Zoran Đorđević: Dragan Đilas je lopov i notorni lažov

Zoran Đorđević član Predsedništva Srpske napredne stranke rekao je da je Dragan Đilas lopov i notorni lažov

Dragan Đilas - sem što je lopov - i notorni lažov, za koga će nadležni organi, siguran sam, tek utvrditi na kojim sve još tajnim računima, osim onih na Mauricijusu i u Švajcarskoj, krije novac opljačkan od građana Srbije - svi tzv. „nezavisni, objektivni, slobodni i profesionalni mediji“ (koje većinom finansira taj „uspešni biznismen“, naravno novcem pokradenih za vreme dok je bio funkcioner bivšeg režima) su otpočeli, još jednu u nizu gebelsovskih kampanja protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ali i članova njegove porodice.

Toj besramnoj, lažljivoj, vređalačkoj i podloj kampanji se priključio i bivši čelnik FK ’’Partizan’’, „fini, smireni i iskreni“, blagoglagoljivi univerzitetski profesor, Vladimir Vuletić, koji - gle čuda! - dobija zavidan medijski prostor (naravno, upravo na onim medijima koje kontroliše i/ili poseduje već pominjani tajkun, lažov i političar u pokušaju) da svojim baljezgarijama, lažima i izmišljenim konstrukcijama pokuša da skrene pažnju sa Đilasovih tajnih računa, ali i sa sopstvenih, po svemu sudeći nimalo „finih“ tajni - počev od kontakata sa pripadnicima organizovanih kriminalnih grupa pa do onih koje su, za sada, na nivou osnova sumnje, a tiču se pedofilnih, zakonom kažnjivih, seksualnih sklonosti „uglednog“ profesora na Pravnom fakultetu.

Vuletiću ne smeta šta ga Velja Nevolja u telefonskom razgovoru oslovljava sa - brate - niti što, onako bratski prisno, insistira da se vide, ne bi li, „časnom i čestitom“ univerzitetskom profesoru doneo - ono (šta god to bilo, a saznaće se i šta je bilo, i koliko je bilo), kao što mu, izgleda, ne smeta ni to što pojedini njegovi studenti govore o nekim njegovim (nazovimo ih, za sad, čudnim, iako bi pravi naziv bio - bolesnim) sklonostima, pa čak ni to što je, u vreme dok je on bio vlast u Partizanu, Belivukova grupa od službenih prostorija tog sportskog društva napravila svoju kasarnu i skladište oružja i droge - ali mu, eto, „časnom i čestitom“, istini (ali ne i onoj poligrafom proverenoj) sklonom, naprasno smeta što je sin predsednika Vučića, pre par godina, radio u nekoj agenciji neko izvesno vreme, kao i što je Danilo Vučić na prošlogodišnjoj slici iz Banjaluke, prilikom proslave Dana Republike Srpske, „u društvu navijača Partizana“, kako stoji potpisano ispod te slike - iako se na slici, za tim istim stolom, vidi i Zvezdan Terzić, za koga se sasvim sigurno ne može reći da je navijač Partizana, kao i nekolicina drugih ljudi, za koje se ni po čemu ne može zaključiti za koga navijaju, ali se sa velikim procentom izvesnosti može reći da ih je za tim stolom spojio protokol manifestacije kojoj su svi prisutvovali.

Naravno, opskurni portalčić, u vlasniku dokazanog lažova Đilasa, koji je ovo preneo, „uglednom“ profesoru je dao prilično prostora da ovu svoju fantazmagoriju rečito plasira, u nadi da će ova, najnovija, laž moći da zamagli činjenice u vezi sa tajnim računima i tajne u vezi sa profesorovim mestom i ulogom u kriminalnom klanu Belivuka. I one neke druge, samo profine, „slatke tajne“.

Na njihovu, i kolektivnu i pojedinačnu, žalost - umesto da tajno ostane tajno - postalo je više nego očigledno i javno, jasno svima, naročito građanima Srbije, da je jedno tajna ta veza između svih njih, svih njih kojima je životni moto postalo ono - mrzimo Vučića - i da su, inače posvađani, sujetama razjedinjeni, nesposobni i lenji, jedino u tome složni i spremni da prihvate i podrže, i medijski i na svaki drugi način, svakog ko im se u toj mržnji priključi, pa tako i ovog krasnorečivog, „časnog i čestitog“ univerzitetskog profesora koji se sa Belivukom, da podsetimo na njihov telefonski razgovor sa kojim je javnost bila upoznata - verbalno bratimi i kome izjavljuje bezrezervnu i bezobalnu ljubav, a ovaj mu uzvraća i pridodaje da će mu doneti ono (šta god to bilo, a saznaće se i šta je bilo, i koliko je bilo), pridodaje onako, „zbog malera“.