Beograd prestaje da bude glavni grad titoističke Jugoslavije i postaje prestonica srpstva i pravoslavne kulture!

Ako uzmemo u obzir određene reakcije iz tzv. regiona i stepen agresije koji se ispoljava pri svakoj pozitivnoj vesti vezanoj za Srbiju, možemo da zaključimo da će nam u budućnosti podjednako biti potrebni i krst i mač, istakao je u razgovoru za IN4S pisac i kolumnista Marko Tanasković

Na Savindan, 27. januara, svečano je predstavljen spomenik začetniku srednjovekovne srpske dinastije Nemanjić i jednom od najvećih srpskih držanika – Stefanu Nemanji.

Spomenik je sačinjen u bronzi i delo je ruskog vajara Aleksandra Rukavišnjikova. Zbog svoje gabaritnosti: visok čak 23,5 metara – uz pet metara ispod zemlje i težak oko 80 tona; spomenik je dopreman iz Moskve u dijelovima.  

Podsetimo, na predstavljanju spomenika su prisustvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijerka Ana Brnabić, predsednik parlamenta Ivica Dačić, ministri u Vladi Srbije, predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik, velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve i mnogi drugi.

Predsednik Vučić je istakao da su Srbi do Nemanje bili pleme, od njega do danas državotvorni narod.

"Zato drži mač, kojim je pravio i gradio, zatim čuvao i štitio. Do Nemanje smo bili kultura oponašanja i prevođenja, od njega kultura kreacije, hraniteljstva i pisanja, a to simbolizuje Hilandarska povelja", rekao je Vučić.

Foto: Privatna arhiva

Iako je na spomenik Stefanu Nemanji ogromna većina srpske javnosti čekala godinama, ni ovaj događaj nije mogao da prođe bez velike polemike. Najžustrije kritike na račun Spomenika, još uvek, stižu iz "drugosrbijanskog" kulturološko-političkog miljea.

U budućnosti će nam podjednako biti potrebni i krst i mač

Pisac i kolumnista Marko Tanasković, u razgovoru za IN4S, ističe da su burne kritičke reakcije iz samozvanih "građanskih" krugova u Beogradu na podizanje spomenika Stefanu Nemanji i na njegov izgled pokazatelj da se, kako je istakao, pojedinci iz tih pseudoelitističkih i interesno uvezanih grupacija osećaju ozbiljno ugroženi pred buđenjem srpskog naroda iz samoporičuće, jugonostalgičarske hipnoze.

"Tom buđenju svedoče i nedavne promene ulica po Beogradu i davanje ulice heroju Blagoju Jovoviću koji je smrtno ranio ustaškog krvnika Antu Pavelića, čime su takođe bili ozlojeđeni pojedini kerberi tradicija "bratstva i jedinstva". Beograd, malo pomalo, prestaje da bude glavni grad mrtve, titoističke Jugoslavije i postaje prestonica srpstva i pravoslavne kulture, što potvrđuje i završetak radova i na Hramu Svetog Save. To uopšte ne umanjuje njegov kosmopolitski karakter, naprotiv, to ga samo učvršćuje i jasno profiliše, kao što svako autentično internacionalno usmerenje pretpostavlja zdravo nacionalno osećanje, a ovaj spomenik i čitav preuređeni Savski trg biće još jedna atrakcija koja će privlačiti brojne turiste iz regiona i iz sveta", naglasio je on.

Tanasković smatra da podizanje ovako monumentalnog i velelepnog spomenika jeste "zakasnelo vraćanje duga i odavanje počasti Stefanu Nemanji kao rodonačelniku najslavnije srpske srednjevekovne dinastije, ali i podsećanje na istorijsku utemeljenost i kontinuitet srpske državotvorne ideje".

U tom smislu, nastavlja on, potpuno su bespredmetne diskusije koje su zaokupile društvene mreže prethodnih dana oko toga da li je bolje da Nemanja drži krst ili mač, kao i ulaženje u motive naknadne promene narudžbine.

"Kako se radi o spomeniku Stefanu Nemanji, kao velikom županu i svetovnom vladaru koji je začeo državu koja je izrasla u Dušanovo carstvo, sasvim je prikladno da drži mač, jer se države, svuda u svetu kroz istoriju, prave, brane i šire pre svega mačem i ratovanjem, iako je ova naša uvek imala i krst kao snažnu duhovnu potporu. Posebno su degutantne politički motivisane podmetačine i falsifikati koje se zlonamerno šire po internetu o tome kako je autor spomenika tobože izjavio kako je bio iznenađen kada su mu beogradske vlasti tražile da krst promeni u mač kako se ne bi vređali investitori obližnjeg Beograda na vodi i kako iz protesta zbog te promene nije došao na svečano otkrivanje spomenika. Svako ko poseduje internet konekciju i minimalne intelektualne kapacitete za razumevanje izrečenog može da pogleda intervju koji je autor spomenika Rukavišnjikov dao za RTS i da se uveri da te tvrdnje naprosto nisu istinite. Uostalom, ako uzmemo u obzir određene reakcije iz tzv. regiona i stepen agresije koji se ispoljava pri svakoj pozitivnoj vesti vezanoj za Srbiju, možemo da zaključimo da će nam u budućnosti podjednako biti potrebni i krst i mač", saopštio je Tanasković.

Foto: TANJUG/ Sava Radovanović

Kritičari spomenika nikako do kraja da kažu kakav bi spomenik u 21. veku zasluživao pravoslavni srednjovekovni vladar

Istoričar dr Aleksandar Raković u izjavi za IN4S saopštio je da kritičari spomenika nikako do kraja da kažu kakav bi spomenik u 21. veku zasluživao pravoslavni srednjovekovni vladar.

"Ispostavljane su razne primedbe, ali nikada saopštene po širini i dubini. Mnogima, ali ne svima, smeta grandioznost spomenika, no svet je pun grandioznih spomenika raznim vladarima i istaknutim ličnostima. Stoga nije bitno da li grandioznost odgovara 19, 20. ili 21 veku, već je važno da odgovara ličnosti vladara kome se podiže. Stefan Nemanja zaslužuje takav spomenik u Beogradu", podvukao je Raković.

Foto: Printscreen You Tube

Činjenica da je autor spomenika Rus dodatno iritira i unesrećuje beogradske zapadnofilne krugove
Autor spomenika Aleksandar Rukavišnjikov, kao renomirani ruski vajar, predstavlja dodatni razlog, smatra Tanasković, koji iritira beogradske zapadnofilske krugove.

"Reč je o svetski priznatom i proslavljenom vajaru koji je, između ostalog, radio spomenik Džonu Lenonu uopšte ih ne sprečava da iznose najneverovatnije besmilice o “skopljeizaciji” Beograda. Mnogi među njima svoju ideološki i politički motivisanu kritiku maskiraju estetskim kriterijumima, pa smo slušali svakakve zamerke i primede koje bi se sve mogle podvesti pod subjektivni dojam i sklonost ka modernom nauštrb tradicionalnog i klasičnog, ali i vrlo bizarne i promašene komentare o kaiševima, žirevima i kinder jajima koji samo pokazuju neobrazovanje i neukus onih koji ih iznose", rekao je Tanasković.

"U jednom svom ranije komentaru napisao sam da, čak i kada bi najveći vajari iz prošlosti, Mikelanđelo i Berninin, ustali iz groba i u kolaboraciji napravili potpuno besplatno spomenik Stefanu Nemanji iz svoje ljubavi i poštovanju prema Srbiji, beogradska “drugosrbijanska” čaršija bi pronašla neki razlog da zakera i da bude nezadovoljna. Ono što je mnogo važnije jeste da je običan narod, u ogromnoj većini, oduševljen spomenikom i da će on ulepšavati Beograd, ali i podsećati nas na slavnu prošlost koje moramo biti dostojni", zaključio je u razgovoru za naš portal Marko Tanasković.