VUČIĆ REKAO "NE" BRISELU! Srbija NEĆE UVODITI SANKCIJE RUSIJI!

Od kako je 2. marta Evropska unija stavila na listu sankcija četiri ruska zvaničnika zbog hapšenja ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog, Srbija se nalazi pod stalnim pritiskom da se pridruži ovom potezu. Prema izvorima "Novosti", našim zvaničnicima je u više navrata sugerisano da bi bilo dobro da Beograd, kao kandidat za članstvo, u ovom slučaju sledi spoljnu politiku Brisela, ali je predsednik Aleksandar Vučić to odbio

 

Ovaj potez šefa države, kojim štiti strateške pozicije države u susret možda i sudbonosnim pregovorima za status Kosova i Metohije, verovatno neće ostati bez posledica. Jer, kako se očekuje, zapadnim državama će i ovo poslužiti kao dobar alibi za nastavak pritiska na Beograd i na Vučića lično, čiji nagoveštaj je dat i u nedavno usvojenom izveštaju Evropskog parlamenta o našoj zemlji.

Iz EU je u utorak saopšteno da su se njihovoj odluci pridružile države našeg regiona - Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija (sve tri imaju status kandidata za članstvo u EU), kao i Ukrajina, Island, Lihtenštajn i Norveška.

- Te zemlje osiguraće da njihove nacionalne politike budu u skladu sa odlukama Saveta. Mi to pozdravljamo - navedeno je u saopštenju Žozepa Borelja, visokog predstavnika EU za spoljnu i bezbednosnu politiku.

Restriktivne mere koje je EU uvela početkom marta bile su prve koje su izrečene u okviru Globalnog režima sankcija za ljudska prava koji je Brisel pokrenuo u decembru 2020. godine i odnose se na predsednika Istražnog komiteta Ruske Federacije Aleksandra Bastrikina, direktora Ruske garde Viktora Zolotova, generalnog tužioca Rusije Igora Krasnova i šefa Federalne kaznene službe Aleksandra Kalašnjikova. One podrazumevaju zabranu putovanja u zemlje Evropske unije i zamrzavanje imovine. Takođe, fizičkim i pravnim licima iz EU zabranjeno je da daju sredstva ličnostima sa ovog spiska.

Foto: Beta

Analitičar Dragomir Anđelković kaže za naš list da su pritisci na Srbiju po pitanju Rusije stalni i da ne treba očekivati da se oni pojačaju zato što su naše komšije - Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija odlučili da slede odluku Brisela:

- Zapadne zemlje shvataju da mi imamo pitanje Kosmeta, koje ove druge zemlje u regionu nemaju i da sankcije Moskvi nećemo uvesti. Nama je potrebna podrška Rusije za odbranu teritorijalnog integriteta. Kada bismo se priključili sankcijama, to bi bila veleizdaja, jer više ne bismo imali uz sebe zemlju koja brani ulazak "Kosova" u Ujedinjene nacije i to bi bio potez uperen protiv nas samih.

Alekseju Navaljnom, podsetimo, pozlilo je u avgustu 2020. na letu iz Tomska u Moskvu. Avion je hitno sleteo u Omsk, a on je prevezen u bolnicu, gde je pao u komu. U početku se pretpostavljalo da je otrovan nečim što mu je sipano u čaj na aerodromu. Lekari bolnice u Omsku saopštili su da mu je zdravstveno stanje stabilno i da prema rezultatima ispitivanja nisu pronađeni znaci trovanja. Navaljni je zatim prebačen na kliniku u Berlinu na zahtev njegove supruge, a nemački lekari su saopštili da rezultati njihovih analiza ukazuju na to da je otrovan supstancom iz grupe hemijskih bojnih otrova novičok.

Foto: Tanjug/AP

Kremlj je odbacio tvrdnje da je u tome učestvovao. Posle višemesečnog lečenja u Nemačkoj, Navaljni se 17. januara vratio u Rusiju iz koje je bilo najavljivano da će biti uhapšen zbog prekršaja ranije izrečene uslovne kazne po presudi iz 2014. za finansijske pronevere, zbog čega je dospeo i na poternicu. Tako se i dogodilo, i on je uhapšen još na aerodromu "Šeremetjevo" u Moskvi. Zbog toga su reagovale Ujedinjene nacije, EU, Velika Britanija i SAD, zahtevajući od ruskih vlasti da ga oslobode. Navaljni je, međutim, osuđen na tri i po godine zatvora zbog kršenja uslovne kazne, dok istovremeno tvrdi da su optužbe protiv njega politički motivisane.

Stejt department: korupcija, braća BitićI i ambasada

U godišnjem izveštaju Stejt departmenta o ljudskim pravima, u delu koji se odnosi na našu zemlju, navodi se da je Vlada Srbije preduzela korake za istragu i kažnjavanje zvaničnika koji su počinili kršenja ljudskih prava, ali da posmatrači, ipak, veruju da brojni slučajevi korupcije, društvenog i porodičnog nasilja... prolaze neprijavljeno i nekažnjeno.

Kako je preneo Glas Amerike, u izveštaju su notirana ozbiljna ograničenja slobode izražavanja, uključujući gonjenje novinara, navedeni su i brojni slučajevi korupcije među članovima Vlade, kao i zločini počinjeni protiv pripadnika seksualnih manjina.

Izveštaj pominje i slučaj braće Bitići, uz zaključak da Vlada Srbije nije postigla značajan napredak u obezbeđivanju pravde za žrtve. Ukazano je da je u julu 2020. jedanaest nevladinih organizacija apelovalo na specijalnog izvestioca UN da se sprovede istraga policijske brutalnosti tokom antivladinih protesta, a primećeno je i da su "vlasti Srbije nedovoljno efikasne kada je reč o visokim policijskim službencima optuženim za krivična dela", pa se u tom kontekstu pominje napad na zgradu američke ambasade 2008. godine.