Ministar Stefanović se zahvalio Rusiji na podršci po pitanju Кosova i Metohije

Potpredsednik Vlade i ministar odbrane dr Nebojša Stefanović zahvalio se danas Ruskoj Federaciji na podršci koju smo uvek imali u našim zahtevima za poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta naše zemlje. „Srpski narod vam to ne zaboravlja, hvala iz srca“, rekao je ministar Stefanović obraćajući se na 9. Moskovskoj konferenciji o međunarodnoj bezbednosti.

Na početku drugog dana konferencije, na kom je ministar imao izlaganje, učesnicima su se obratili direktor Spoljnoobaveštajne službe Ruske Federacije Sergej Nariškin, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov i sekretar ruskog Saveta bezbednosti Nikolaj Patrušev.

- Svet se danas suočava sa bezbednosnim izazovima koji su bez ikakve dileme sve više globalnog karaktera, počev od terorizma preko organizovanog kriminala do sajber ugrožavanja. Oni koji veruju da sami mogu da savladaju ovakve izazove u dubokoj su zabludi, više nego ikad smo usmereni jedni na druge, usmereni na saradnju i dijalog.  Republika Srbija je za njega opredeljena čak i kada je reč o takozvanom Кosovu. Ulažemo napore da bi doprineli normalizaciji odnosa i tako zaštili srpsko stanovništvo i naše svetinje na Кosovu i Metohiji - rekao je Stefanović u izlaganju na temu „Multirateralni dijalog u oblasti bezbednosti i sprečavanje konflikata u funkciji izgradnje poverenja u regionu Zapadnog Balkana“.
 
Na КiM danas nema normalnog života ni za Albance, a kamoli Srbe

Foto: www.mod.gov.rs

 
Кako je istakao, Srbija će nastaviti da se odlučno zalaže za dosledno poštovanje odredaba međunarodnog prava i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
 
- Gaženje međunarodnog prava od strane međunarodne zajednice i narušavanje naše suverenosti upravo je jedan od primera odsustva dijaloga koje za posledicu danas ima lažnu tvorevinu uspostavljenu u našoj južnoj pokrajini, koja je već godinama izvorište i bezbednosnih pretnji po celu Evropu, ali i jedan od najvećih izvora nestabilnosti na Zapadnom Balkanu. Danas i zemlje koje su sponzori takozvane kosovske nezavisnosti više ne osporavaju da je ono i baza trgovine narkoticima, ali i izvoznik radikalnog ekstremizma, u srcu Evrope. Danas je to mesto na kom nema normalnog života ni za kosovske Albance, a kamoli Srbe i ostalo stanovništvo - poručio je Stefanović.

Zapadni Balkan – bure baruta ili oaza mira
 
Govoreći o stabilnosti Zapadnog Balkana, ministar je podsetio da je atipičan geografski položaj Balkana uslovio da njegovim prostorima i državama prolaze već vekovima brojne vojske koje su donele mnogobrojne ratove, a ostavile mnoštvo bezbednosnih problema na koje je i danas veoma teško odgovoriti.
 
- Na njegovom prostoru susreću se različite religije, a multikulturalnost i etnička raznolikost predstavljaju istovremeno i bogatstvo i izazov. Tokom istorije ove različitosti na Balkanu, pretvarale su se od mostova saradnje i bogatstva u raskole koji su, ne tako retko, dovodili i do sukoba. Složena politička i bezbednosna situacija u pojedinim državama Balkana i nerešena etničko-nacionalna pitanja i danas značajno utiču na stabilnost čitavog regiona - rekao je Stefanović.
 
Кako je naveo, odgovor na pitanje da li će Zapadni Balkan u narednom periodu biti ''bure baruta'' ili ''oaza mira'', zavisiće u budućnosti od mnogo faktora, ali svakako i od iskrenog multilteralnog dijaloga međunarodnih činilaca. Ministar je istakao da je Srbija opredeljena da u ovom delu sveta bude garant i faktor mira i stabilnosti.
 
Želimo da damo svoj doprinos razvoju evropske bezbednosti
 
- Istakao bih i da je multilateralizam, kao noseća ideja evropske politike, pokazao određene slabosti, kako unutar granica Evropske unije, tako i u odnosima sa drugim međunarodnim subjektima, što je posebno bilo vidljivo u vreme migracione krize i tokom suzbijanja pandemije prouzrokovane virusom COVID-19.  Dobro je da je EU uočila ove probleme, suočila se sa njima i što menja mehanizme odgovora na krize, gradeći čvršći sistem bezbednosti među državama članicama. Ujedno, pokazala je da je spremna da uključi i druge zemlje, kako zemlje kandidate, tako i one koje to nisu, kako bi svi doprineli većoj bezbednosti Evrope - rekao je Stefanović.
 
On je podsetio i da su države članice EU posvećene očuvanju mira kroz učešće u multinacionalnim operacijama širom sveta, gde Srbija ima jednu značajnu ulogu, što smatramo važnim, jer je bezbednost koja se gradi mimo granica Evrope važna za očuvanje bezbednosti na teritoriji Evrope.
 
- Profesionalizam i posvećenost pripadnika Vojske Srbije u ovim misijama prepoznati su i visoko ocenjeni od strane svih zemalja sa kojima se nalazimo u ovim misijama. Mi smo kao zemlja koja geografski pripada ovom području, strateški opredeljeni za članstvo u EU i želimo da damo svoj doprinos razvoju evropske bezbednosti. Zato radimo sa EU na razvoju različitih mehanizama bezbednosti, počev od sistema civilne zaštite, u kojem opet imamo saradnju na potpuno jednako visokom nivou i sa našim prijateljima iz Rusije. Ne treba ni da podsećam koliku su nam pomoć pružili tokom poplava koje su zadesile našu zemlju 2014. sve do današnje krize sa kovidom u kojoj naše zemlje počinju zajedno da proizvode vakcinu Sputnjik V na našem Torlaku - rekao je ministar odbrane.

Foto: www.mod.gov.rs

Multilateralni pristup - jedini put ka bezbednosnoj konsolidaciji Zapadnog Balkana
 
Кako je ocenio, multilateralni pristup rešavanju problema zasnovan je na međusobnom razumevanju i poštovanju međunarodnih normi i jedini je ispravan put ka bezbednosnoj konsolidaciji regiona Zapadnog Balkana.
 
- Zato posebno vrednujemo principijelni stav Ruske Federacije i njeno zalaganje da se bezbednosni problemi država Zapadnog Balkana rešavaju na način koji je utemeljen na odredbama međunarodnog prava i pod okriljem relevantnih multilateralnih formata - rekao je Stefanović.
 
On je naveo i da u okolnostima nedovoljne efikasnosti različitih multilateralnih formata prema Zapadnom Balkanu i usporenosti evropskih integracija, regionalne inicijative sve više dobijaju na značaju.
 
- One su danas važne, ako ne i ključne, u pogledu bezbednosne konsolidacije regiona. Saglasno tome, Republika Srbija je snažno i nedvosmisleno zainteresovana za izgradnju zajedničkih regionalnih mehanizama za prevenciju rizika i pretnji, kao i mehanizama za upravljanje kriznim situacijama, što je i pokazala u praksi prilikom iznalaženja optimalnih odgovora na izazove prouzrokovane pandemijom COVID 19 - naveo je ministar.
 
On je podsetio i da je Srbija, između ostalog, nesebično pomogla u vakcinaciji  mnoge zemlje u našem okruženju.

Bezbednost regiona zajednički interes, ali obaveza i svih koji žive na ovom prostoru
 
- Multilateralna saradnja predstavlja okvir unutar koga Srbija pokušava da ukaže na važnost jačanja svesti o tome da je bezbednost regiona zajednički interes, ali i obaveza svih koji žive na ovom prostoru. Razlike i problemi mogu se prevazići isključivo saradnjom zasnovanoj na spremnosti da se okrenemo zajedničkoj budućnosti. Кroz multilateralni dijalog jedino je moguće postići razumevanje šireg spektra potreba i interesa, te na taj način umanjiti prostor za isključivost i ekstremna tumačenja. Takođe, potpuna, a ne selektivna primena postignutih sporazuma od suštinske je važnosti za kredibilitet država i očuvanje poverenja - poručio je Stefanović.
 
On je zaključio da je upravo pandemija COVID-19  dodatno ukazala da imamo obavezu da trendove unilateralizma, fragmentacije i konfrontacije zamenimo solidarnošću i međusobnim poštovanjem, pa samim tim i jačanjem postojećih multilateralnih formata, a pre svega Organizacije Ujedinjenih nacija i OEBS.
 
- Jačanje istinskog dijaloga i partnerstva zasnovanog na principima i ravnopravnim osnovama u ovom veoma zahtevnom vremenu, naprosto postaje imperativ u dostizanju zajedničkog cilja – mira, stabilnosti i prosperiteta - rekao je Stefanović.