ZA DESETAK DANA KREĆE PROCEDURA ZA IZMENU USTAVA!

Polazna tačka za izmene Ustava - amandmani Ministarstva pravde

Predlog ustavnih amandmana koje je izradilo Ministarstvo pravde i koji su dobili pozitivnu ocenu Venecijanske komisije Saveta Evrope u okrobru 2018. godine, činiće polaznu osnovu za izmene Ustava Srbijeu delu koji se odnosi na pravosuđe.

Predlog pomenutih amandmana, koji će biti definisani u Skupštini Srbije u narednom periodu, u saglasnosti su sa predlogom Vlade za izmenu Ustava koji je 4. decembra stigao u skupštinsku proceduru.

Za desetak dana se očekuje prva sednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo na kojoj će se definisati način sprovođenja javne rasprave o predloženim promenama.

Tekstom predloženih amandmana predviđa se da je sudija nezavisan, i da sudi na osnovu Ustava, potvrđenih međunarodnih ugovora, zakona i drugih opštih akata, kao i da će se posebnim Zakonom urediti ujednačavanje sudske prakse.

Za sudiju može biti izabran samo kandidat koji je završio posebnu obuku na Pravosudnoj akademiji, kojoj je u pogledu uređenja i funkcionisanja posvećen poseban amandman.

Sudije će, prema predlogu, ubuduuhe birati Visoki savet sudstva (VS S), dok sada to čini Narodna skupština na predlog tog saveta.

Predviđena je stalnost sudijske funkcije od izbora do penzije, čime je ukinut takozvani "probni izbor" na mandat od tri godine.

Precizirani su uslovi pod kojima sudija može da bude razrešen, a predviđeno je i da protiv odluke o prestanku funkcije, sudija i predsednik suda imaju pravo na žalbu Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na ustavnu žalbu.

Anandmanima je garantovana nepremestivost sudije, izuzev u slučajevima preuređenja sudskog sistema ili uz saglasnost sudije, s tim što sudija koji je premešten protiv svoje volje u drugi sud, ima pravo da uloži žalbu Vrhovnom sudu Srbije.

Vrhovni kasacioni sud prema predlogu amandmana, menja naziv u nekadašnji naziv - Vrhovni sud Srbije i predstavlja najviši sud u zemlji, koji će biti zadužen da obezbedi jednaku primenu prava svih sudova, putem sudske prakse.

Uređene su i odredbe o izboru predsednika Vrhovnog suda Srbije i predsednika sudova, tako što prvog bira VS S po pribavljenom mišljenju opšte sednice Vrhovnog suda Srbije, na mandat pet godina i ne može biti ponovo biran na tu funkciju.

Kada je u pitanju sastav VS S, pedloženim amandmanima predviđeno je da VS S čini 10 članova: pet sudija koje biraju njihove kolege, sudije i pet istaknutih pravnika.

"Za istaknutpg pravnika smatra se diplomirani pravnik, koji ima najmanje 10 godina odgovarajućeg radnog iskustva određenog zakonom i koji se dokazao stručnim radom i uživa licni ugled", navodi se u predlogu amandmana.

Njih bira Skupština na predlog svog nadležnog odbora, posle javnog konkursa glasovima 2/3 svih narodnih poslanika, u roku od 20 dana od prijema predloga, s tim što je odbor dužan da skupštini predloži dvostruko više kandidata od broja članova koji se biraju.

Ako skupština ne izabere svih pet članova u roku, preostale članove, kako je predviđeno, posle isteka narednih 10 dana bira, između svih kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor, komisija koju čine predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda Srbije, Vrhovni javni tužilac Srbije i Zaštitnik građana, većinom glasova.

Dodaje se da se pri izboru sudija u VS S vodi se računa o ravnomernoj zastupljenosti sudova, kao i da predsednici sudova ne mogu biti birani u taj savet.

Predsednika VS S bira se među članovima saveta koji su sudije na mandat od pet godina, dok sadašnje rešenje predviđa da je predsednik Saveta po funkciji predsednik Vrhovnog kasacionog suda.

Takođe, potpredsednika VS S biraju članovi saveta među članovima koji nisu sudije.

VS S, prema predlogu za izmene Ustava odlučuje glasovima šest članova Saveta.

Članovima VS S će međutim prestati mandat ako VS S ne donese odluku u roku od 60 dana od dana kada je prvi put odlučivao o predlogu budžetskih sredstava, o donošenju propisa, zatim povodom predloga u vezi sa izborom ili prestankom funkcije sudija i predsednika sudova i u drugim zakonom odredenim pitanjima.

Prestanak mandata utvrđuje predsednik Narodne skupštine, a pritiv ove odluke je dozvoljena žalba Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na ustavnu žalbu, predviđaju predloženi amandmani.

Ovaj savet je dužan da svoje odluke obrazloži i javno objavi, a da odluke o izboru sudija, predsednika sudova, sudija porotnika i o prestanku njihovih funkcija, o premeštaju i privremenom upućivanju sudija i o imenovanju i razrešenju članova disciplinskih organa donosi na osnovu merila koja su utvrđena u skladu sa zakonom i u zakonom uređenom postupku.

Republičko javno tužilastvo, prema predlogu, menja naziv Vrhovno javno tužilaštvo Srbije, kojim rukovodi Vrhovni javni tužilac Srbije i za rad javnog tužilaštava i svoj rad odgovara Narodnoj skupštini, ali joj nije odgovoran za postupanje u pojedinačnim predmetima.

Skuština ga bira na mandat od šest godina, na predlog Visokog saveta tužilaca (koji sada novi naziv Državno veće tužilaca) posle javnog konkursa, glasovima 3/5 svih narodnih poslanika, u roku od 20 dana od dana prijema predloga.

Ako ga skupština ne izabere u ovom roku, posle isteka narednih 10 dana njega bira, između svih kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor, komisija koju čine predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda Srbije, Vrhovni javni tužilac Srbije i Zaštitnik građana, vecjinom glasova, predviđaju predloženi amandmani.

U njima se ističe da isto lice ne može biti ponovo birano za Vrhovnog javnog tužioca Srbije, kao i da javne tužioce bira Visoki savet tužilaca (VST), na šest godina.

VST bira i zamenike javnih tužilaca, kojima je garantovana stalnost funkcije - od izbora pa dok ne navrši radni vek, analogno sa sudijama, predviđeno je ko moze da bude izabran za zamenika javnog tužioca, kao i razlozi za razrešnje.

Predloženi amandamani predviđaju obavezna uputstva za postupanje koja viši tužioci izdaju nižim, odnosno sebi podređenim, s tim što niži tužioci imaju pravo da ulože na prigovor ukoliko smatraju da je uputstvo nezakonito ili neosnovano.

VST , prema predlogu izmena ustava, jamči samostalnost u radu tužilaštava i tužilaca, a čini ga 10 članova: četiri zamenika javnih tužilaca koje biraju javni tužioci i zamenici javnih tužilaca, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština, Vrhovni javni tužilac Srbije i ministar nadležan za pravosuđe.

Rešenje za izbor istanutih pravnika u VST, analogno je rešenju za izbor u VS S.

Predviđeno je da VST donosi odluke glasovima najmanje šest clanova saveta na sednici na kojoj je prisutno najmanje sedam članova saveta.

Članovima tužilaškog saveta prestaje mandat ako ne donesu odluku u roku od 60 dana od dana kada je savet prvi put odlučivao o predlogu budžetskih sredstava, o donošenju propisa, povodom predloga za izbor ili prestanak funkcije Vrhovnog javnog tužioca Srbije, povodom predloga u vezi sa izborom ili prestankom funkcije javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca i u drugim zakonom određenim pitanjima.

Prestanak mandata utvrđuje predsednik Narodne skupštine, protiv čije je odluke dozvoljena je žalba Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na ustavnu žalbu.

Amandmanima je predviđeno da je Pravosudna akademija samostalna institucija koja obučava sudije, javne tužioce i zamenike javnih tužilaca, kao i kandidate za te funkcije i vrši druge poslove određene zakonom.

Sastav organa upravljanja Pravosudne akademije, prema predloženim amandmanima, odražava sastav Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca, a položaj, organizacija i poslovi akademije biće uređeni posebnim zakonom.

Što se tiče, Ustavnog suda, zbog izmena naziva nekih institucija, amandmanima se precizira da: pet sudija Ustavnog suda bira Narodna skupština, pet imenuje predsednik Republike, a pet opšta sednica Vrhovnog suda Srbije.

Narodna skupština bira pet sudija Ustavnog suda izmedu 10 kandidata koje predloži predsednik Republike, predsednik Republike imenuje pet sudija Ustavnog suda između 10 kandidata koje predloži Narodna skupština, a opšta sednica Vrhovnog suda Srbije imenuje pet sudija između 10 kandidata koje na zajedničkoj sednici predlože Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca.