Nebojša Bakarec: Analiza Đilasove afere „tajni računi“

Da bi razumeli razmere i prirodu onoga što tajkun Dragan Đilas radi u poreskim rajevima, skrivajući novac koji je, sumnja se, nezakonito stekao, reći ću osnovne stvari o poreskim utočištima na egzotičnim destinacijama. Da li su poreski rajevi, poreski pakao? Uz pomoć advokata, računovođa, i saglasnih država zapada (vidi dole), bogataši i oni sa dobrim vezama, do sada su utajili trilione evra. Mi, ostali, zbog toga nadoknađujemo manjak sredstava potreban za gradnju puteva, škola, vrtića, ili za borbu protiv epidemije. Oko 10 odsto vrednosti svih ekonomija u svetu je smešteno u ofšor finansijske zone. Ove zone omogućavaju osnivanje paravan (školjka) kompanija, koje postoje samo na papiru

Vlade sveta su oštećene za oko 800 milijardi dolara, godišnje. Za te vlade i njihove građane, poreski rajevi su poreski pakao. Blagodeti poreskih rajeva jednako koriste i multinacionalne kompanije, banke (poput „Dojče banke“), kao i pojedinci – korumpirani političari, mafijaši, šverceri droge, i ostali perači novca. Šta je poreski raj? To su države, teritorije ili delovi država, najčešće bez korporativnih poreza, i njihovi propisi su prilagođeni potrebama klijenata – skrivaju njihov identitet i podatke. Klijenti poreskih rajeva žele da izbegnu plaćanje poreza kao rezidenti svojih država, da operu nezakonito stečen novac i da prikriju podatke. Najpoznatiji poreski rajevi su Karipska ostrva (Kajmani, Devičanska ostrva, Bermuda…), Panama, Malta, Kipar, američka država Delaver, Mauricijus, Holandija, Dubai, Hong Kong. Poznate su afere „Panamski papiri“, „Mauricijus papiri“ i „Rajski papiri“(Bermuda). Poreski rajevi imaju značajne prihode od taksi koje plaćaju oni koji kreiraju i koriste paravan kompanije. Na primer, na Mauricijusu bi 10 odsto zaposlenih ostalo bez posla (5500) kada bi to ostrvo prestalo da bude poreski raj!

Paravan (školjka) kompanije su legalni entiteti stvoreni u poreskim rajevima. Gotovo sve paravan kompanije postoje samo na papiru, nemaju zaposlene, niti poslovne prostorije. Na primer, u samo jednoj poslovnoj zgradi na Kajmanskim ostrvima, registrovano je 19.000 paravan kompanija! Neke od poznatih ličnosti za koje je dokazano da poseduju paravan kompanije u poreskim rajevima su Madona, Bob Geldof, bivši premijer Islanda, Zigmundur Gunlaugson, bivši predsedavajući Senata Nigerije, Bukola Saraki, deca Navaza Šarifa, bivšeg premijera Pakistana, ćerka bivšeg predsednika Angole, Žozea dos Santoša, narko lordovi, obijači banaka, trgovci oružjem, bosovi mafije, i konačno, Dragan Đilas, Dragan Šolak i Gojko Đilas.

Nije protivzakonito posedovati paravan kompaniju, ili kupiti jahtu preko nje, ali jeste protivzakonito sakrivati opljačkana sredstva i jeste protivzakonito izbegavati plaćanje poreza u rezidentnoj državi. Osnivači paravan kompanija najčešće plate „stručnjacima“ da im obave posao otvaranja. Cena osnivanja paravan kompanije kreće se prosečno od 350 (Panama) do 2700 dolara (Bermuda). Danas je mnogo lakše otkriti podatke iz poreskih rajeva, nego pre deceniju npr. Moćne države poput SAD najčešće automatski dobijaju podatke, ali manje države moraju direktno da se obrate poreskim rajevima. Neki od rajeva neće odgovoriti, ili će odbiti da pruže bilo koji podatak, poput američke države Delaver. O tome koliko novca je sakriveno u poreskim rajevima, vode se polemike. Procene se kreću od 6 biliona dolara, pa do 30 biliona dolara! Velikog prodora u rešavanju ovog problema nema zbog toga što su u funkcionisanje poreskih rajeva umešane moćne države. Ofšor novac struji kroz prekomorske oblasti Velike Britanije, kroz države SAD - Delaver, Vajoming, Nevadu, Severnu Dakotu, ali i kroz Švajcarsku i Holandiju. 

Đilasova hobotnica

Postoji osnovana sumnja da je tekuća afera „Đilasovi tajni računi“ samo vrh ledenog brega i prvi veliki trag u otkrivanju mutnih poslovnih i finansijskih transakcija koje su se godinama odvijale u trouglu između Đilasa, njegovog rođenog brata Gojka i biznismena Dragana Šolaka. Takođe, dalja istraga mogla bi da dovede do šokantnih saznanja da su stotine miliona evra narodnih para izvlačili iz zemlje i da je taj novac završio, kako postoje naznake, na računima u mnoštvu država sveta (u Đilasovom slučaju 57 računa u 17 država).

Uprkos tome što javno tvrdi da je njegova jedina veza sa Mauricijusom jedno letovanje sa porodicom pre 20 godina, objavljeni su dokumenti koji potvrđuju sledeće: na računu ofšor fonda- entiteta, pod nazivom „Dojče Sekjuritiz Mauricijus Limitid“ (Deutsche Securities Mauritius Limited), koji je u vlasništvu „Dojče banke“, čiji je Đilas formalni vlasnik i upravljač, krajem prošle godine, nalazilo se tačno 5.741.025 evra. Kompanija na koju se vodi račun je "Askanijus LTD" (Ascanius LTD) i  radi se o uslužnoj paravan kompaniji. Drugi dokument, koji je objavljen, odnosi se na račun u „Sosijete ženeral“ banci u Švajcarskoj, koji se vodi na Đilasovu firmu „Multikom open AG“. Tu firmu zvanično predstavlja Gojko Đilas, ali su kao potpisnici navedeni i Dragan Đilas i izvesni mešetar Šmit Paskal. U decembru prošle godine na kontu u Švajcarskoj je bilo 620.147,20 evra. Kad je reč o Švajcarskoj, postoje naznake da se, osim oko 620.000 evra, koliko ima na računu do koga su došle „Novosti“, nalaze mnogo ozbiljnije svote novca na još četiri konta. Dva su, takođe, u Sosijete ženeral banci (jedan u dolarima, a drugi u švajcarskim francima), a još dva u „Unikredit“ banci (jedan račun je u evrima, drugi u francima). Takođe, Đilasovi tajni računi pokazuju da postoji osnovana sumnja da je finansijskim malverzacijama i fiktivnom prodajom svojih firmi, izbegao da plati porez u Srbiji. Đilasova paravan kompanija „Askanijus“ iz Holandije je bila značajan deo malverzacija oko prodaje i preprodaje Đilasove „Dajrekt medije“. Đilas „ima“ tri različite paravan kompanije „Askanijus“ i to u Holandiji, Luksemburgu i na Mauricijusu!

„Dajrekt medija“ je do 2014. godine bila u vlasništvu Đilasa, da bi u aprilu iste godine bila fiktivno prodata holandskoj firmi „CEE Media“, Bugarina Krasimira Gergova. U ovoj transakciji pojavljuje se i Dragan Šolak, vlasnik „Junajted grupe“ koji je Gergovu „pozajmio“ 17,7 miliona evra za fiktivnu kupovinu. Bugarski biznismen već u avgustu 2015. godine bez naknade (!?!) prenosi vlasništvo nad „Dajrekt medijom“, firmi „Askanijus“ (Ascanius Netherlands BV.)  tj. Đilasu, a 2018. godine, od „Askanijusa“ „Dajrekt mediju“ za 52 miliona evra kupuje Dragan Šolak Od tog trenutka, u bilansima preduzeća „Ascanius“, odnosno u prihodima i profitima, pojavljuje se 52,2 miliona evra! Taj novac je verovatno, vlasnik „Ascaniusa“, odnosno Đilas, rasporedio na račune širom sveta, od čega je jedan i onaj na Mauricijusu. 

Krasimir Gergov je bugarski „biznismen“ koji je potpisao fiktivni ugovor o kupovini „Dajrekt medije“ 2014. Gergov u Bugarskoj drži kompaniju za medijsko oglašavanje, član je nadzornog odbora u medijskoj kompaniji „bTV Media Grup“ itd. Zvanični dokumenti pokazuju da je Gergov radio za bugarsku obaveštajnu službu. Pokrenuo je tamošnju golf asocijaciju (veza Šolak), bio je član nekoliko međunarodnih golf klubova (kao i Šolak) i vlasnik turističkog kompleksa sa golf terenom nedaleko od Sofije. Protiv njega je u Bugarskoj bila podignuta optužnica zbog sumnji da je davao mito, ali su optužbe odbačene 2009. godine. 

Sada su se pojavili dokazi da firma „Ascanius Ltd“, odnosno Đilas, imaju račun na Mauricijusu, što ukazuje na nekoliko stvari: da je Đilas "Dajrekt mediju" samo fiktivno prodao, da sa Šolakom ima dugoročne poslovne odnose, koji datiraju još od 2014, iako u javnosti negira da sa njim ima bilo kakvu poslovnu povezanost, da je Šolak finansirao fiktivnu kupovinu "Dajrekt medije" preko „CEE media“ Krasimira Gergova. Prema dostupnim informacijama, vlasništvo nad firmom "Dajrekt medija", pre nego što ju je kupio Šolak, bilo je sakriveno iza osam kompanija registrovanih u više ofšor lokacija - Holandiji, Luksemburgu, Britanskim Devičanskim Ostrvima, Samoi, Hongkongu. To je dokazalo istraživanje KRIK-a, u julu 2015.! Dragan Đilas je KRIK-u rekao da mu ove informacije nisu poznate. „Mene to ne interesuje, ja sam sav novac uneo u Srbiju, sav novac je legao na Beograd, platili smo porez na kapitalnu dobit preko dva miliona evra što je najveći porez plaćen u Srbiji“. 

Da je Đilas povezan sa „Askanijus“ kompanijama pokazuju dokumenti iz BiH, i Crne Gore. U Crnoj Gori „SAVJET AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE MEDIJE“ je 18.07.2018. godine, doneo Rešenje Broj: 01 - 1499/3, kojim se daje prethodna saglasnost za promjenu vlasničke strukture privrednog društva "Pink M Kompani" d.o.o. iz Podgorice na privredno društvo „Dajrekt Medija" d.o.o. iz Beograda, Srbija. Tu se navode podaci o vlasničkoj strukturi privrednog društva „Dajrekt Medija“ iz Beograda, ali i podaci o vlasničkoj strukturi pravnog lica „Askanius Nederlands" B. V., Amsterdam, Holandija (kao osnivača/suvlasnika privrednog društva „Dajrekt Medija“ Beograd (Ascanius Netherlands B.V., Claudius Prinsenlaan 144, 4818CP Breda).  Uz to prikazani su i podaci drugog „Askanijusa“ iz Luksemburga, zbog toga što je Askanijus iz Luksemburga, vlasnik onog holandskog Askanijusa („Askanius Nederlands" B. V. je u 100% vlasništvu privrednog društva „Askanius" S.a.r.l., Luksemburg (Reg. broj B 195697)). Takođe, u tom Rešenju iz Crne Gore stoji da su  vlasnici „Dajrekt Medije“ Beograd, „Askanius Nederlands" B. V., Holandija (95% - većinski vlasnik), Jadranka Drinić (3%), Silvana Pandurević (1%) i Jovan Stojanović (1%), svi višedecenijski saradnici Dragana Đilasa. 

Dokumenti „Konkurencijskog vijeća Bosne i Hercegovine“ od 08.08 2018. godine, pokazuju da postoje dve kompanije „Dajrekt Medija“, to: „United Media S.à.r.l., 16-18, rue du Strasbourg, L - 2560 Luksemburg, Veliko Vojvodstvo Luksemburg“ i „Direct Media d.o.o. Antifašističke borbe 13b, 11000 Beograd, R. Srbija, Media Point d.o.o., Antifašističke borbe 13b, 11000 Beograd, R. Srbija“. Iz ovih i prethodno navedenih mnogobrojnih paravan kompanija vidi se složena šibicarska šema prikrivanja (gde je kuglica?).

Što se tiče prodaje „Dajrekt medije“, Đilas kaže da je firmu prodao za 17,7 mil. evra, i da je platio porez na kapitalnu dobit od 2,6 mil. evra. Istraživački podaci pokazuju da je „Dajrekt medija“ kasnije prodata Draganu Šolaku za 52,2 mil. evra. Za sada, postoji dilema o tome za koliko je ukupno Đilas prodao Šolaku „Dajrekt mediju“ – za 52,2 miliona evra ili za ukupno 69,9 mil. evra (17,7+52,2)? Da bi Đilas izbegao plaćanje poreza na punu cenu od 52,2 ili 69,9 mil. evra, on, Šolak i družina su, sumnja se, napravili čitavu mrežu fiktivne prodaje da bi se sakrila puna cena „Dajrekt medije“. Shodno dilemi o konačnoj ceni, Đilas je stoga, sumnja se, izbegao plaćanje poreza na kapitalnu dobit od 5,2 ili od 7,8 mil. evra, u zavisnosti od toga kolika je bila puna cena „Dajrekt Medije“. Sumnja se da je zbog toga budžet Srbije oštećen za 5,2 ili 7,8 mil. evra utajenog poreza. Đilasov i Šolakov cilj je da ovo sakriju. Đilasov cilj je da sakrije da je u 17 država na 57 računa, posejao oko 100 miliona evra novca građana Srbije. Đilasov cilj je da se vrati na vlast, i da ponovo „stekne“ stotine miliona evra. Da bi ostvario taj cilj Đilas ne bira sredstva. Nije normalno, ali je razumljivo da Đilas laže o  svemu ovome. Sam je sebe saterao u ćošak. Šta će da kaže, lažem godinama? Neće to da kaže, naravno, nastaviće besramno da laže! Čemu sve te laži, prikrivanje i bežanje od istine. Dobronamerno savetujem Draganu Đilasu, da prizna, da plati zaostale poreze, da označi svoje sučesnike, i da se nada da će na njega moći da bude primenjeno načelo oportuniteta – uz 3 preduslova koje sam naveo. Priznaj Đilase, olakšaj savest, ako je imaš? Priznaj Đilase, pašće ti kamen sa srca, ako ga imaš? Stisni petlju Đilase, izuzev ako si svoj skrotum donirao Mariniki, pa ga nemaš? 

Foto: Printscreen Pink

Đilasova odbrana lažima

Dragan Đilas je 12.03.2021. na KZŠ-u više puta izjavio da nema račune, niti firmu na Mauricijusu. Dragan Đilas je sve to ponovio 15.03.2021. i 18.03.2021. na još dve KZŠ, u sedištu svoje stranke. Sve što je lider SSP Dragan Đilas prethodnih dana lagao o svojim računima u inostranstvu – palo je u vodu. Dokazi do kojih su došle "Novosti" potvrđuju da se njegovo poslovanje proteže sve do poreskog raja Mauricijusa, kao i da ima pozamašne sume na tajnim računima u nizu država! U svom pokušaju da negira očigledne dokaze o svojim računima na Mauricijusu, Đilas  je pritešnjen dokazima sada počeo da iznosi očajničke neistine o falsifikatima, muteći bistru vodu dokaza o banci na Mauricijusu u kojoj ima 5,7 miliona evra. Da vidimo da li je Đilas i inače sklon neistinama? Podsetiću Vas samo na očigledne neistine koje je izneo ove godine. Biće vam jasno da i sada govori neistinu. Prvo je u januaru lansirao neistinu, 7 meseci posle izbora, da je u glasačke kutije ubačeno najmanje 200.000 glasova. Drugo, u januaru je ispalio neistinu da se iz Srbije dnevno iseli 50.000 ljudi tj. 18 miliona godišnje!?! Treće, slagao je da je njegova slika sa kriminalcem Vladom Japancem, nastala slučajno. Sada iznosi neistine da nema račun na Mauricijusu, niti bilo gde u inostranstvu. Pri tome Đilas više puta javno vređa i ponižava novinare koji samo rade svoj posao, etiketira ih i onemogućava u vršenju svog posla. Istovremeno izbegava da odgovori na bilo koje pitanje u vezi svojih tajnih računa. Tako tajkun Đilas pokazuje svoju totalitarnu prirodu. Da li će reagovati EU i Tanja Fajon? Neće! Dvostruki standardi.

Da Đilas govori neistinu potvrđuje jednostavna pretraga interneta od 5 minuta. Izvršio sam pretragu poslednjeg godišnjeg izveštaja „Dojče banke“ za 2020., koji se nalazi na internetu. U delu Izveštaja „Dojče banke“, „List of shareholders“- subsidiaries (podružnice), gde u delu o ćerkama firmama i podružnicama, vidimo da „Dojče banka“ na Mauricijusu ima aktivan poslovni ofšor entitet – fond, - „Dojče Sekjuritiz Mauricijus Limitid“ („Deutsche Securities Mauritius Limited“) u kome Đilas ima račun sa 5,7 miliona evra. Da ponovim, vlasnik i osnivač „Dojče Sekjuritiz Mauricijus Limitid“ je „Dojče banka“! U izveštaju „Dojče banke“ taj poslovni ofšor entitet na Mauricijusu, se nalazi pod brojem 242, ima sedište u glavnom gradu Mauricijusa, Port Luiju, u predgrađu Ebene. Daljom pretragom podataka tog ofšor poslovnog entiteta, vidi se da je on aktivan, da je u vlasništvu „Dojče banke“, i da je označen kao ofšor firma koja pruža usluge koje inače pružaju poslovni entiteti u ofšor rajevima. O tome svedoče skrinšotovi dokumenata Dojče banke, i njenog deoničara-akcionara sa Mauricijusa. Đilas je sakriven iza paravan kompanije „Askanijus Ltd“, ali je konačni vlasnik i upravljač računa baš on, Dragan Đilas, kako i stoji u konačnom izvodu tog računa, od 12.12.2020. O tome svedoče i linkovi koje prilažem na kraju teksta. 
 
Dragan Đilas je mnogo puta lagao da nema račune u inostranstvu. Dokazi do kojih su došle „Novosti“ potvrđuju da on ima najmanje 57 tajnih računa u čak 17 zemalja! Za sada je objavljeno da ima tajne račune u Švajcarskoj, Hong Kongu, Moldaviji, Delaveru, Bugarskoj i na Mauricijusu. Đilas ima tajni račun na Mauricijusu na kome ima 5,7 miliona evra! Đilas ima tajne račune u Švajcarskoj na kojima ima 9,6 miliona evra i 2,8 miliona švajcarskih franaka! Đilas ima tajne račune u Hong Kongu na kojima ima 11 miliona evra! Đilas ima tajni račun u Moldaviji na kome ima 1,6 miliona evra! Brojač je za sada stao na oko 30 miliona evra sakrivenih opljačkanih para naroda Srbije. Đilase, nije li te sramota? Istraga se nastavlja. Za sada su pokretanjem postupaka reagovali Uprava za sprečavanje pranja novca, Savet za borbu protiv korupcije i ministar finasija g. Siniša Mali.

Osetivši da mu preti ruka pravde, Dragan Đilas 18.03.2021. preti predsedniku Vučiću, citiram: „Plašiš se…I treba da se plašiš…Da sam na tvom mestu ja bih se plašio“. Đilas tvrdi da nije nasilnik, da nikada nije nikome pretio, da nije učestvovao u podsticanju na ubistvo predsednika Vučića. Na svojoj KZŠ, Đilas zloćudno poručuje predsedniku Vučiću: „Ovo je moje poslednje obraćanje tebi“. Postoje dve mogućnosti. Ili Đilas zna da će da ide na robiju, ili Đilas zna da će opet biti pokušaja ubistva predsednika Vučića? Odbranićemo i Vučića i Srbiju! Živela Srbija!

Slede skrinšotovi pretrage godišnjeg izveštaja 2020. Dojče banke

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Sanja

pre 3 godine

Da li ste postavili pogresne screen shot-ove, ili je na svakoj stranici samo zaokruzeno ime banke, a ne vidi se ime firme, ovlascenih lica ili sl. ?

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari