ĐORĐEVIĆ: "Dara iz Jasenovca" predstavlja PREKRETNICU U MNOGO ČEMU!

Od 22. aprila 1945. godine – kada su poslednji među preživelim jasenovačkim logorašima krenuli u očajnički proboj iz jednog od najužasnijih logora smrti koje su nacistička Nemačka i i njeni saveznici bili uspostavili na teritoriji okupirane Evrope – istoriografija se monstruoznim činjenicama u vezi sa logorom Jasenovac bavila na različite načine, uglavnom sporadično, a nedovoljno – i sa suštinskog i sa faktografskog aspekta svakako, trudeći se da užase te patologije i bestijalnosti predstavi u skladu sa tada važećim principom na teritoriji bivše SFRJ – bratstvom i jedinstvom – i uvek relativizujući nakaznost i zločinačku osnovu ustaškog režima kroz formu izjednačavanja sa svim ostalim kvinsliškim i vojnim režimima i formacijama koje su postojale na teritoriji nekadašnje Kraljevine Jugoslavije, saopštio je Zoran Đorđević, član Predsedništva Srpske napredne stranke

Takav pristup, ne samo istorijske nauke, nego i nametnute kolektivne svesti svim bratskim narodima i narodnostima u SFRJ, uz dogmatsku isključivost jednopartijskog, komunističkog internacionalizma, odrazio se i na sve oblasti društvenog života i stvaralaštva, pa tako i na kinematografiju, na koju je u bivšoj nam zajedničkoj domovini državni aparat obraćao naročitu pažnju, trudeći se da i filmsku industriju maksimalno iskoristi u svrhu propagande vladajuće ideologije i kulta ličnosti druga Tita.

Raspadom poslednje velike Jugoslavije, povampirenjem ustaštva u Hrvatskoj, a naročito posle događaja koji su usledili i koji su, u mnogo čemu, imali imali svoj uzor u fašističkoj politici tzv. NDH (proterivanje 250.000 Srba iz Hrvatske, najveće etničko čišćenje na teritoriji Evrope posle Drugog svetskog rata, na koje je ta ista Evropa ostala nema i bez ikakve pomena vredne reakcije, samo na to da podsetim) dolazi do promene u načinu na koji se pristupa problemu zločina nad Srbima u vreme ustaške strahovlade i istorijska nauka taj period počinje da sagledava objektivnije i neopterećena ideološkim i, da to nazovem savremenim rečnikom – ikakvim drugim zahtevima tzv.političke korektnosti.

Pišu se i objavljuju mnogobrojna istorijska dela, snimaju se dokumentarni filmovi, organizuju se naučni skupovi, a činjenice se tumače objektivno i verodostojno – tako da više niko u svetu nema nikakve dileme o tome da li su, recimo, užasni prizori orgijanja i zločinjenja ustaša, iz filma Lordana Zaferanovića Okupacija u 26 slika – samo umetnička imaginacija i pokušaj autora da zversko u čoveku iskaže brutalnošću izmaštanog, ili su, zapravo, čista faktografija, detaljan i precizan prikaz patološke poremećenosti jedne ludačke, ustaške ideologije.

Kao što se, verujem, niko danas ne može smatrati neupoznatim, ako je želeo da to sazna i o tome da se informiše, sa 57 načina (!!) na koji su ustaše u Jasenovcu praktikovale da ubijaju tamo zatočene Srbe, Jevreje i Rome, kako je to precizno opisao prof. dr Gideon Grajf, jedan od vodećih izraelskih stručnjaka za zločin holokausta, u svojoj knjizi pod nazivom Jasenovac – Aušvic Balkana.

Građani Srbije su, 76 godina posle onog 22. aprila 1945.godine, poslednjeg dana postojanja Jasenovca, poslednjeg dana u kome je 1103 jasenovačka mučenika izgubilo život pokušavajući da se domogne slobode, juče bili u prilici da, gledajući film Gage Antonijevića Dara iz Jasenovca, bar donekle pojme kako je izgledao taj pakao na zemlji, to gubilište koje je odnelo hiljade i hiljade života, među kojima i preko 22 000 života samo srpske dece, čija je jedina krivica bila što su kao Srbi rođeni.

Film nikoga nije ostavio ravnodušnim, siguran sam. Kao što sam siguran i u to da njegova suština, kao i njegova poruka, u sebi ne nose nikakvu propagandnu, niti bilo koju drugu poruku – kako to poneki, ne samo u svetu nego i u regionu, pa čak i u Srbiji – žele da predstave, osim čiste istine, osim fakata, argumentovanih i dokazanih – svakom onom ko želi i ima hrabrosti da ih čuje. I vidi. O umetničkim dometima ne mogu kvalifikovano da sudim, niti se to usuđujem, ali ako je, kako je to jedan pesnik rekao – ovaj čvor u grlu i guka u drobu – ono što osećam i danas, posle gledanja filma, siguran sam da Dara iz Jasenovca predstavlja prekretnicu u mnogo čemu.

Država Srbija je, na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića i uz njegovu pomoć i podršku svake vrste, juče, samoj sebi, ovaj put i filmom, poručila ono što nama prijateljski, sastradalni i u mučeništvu sabratski jevrejski narod već decenijama poručuje: Nikad više!

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.