JAKO OPASAN PLAN 'KOSOVSKOG PREMIJERA' ALJBINA KURTIJA! Šiptari otimaju srpske svetinje i prave 'crkvu'?!

Priština traži od Uneska da Visoke Dečane, Pećku patrijaršiju, Gračanicu i crkvu Svete Petke skine sa liste ugroženih spomenika. Ana Brnabić: Albanci bi, po svemu sudeći, da prave neku svoju 'crkvu', nešto nalik na CPC Miraša Dedeića u Crnoj Gori

Takozvani premijer lažne države Kosovo Aljbin Kurti i njegovi saradnici u Prištini planiraju da otmu srpske svetinje u južnoj pokrajini i iskoriste ih da naprave sopstvenu "kosovsku crkvu"!?!

Vlasti u Prištini zatražile su od Uneska da Visoke Dečane, Pećku patrijaršiju, Gračanicu i crkvu Svete Petke skinu sa liste spomenika koji su ugroženi i promene naziv zemlje porekla ovih spomenika iz Srbija u "Kosovo"! Aljbin Kurti, koji stoji iza ovog zahteva, pisao je i na adrese više od 50 evropskih premijera žaleći se da je odluka organizacije "Evropa nostra" da Visoke Dečane uvrsti na listu ugroženog nasleđa "politički motivisana" zbog uticaja Srbije. Srpska premijerka Ana Brnabić upozorava da se iza ovog zahteva Prištine krije plan da Šiptari iskoriste srpske svetinje kako bi napravili svoju "crkvu", po uzoru na nepriznatu crnogorsku pravoslavnu crkvu Miraša Dedeića u Crnoj Gori!

Čisto falsifikovanje

Kurti kaže da je njihov glavni zahtev da se srpske svetinje proglase "kosovskim kulturnim i verski nasleđem".

- Bezbednosne okolnosti na Kosovu su se promenile od 2006, kada su ovi spomenici ocenjeni kao ugroženi. Pozvali smo nadležne i da pregledaju zastarelu terminologiju, jer se u dokumentima Uneska i dalje pominju "Autonomna pokrajina Kosovo" i "Privremene institucije samouprave u Prištini". Tražili smo početak procesa za promenu državne odgovornosti za ova četiri spomenika uklanjanjem Srbije i stavljanjem Kosova. Spremni smo da postanemo deo Uneskove porodice, koja će kroz našu kulturnu baštinu doneti dodatnu vrednost čovečanstvu - rekao je Kurti, dodajući da je Priština "odlučna u tome da zaštiti celokupno kulturno nasleđe Kosova".

Premijerka Brnabić, na drugoj strani, upozorava da ne treba isključiti mogućnost da će Priština pokušati da napravi nešto nalik na "crnogorsku pravoslavnu crkvu".

- Kurti o srpskoj kulturnoj i verskoj baštini i manastirima govori kao o takozvanom kosovskom nasleđu. To mi govori da ne treba da isključimo da će na kraju pokušati da naprave nešto nalik na crnogorsku pravoslavnu crkvu Miraša Dedeića na teritoriji KiM, dakle neku njihovu crkvu. Znamo kako moramo da se diplomatskim putem borimo protiv toga. Kurtijevo pismo jeste vrhunac licemerja i cinizma, jer su manastiri pod stalnim okom Kfora, posebno Visoki Dečani - naglašava Brnabićeva.

Nasilno prisvajanje

Vladika raško-prizrenski Teodosije ocenjuje da talas zahteva prištinskih zvaničnika da se srpski pravoslavni hramovi na Kosovu i Metohiji izuzmu iz međunarodne zaštite predstavlja pokušaj njihovog prisvajanja.

- Zašto oni to čine? Zato što nemaju svoje i onda im je potrebno da prisvajaju ono što nije njihovo da bi tako gradili svoj identitet, da bi na taj način pokazivali da i oni imaju kulturu. Zna se, ne od juče, nego vekovima, kome pravoslavni hramovi na KiM pripadaju. Onima koji pokušavaju da prisvoje pravoslavne crkve niko ne brani da dolaze u njih - zaključuje vladika Teodosije.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.