Sport
JOKIĆ ODUVAO KONKURENCIJU! Nikoli konkurenti mogu samo da gledaju u leđa (FOTO)
105. 12. 2025. u 21:21
205. 12. 2025. u 21:21
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Narodnom pozorištu prisustvuje obeležavanju Dana sećanja na 17. mart 2004. godine - Pogrom na Kosovu i Metohiji. Akademiji prisustvuje i ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević.
Himnu Srbije na početku je otpevala operska pevacica Anja Mijatović, a nakon obraćanja predsednika Vučića, uslediće scenski prikaz posvećen pogromu, autorke i rediteljke Ivane Žigon.
Foto: Tanjug/Rade Prelić
Obraćanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića:
- Možda postoji vreme u kom smo nemoćni da sprečimo nepravdu, ali o zločinu ne ćutimo ko god da ga je počinio. Ne može da postoji razlog za obračun pripadnicima čitavog jednog naroda. Ne može da postoji razlog za kažnjavanje zbog imena, vere, nacije - rekao je predsednik.
- Pogrom prevazilazi sve ostale zločine, jer nije samo čin, već i namera i plan da se očisti neka tetiriorija od pripadnika neke nacije ili vere. Paljenje kuća, uništavanje crkava preciznije govore o namerama. Nema nijednog zakona koji može da opravda nečiju nameru da uništi nečuiju istoriju i kulturnu baštinu kao što je to bilo urađeno i srpskom narodu na KiM. Posle 17. marta ne samo da nije trebalo da postoje Srbi na Kosovu, nego nije trebalo da postoji ništa gde mogu da se vrate. Ognjem i mačem - tako je trebalo da se 2004. završi sa Srbima na Kosovu.
Foto: Tanjug/Rade Prelić
Vučić je rekao da Srbija 2004. godine nije imala ni snage ni mudrosti, ni da spreči pogrom, niti da na njega adekvatno odgovori.
- Ali zapamtili smo. Više nismo slabi niti zemlja gubitnika. Možda postoji vreme u kom smo nemoćni da sprečimo nepravdu, ali nikada nećemo propustiti da se pobunimo protiv nepravde. Ove reči Elija Vizela, logoraša, nas obavezuju na borbu protiv zla. Srbija je spremna na razgovore ali ne i poniženje, hoće saradnju i kompromis, ali ne konačno rešenje u kome nema Srbije niti njenog naroda - počeo je svoje obraćanje predsednik Vučić.
Foto: Tanjug/Rade Prelić
Kako kaže, Srbija ne mašta o pogibijama niti o krvi, ali dodaje, to ne znači da će Srbija dopustiti bilo kome da se 17. mart ponovi.
- Kao što ne ugrožavamo pravo drugima, nećemo dozvoliti ni da nama bude ukinuto. Mi ne vodimo ekspanzionističku politiku. Ne želimo da upravljamo ni sa kim, osim sobom i svojom državom. Jedino tražimo da izvršavamo svoju obavezu, da pamtimo i da ne zaboravljamo - rekao je Vučić.
Ističe da tačno znamo šta se dešavalo 17. marta, i dodaje da je Srbija danas Srbija razuma. Kako navodi, Srbija kao i svi dugi ima pravo da brine o svom narodu.
- Srbija to radi ne zveckajući oružjem. Ali to ne znači da će Srbija dozvoliti da se 17. mart ponovi - dodaje Vučić i navodi da je jedino što tražimo da nam se dopusti da izvršimo svoju obavezu - da pamtimo - kaže predsednik.
Da se ne zaboravi
Tokom martovskog pogroma albanski ekstremisti i pripadnici tzv. OVK sa Kosova i Metohije proterali su više od 4.000 pripadnika srpskog naroda, a njihova imovina, kao i veliki broj verskih objekata su spaljeni ili porušeni. Mnogi su ubijeni i nestali, među kojima i pripadnici međunarodnih snaga.
Prema procenama UNMIK-a, na 33 lokacije u pogromu, koji je počeo 17. marta i trajao dva dana, učestvovalo je oko 60.000 Albanaca.
Čak 800 kuća je uništeno, a 35 srpskih crkava i manastira je oskrnavljeno, spaljeno, porušeno.
Tokom dva dana pogroma gorela je Bogorodica Ljeviška (pod zaštitom Uneska), Prizrenska Bogoslovija i Hram Svetog Ðorđa, crkva Hrista Spasa i konak manastira Svetih Arhangela kod Prizrena, miniran je manastir Svetih Kozme i Damjana u Zočištu, manastir Devič.
Reč je o prethodno dobro isplaniranom simultanom etničkom napadu Albanaca tokom kojeg je proterano 4.012 Srba, ubijena je najmanje 21 osoba (deset Srba ubili su Albanci, a 11 Albanaca međunarodne snage bezbednosti), dok se dve vode kao nestale.
Povređeno je najmanje 950 ljudi, od kojih 150 Srba, kao i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s lokalnim Albancima štiteći Srbe i njihovu imovinu.
Porušeno je oko 935 srpskih kuća, oštećeno deset opštinskih zgrada (škole, bolnice, pošte...), kao i 100 verskih objekata od kojih spaljeno 35 , uključujući 18 spomenika kulture.
Procenjuje se da je u pogromu učestvovalo preko 60.000, a procesuirano je svega 400 osoba, od kojih su neki kažnjeni veoma blagim kaznama.
Izgovor za pogrom bila je kampanja lokalnih albanskih medija u kojoj su meštani Srbi optuženi da su psima naterali preko reke Ibar grupu dečaka Albanaca iz sela Čabar kod Zubin Potoka pri čemu se jedan dečak utopio u reci.
Istraga UNMIK policije utvrdila je da su optužbe bile lažne, a portparol međunarodne policije Neridž Sing izjavio je tada da su "preživeli dečaci posle tragedije bili pod jakim pritiskom albanskih novinara i političara da optuže Srbe iz susednog sela".
Potparol UNMIK-a, Derek Čepel demantovao je da su dva dečaka stradala bežeći od Srba i ocenio da je nasilje bilo planirano.
Pogrom albanskih ekstremista nad Srbima 17. i 18. marta 2004. na Kosovu i Metohiji osudili su Savet bezbednosti UN, kao i Evropska unija, a Parlamentarna skupština Saveta Evrope je 29. aprila 2004. donela odgovarajuću rezoluciju.
Za organizatore i inicijatore ovih zločina označavane su određene organizacije veterana tzv. OVK, Studentska organizacija Prištine, Albanska nacionalna armija, kao i dve minorne političke partije - Nacionalni pokret Kosova (LPK) i Nacionalni pokret za oslobođenje Kosova (LKČK), za koje se, kako se spekulisalo, teško veruje da su mogle da okupe 60. 000 Albanaca.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.
Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti na:
Planeta
"OBAVESTIĆEMO IH" Rusija raskinula vojne sporazume sa Francuskom, Kanadom i Portugalijom
105. 12. 2025. u 21:20
205. 12. 2025. u 21:20
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Imate mišljenje?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavite komentar