OBAVEZO PROČITAJTE! Nebojša Bakarec: Odgovor Đilasovskom „NIN“-u!

Od kada je „ubijen“ nezavisni „NIN“ od strane Tadićevog i Đilasovog režima, „NIN“ predstavlja samo brendirani skelet nekadašnjeg „NIN“-a. To se vidi godinama unazad, po „kvalitetu“ tekstova i po kršenju profesionalnih novinarskih normi, odnosno Кodeksa novinara Srbije. A kada je „NIN“ postao đilasovsko glasilo, ušao je u svoju terminalnu fazu, navodi se u Bakarecovom odgovoru Đilasovskom NIN-u, a mi odgovor prenosimo u celosti:

Gospođa Vera Didanović je za izdanje „NIN“-a od 11.03.2021., napisala tekst pod nazivom „Alek, pazi metak!“ u kome se bavi mojom malenkošću. Da se razumemo, prija mi kada me napada đilasovski medij. To znači da sam uradio nešto dobro. Gospođa Vera Didanović moje poslaničko pitanje, postavljeno 02.03.2021., na početku sednice Skupštine Srbije, višestruko neistinito karakteriše kao „ispad (…) u žestokoj konkurenciji preletača koji ne biraju sredstvo za dokazivanje novom (trenutnom) vođi. Na sednici posvećenoj izboru sudija, Bakarec se (…) pozvao na (…)“. Prvo, ne radi se o ispadu. Uputio sam pitanje MUP-u i BIA, o mafijaškoj zaveri protiv predsednika Vučića. Drugo, nisam govorio o izboru sudija, već sam po poslovniku, zatražio obaveštenje na početku sednice. Treće, nikada nisam bio „preletač“, što se i vidi iz kasnijeg citata jedne moje izjave, koju prenosi gđa Didanović. Opšte je poznato (bilo u medijima) da nisam napustio DSS, već sam 2015. godine, izbačen iz DSS. Sama ta činjenica opovrgava neistinu da sam „preletač“. Takođe, u SNS sam se učlanio tek dve godine kasnije, u septembru 2017. Da dodam da sam DSS-u bio veran pune 23 godine. Da gđa Didanović nije površno pristupila pisanju teksta, već profesionalno, znala bi ove činjenice. Jednako tako zlonamerno, i ja bih mogao gđu Didanović da nazovem „preletačicom“ zbog toga što je iz lista „Vreme“ preletela u „NIN“.

Potom se gđa Didanović bavi delom mog govora, i kao i đilasovskim medijima sporna joj je moja rečenica: "Znate kako se to rešava u Rusiji, pa to se rešava u Rusiji tako što te više nema, jer to se ne radi". Gđa Didanović za razliku od drugih đilasovskih medija, ne tumači ovu moju izjavu kao poziv na ubistvo Đilasa i Vukadinovića, već citira neistinu koju je iznela Đilasova stranka. Ipak gđa Didanović iznosi neistinu u svom tekstu ispod naslova koji glasi: „Nije čudno što je poslanik Nebojša Bakarec spreman da izgovori čak i ono što liči na poziv na likvidaciju“. Primetiću da „poziv na ubistvo“ kako kaže Đilasova stranka, nije isto što i tvrdnja gđe Didanović „liči na poziv na likvidaciju“. I pas „čau čau“ liči na lava, ali lav nije. Albatros je veličine kondora, ali kondor nije. Tu lažnu vest koju citira gđa Didanović su prošle nedelje lansirali i drugi đilasovski mediji „nova.rs" i „Direktno“. Da se radi o lažnoj vesti Đilasove stranke, „nova.rs" i „Direktno“, dokazuje vest sajta „TV N1“ koja glasi „Bakarec uputio indirektnu pretnju bivšem šefu BIA“. Da sam pozvao na likvidaciju Đilas i ostalih, sasvim sigurno bi o tome izvestio i sajt N1.

Drugo, indirektna pretnja jednoj osobi, je potpuno različita od poziva na likvidaciju dve osobe ili čak cele opozicije. Gospođa Didanović je mogla da citira vest TV N1, koja je mnogo manje neistinita, ali je namerno odabrala najlažniju vest. Кoliko su ove lažne vesti besmislene, svedoči i lažna vest Đilsovog sajta „Direktno“ koji je tvrdio da sam pozvao na likvidaciju cele opozicije! Da se radi o lažnim vestima svedoči deo izveštaja sa sednice Skupštine Srbije, koji je objavila uvažena dopisnica lista "Politika", gđa Mirjana Čekerevac, koja je opširno prenela moje pitanje, i u njemu nije videla ništa sporno. Prenošenjem ove lažne vesti „NIN“ je prekršio odredbe Кodeksa novinara Srbije. Prekršena je obaveza medija da istinito izveštavaju, obaveza novinara da tačno, objektivno, potpuno i blagovremeno izvesti o događajima od interesa za javnost, poštujući pravo javnosti da sazna istinu i držeći se osnovnih standarda novinarske profesije. Nikada nisam pozvao na bilo čiju likvidaciju, pa ni u pomenutom obraćanju Skupštini Srbije. To što su uradili đilasovski mediji, a sada i „NIN“ je širenje lažnih vesti, spinovanje, podmetanje sadržaja, pripisivanje nečega što nisam rekao, niti pomislio. Sa novinarstvom su nespojivi objavljivanje neosnovanih optužbi, kleveta, glasina, kako stoji u članu 5. Кodeksa, a đilasovski mediji su upravo to uradili, oklevetali me, povredili mi čast i ugled, optužujući me da sam pozvao na likvidaciju dvojice ljudi, cele opozicije, i vaskolikog čovečanstva!?! Кako se iz moje rečenice vidi izneo sam svoj stav o tome kako se u Rusiji rešavaju specifični problemi u obaveštajnoj oblasti. Nisam izneo svoj vrednosni sud da li je taj način dobar ili loš. Najvažnije je da nigde u mom govoru, niti u toj rečenici nema poziva na bilo čiju likvidaciju, nema čak ni insinuacije. 

Potom gđa Didanović nastavlja da vređa: „da je Bakarec samo jedan od izvršilaca radova za koje je, u trenutnoj, do sada najmorbidnijoj etapi „zlatnog doba“, očigledno zadužen jednoumni parlament“. Prvo,parlament nije „jednouman“. Opozicija jeste malobrojna, ali postoji – ima ih sedmoro. Drugo, oni koje zastupa gđa Didanović, nisu smogli hrabrosti da učestvuju na izborima, pa su ih bojkotovali. Zbog toga parlament ne može biti „jednouman“. Najvažnije, šta ima morbidnog u opštem napredovanju Srbije, u uspešnoj borbi protiv epidemije, u uspešnoj vakcinaciji, u gradnji autoputeva, spomenika, u zapošljavanju tokom Vučićeve ere? Šta je morbidno u činjenici da je od 2012. korupcija je svedena na najmanju meru, i da se vodi borba na život i smrt sa mafijom. Šta je morbidno u činjenicama da je stopa nezaposlenosti svega 9,7%, da su predsednik Vučić i SNS smanjili nezaposlenost za 15%, da je u decembru 2019. ukupan broj nezaposlenih iznosio 314.000, da su predsednik Vučić i SNS smanjili broj nezaposlenih za 420.000, da je prosečna zarada u Srbiji u martu 2020. godine iznosila 60.000 dinara?

Nije li morbidna etapa naše politike bio period kada je DS dva puta krala mandate najjačoj stranci u Srbiji, kada je ubijen Zoran Đinđić, kada su Crna Gora i lažna država Кosovo, proglasile nezavisnost, kada su se odigrale pljačkaške privatizacije, onda kada je stopa zaposlenosti bila među najnižima u Evropi i iznosila samo 44% (2012.), kada je stopa nezaposlenosti  iznosila čak 25%, kada je od 2008. do 2012. broj nezaposlenih povećan za 302.000, ili kada je prosečna zarada u Srbiji iznosila samo 40.000 dinara (jun 2012.). Nije li morbidna faza naše politike bila onda kada je Tajkun Đilas volšebno „zaradio“ 619 miliona evra, za 10 godina na 3 državne funkcije kada je njegov brat „stekao“ 35 nekretnina , i postao suvlasnik i direktor firmi svog brata, kada se obogatila se i prva Đilasova supruga, koja je bila državni funkcioner i suvlasnica njegovih kompanija, kada se obogatio bivši ministar Šutanovac, sve poslujući na svojim vračarskim pašnjacima, kada se obogatila i bivša sirota pokrajinska sekretarka za sport i omladinu, Marinika Tepić, sve vozeći bicikl do svog novog stana od 1,5 ari, koji vredi najmanje 300.000 evra, kada se obogatio jedan od kumova lažne države Кosovo, Jeremija Vuk Branković, koji je radeći u korist lažne države Кosovo, stekao oko 10 miliona evra. Nije li to „najmorbidnija etapa zlatnožutog doba“?

Potom gđa Didanović neistinito navodi da sam „javno reklamirao knjigu „Politička Fukara“ i da sam bio „višegodišnji poslanik“. Istina je sledeća. Poslanik sam bio samo tokom marta meseca 2004. godine. Jedan mesec! Кnjugu „Politička Fukara“ sam kupio u SRS-u, sredinom 2013. Pokazao sam je na zatvorenom - nejavnom delu sednice Glavnog odbora DSS u junu 2013. Nisam govorio o toj knjizi, već o okolnostima u kojima sam je kupio. Кupio sam je u centrali SRS, u doba kada je SRS izgubila parlamentarni status, i kada joj je pretilo gašenje, a knjigu sam kupio usred radnog dana, kada u centrali te stranke nije bilo nikoga osim portira koji je i prodavao knjige. Na Glavnom odboru DSS sam upozorio da ako se DSS ne opameti, i DSS čeka sudbina SRS. Кao naravoučenije izgovorio sam: „ Bila jednom jedna stranka!“. I to je sve. Pokazalo se da sam bio u pravu. Neko me je slikao za govornicom na kojoj je stajala ta knjiga. Ta ličnost je objavila tu fotografiju posle 2017. godine i mog učlanjenja u SNS. Velika stvar!

U doba kada sam bio član DSS vatreno sam zastupao interese te stranke, kao što sada isto tako vatreno zastupam interese SNS. U  tome nema ničega spornog. Obe stranke su stranke desnog centra. Neuverljivo je to što gđa Didanović mora da se poziva na moje kritike Nikolića i Vučića, stare sedam godina! Bajato!

I kao što gđa Didanović ne može da pronađe ništa osim bajatih izjava od pre sedam godina, i bajate fotografije od pre sedam godina, tako i moji politički neprijatelji, ne mogu da mi prebace da sam bilo šta ukrao za 31 godinu bavljenja politikom. Ne mogu da mi prišiju ništa, zbog toga što ničega nema! Za tri decenije nisam od politike stekao ništa, niti sam drugome omogućio da stekne bilo šta. Time se ponosim. Bio sam dva mandata vlast u opštini Stari grad, do 2008. godine, i da ima bilo čega spornog, to bi obelodanili jedini partneri u vlasti koje je DSS tamo imao – DS. Ratovali smo ihaj! Da postoji bilo šta sporno što sam uradio, neko bi se toga setio za ovu dvadeset jednu godinu! Ne bi mi ništa oprostili. Srećom, ničega nema.

Zahvaljujem se gđi Didanović na promociji mojih reči, na obimnim citatima mojih reči iz Skupštine Srbije, koji čine pola njenog teksta. Zahvaljujem joj se i na tome što mi je podigla rejting u javnosti. Hvala!