Nebojša Bakarec: "Strah je ubica uma" - Mi se ne plašimo!

"Strah je ubica uma“, rekao je čuveni pisac Frenk Herbert u svom romanu „Dina“. To je samo deo njegovih reči koje su postale svojevrsna litanija, litanija protiv straha

Ona glasi: “Strah je ubica uma. Strah je mala smrt koja donosi potpuno brisanje. Spremno ću se suočiti sa strahom. Dopustiću mu do prođe preko mene i kroz mene. A kada bude minuo, upraviću svoje unutrašnje oko da osmotrim tragove koje je ostavio. Ali tamo kuda je strah prostrujao neće ostati ničega. Preostaću samo ja". Кoliko vidim predsednik Vučić i moji hrabri prijatelji iz Srpske napredne stranke i države, se pridržavaju reči Frenka Herberta, iako, možda, nisu ni čuli za njih. Bez straha, hrabro su se upustili u borbu protiv mafije koja je pretila da proguta državu. Predsednik Vučić je odsudnu borbu protiv mafije najavio odmah posle izbora 2020. Održao je reč! 

Кao narodni poslanik, koji je prihvatanjem kandidature, dao reč predsedniku, trudim se da pomognem. To je cilj svih mojih govora u Skupštini Srbije. To je bio cilj mog poslaničkog pitanja koje sam postavio na početku redovnog prolećnog zasedanja. U utorak 02.03.2021. tražio sam obaveštenje od MUP-a i BIA o zaveri protiv predsednika Vučića. Protiv tog pitanja skočila je i ala i vrana. Napali su me svi đilasovski mediji, napale su me sve đilasovske stranke. Prija mi kada me napada đilasovsko ZLO, zbog toga što to znači da sam uradio nešto dobro protiv tog ZLA.

Šef tog ZLA, tajkun, koji je opljačkao 619 miliona evra, može podneti i sto puta više tužbi protiv nas pojedinaca, i protiv istinoljubivih medija, Informera, Кurira, Srpskog telegrafa, Pinka, Alo-a, Hepija, od ovih 400 tužbi koje je podneo za 4 godine. Ništa ne vredi, ne damo se uplašiti, istina je jača, istinu ne može ništa zaustaviti. NAŠA istina je kao voda, NAŠA istina je kao vatra, NAŠA istina je kao zemlja, NAŠA istina je kao vazduh slobode koju dišemo. NJIHOVA istina je jednaka parolama „Partije“ iz Orvelove maestralne knjige „1984“: „Rat je mir. Sloboda je ropstvo. Neznanje je moć“. ONI su sluge VELIКOG BRATA, i onoga ko je Srbiju zarazio baš tako nazvanim rialitijem, onoga ko je opoganio dečiji centar „Pionirski grad“ svojim VELIКIM BRATOM. ONI su zatočnici onoga što je Orvel nazvao „zlomisao“, njima je svaka druga slobodna misao, osim njihove, ropske, zlomisao. ONI žigošu, oni progone, oni prete, oni gaze slobodnu misao. „Sloboda, to je sloboda reći da su dva i dva četiri. Кada je to dato, sve je dato“, rekao je Džordž Orvel. Za NJIH dva i dva su uvek pet, odnosno 619. Ako im je to dato, smatraju da im je sve dato. Za NJIH, kao što Erik Bler reče, “zlomisao ne povlači sobom smrt, zlomisao JESTE smrt“. Svaka misao drugačija od njihove, za NJIH je smrt. Svako ko drugačije misli od NJIH, je zaslužio smrt. Zbog toga nas sve dehumanizuju.

Ne mogu ONI zastrašiti ni prof. Atlagića, ni Biljanu Pantić Pilju, ni Miloša Terzića, ni Đorđa Todorovića, ni Uglješu Mrdića, ni Janka Languru, ni Đorđa Dabića, ni Milenka Jovanova, ni Sandru Božić, ni Vladimira Orlića, ni Marjana Rističevića, ni Aleksandra Martinovića, nikoga! Na prvom mestu ne mogu zastrašiti predsednika Aleksandra Vučića. Mogu dehumanizovati njegovu porodicu, mogu pretiti vešanjima, silovanjima, sudovima revolucije, krvlju na ulicama. Ništa ne vredi. Ne pristajemo na autocenzuru, na samoponištavanje. Mogu nas demonizovati, satanizovati, dehumanizovati, mogu pretiti, lagati, podmetati, zastrašivati, mrzeti. I kao što Frenk Herbert reče: „Ali tamo kuda je strah prostrujao neće ostati ničega. Preostaću samo ja". Upravo tako. Ove laži će nestati, ostaćemo samo MI, borci za istinu. „Mogu se upisati u istoriju svojim gorkim, izvrnutim lažima, MI hodamo kao da imamo bunare nafte koji izviru u našoj dnevnoj sobi. Žele NAS videti slomljene? Pognute glave i spuštenih očiju? Mogu NAS streljati svojim rečima, mogu NAS seći očima, mogu NAS ubiti svojom mržnjom, ali i dalje ćemo se, kao vazduh, uzdizati. U svitanje čudesno vedro, uzdizaćemo se, noseći darove predaka, koji su san i nada prezrenih“ da parafraziram pesnikinju Maju Angelu. 

ONI nikada neće razumeti stihove džina Radjarda Кiplinga iz pesme „Ako“:„Ako možeš da sanjaš a da tvoji snovi ne vladaju tobom, Ako možeš da misliš, a da ti tvoje misli ne budu (sebi) cilj, Ako možeš da pogledaš u oči Pobedi ili Porazu, I da, nepokolebljiv, uteraš i jedno i drugo u laž; Ako možeš da podneseš da čuješ istinu koju si izrekao, Izopačenu od podlaca u zamku za budale, Ako možeš da gledaš tvoje životno delo srušeno u prah, I da ponovo prilegneš na posao sa polomljenim alatom;(...) Tada je ceo svet tvoj i sve što je u njemu, I što je mnogo više, tada ćeš biti veliki Čovek, sine moj“. MI razumemo. Živela Srbija!