Popović.

Naveo je da će ovaj centar pre svega biti korišćen za razvoj medicinskih kapaciteta Srbije i zdravstvenu zaštitu stanovništva, a između ostalog za potrebe onkologije, dijagnostike, proizvodnje radiofarmaceutika.

Zamenik predsednika Vlade Ruske Federacije Jurij Borisov čestitao je ministru Popoviću imenovanje na funkciju kopredsednika Međuvladinog komiteta Srbije i Rusije za trgovinu, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju i istakao da će njegovo imenovanje dati novi impuls razvoju bilateralnih odnosa dve zemlje.

On je naglasio da Rusiju i Srbiju povezuje istorijska i duhovna bliskost i da dve države razvijaju tradicionalno dobru i prijateljsku saradnju.

Borisov je ukazao na to da vlade Ruske Federacije i Republike Srbije razvijaju aktivan politički i ekonomski dijalog kroz mehanizam Međuvladinog komiteta i da dve zemlje treba da održavaju intenzivnu ekonomsku saradnju i u vremenu pandemije korona virusa.