Visoka ocena Stejt dipartmenta o investicionoj klimi u Srbiji

Američki Stejt dipartment visoko je ocenio investicionu klimu u Srbiji u izveštaju za 2021, ističući višegodišnje sprovođenje makroekonomskih reformi, fiskalnu disciplinu i finansijsku stabilnost kao glavne faktore koji su doprineli poboljšanju uslova za strana ulaganja.

U novom Izveštaju o globalnoj investicionoj klimi za 2021, Stejt dipartment navodi da je mišljenje američkih investitora u Srbiji generalno pozitivno zbog strateškog položaja zemlje, dobro obrazovane i raspoložive radne snage, odličnog znanja engleskog jezika, podsticaja za investiranje i aranžmana o slobodnoj trgovini sa ključnim tržištima, pre svega s Evropskom unijom.

U dokumentu se poseno naglašava da investitori iz SAD-a uživaju jednaka prava u tržišnoj utakmici kao njihovi srpski i drugi strani konkurenti.

"Investiciona klima u Srbiji se poslednjih godina poboljšala, vođena makroekonomskim reformama, većom finansijskom stabilnošću, fiskalnom disciplinom i procesom pristupanja Evropskoj uniji (EU), koji podstiče zakonodavne promene koje unapređuju poslovnu klimu", piše u izveštaju.

Napominje se da je vlada uspešno završila 30-mesečni instrument za koordinaciju politike sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) u januaru 2021. godine, da radi na novom stendbaj aranžmanu, kao i da je Srbija 2020. napredovala za četiri mesta na Duing Biznis listi Svetske banke i da zauzima 44. poziciju.

Privlačenje stranih investicija ostaje važan prioritet vlade, dodaje Stejt dipartment i podseća da su 2021. godine Sjedinjene Države i Srbija potpisale novi Sporazum o podsticaju ulaganja koji, kako kaže, može da olakša mogućnosti za ulaganja u brojne različite sektore.

Takođe se konstatuje da Ambasada SAD u Beogradu često pomaže investitorima kada naiđu na neki problem, ali i da srpski lideri reaguju na investicione poteškoće.

U izveštaju se kao izazovi s kojima se zemlja suočava navode sporost birokratije, korupcija, gubitaška državna preduzeća, velika neformalna ekonomija i neefikasno pravosuđe. Dodaje se da "politički uticaj na odluke nominalno nezavisnih regulatornih agencija takođe zabrinjava".

U obimnoj analizi se ukazuje da je Vlada Srbije postavila ekonomski rast i otvaranje novih radnih mesta kao glavne prioritete i da se posvetila rešavanju nekoliko dugotrajnih pitanja koji se odnose na, kako se navodi, "konsolidaciju tržišno vođenog kapitalizma" (ekonomija zasnovana na privatnom vlasništvu).

Dalje se nabrajaju sprovedene značajne reforme u zakonodavstvu (zakon o radu, građevinske dozvole, inspekcija, javne nabavke...), kao i sprovođenje digitalizacije javne uprave, uvođenje elektronskog potpisa, privatizacije koje su pomogle poboljšanju poslovnog okruženja...

Stejt diparment konstatuje da vlada polako napreduje u rešavanju problematičnih državnih preduzeća, da je tamo gde je to bilo moguće ovaj problem rešavan putem stečaja ili privatizacije, te da je u planu privatizacija još 78 kompanija.

Ako vlada realizuje obećane reforme tokom procesa pristupanja EU, poslovne mogućnosti će nastaviti da rastu u narednim godinama.

Sektori koji će osetiti najviše benefita od reformi su poljoprivreda i prerada poljoprivrednih proizvoda, upravljanje čvrstim otpadom, kanalizacija, zaštita životne sredine, informacione i komunikacione tehnologije (IKT), obnovljivi izvore energije, zdravstvo, rudarstvo i proizvodnja, smatra Stejt dipartment.

Žene u Srbiji uglavnom uživaju jednak tretman kao muškarci u poslovanju, a vlada nudi različite programe podrške ženskom preduzetništvu, pri čemu država od 2017. godine obezbeđuje približno jedan milion dolara godišnje bespovratnih sredstava iz budžeta za podršku inovativnom ženskom preduzetništvu, zaključuje se u izveštaju Stejt dipartmenta.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.