VUČIĆ JE NAJVEĆA PREPREKA KRIMINALU U SRBIJI! Đilasova bolesna ambicija da sruši predsednika ogleda se u tome da pojača fabrikovanje laži i dezinformacija

​Medijska kampanja protiv predsednika Aleksandra Vučića, koja je već nedeljama u toku od strane medija pod kontrolom nekih domaćih tajkuna i inostranih centara moći, oličena naročito u onim "nezavisnim, profesionalnim i objektivnim" medijima koje finansira i kontroliše Dragan Đilas, otkrila je suštinu tog tajnog, koordiniranog, organizovanog i usmeravanog projekta - Srušiti Vučića, rekao je u saopštenju Zoran Đorđević, član Predsedništva Srpske napredne stranke

Projekat "Srušiti Vučića" se ogleda u konstantnom pojačavanju pritiska na predsednika, kroz svakodnevnu proizvodnju sve bezočnijih i ogavnijih laži, uvreda, pretnji i ucena – sa ciljem da se Aleksandar Vučić natera da podnese ostavku, da prestane da se bavi politikom, da prestane da se bori i brine za Srbiju, da prestane da ostvaruje odlične rezultate na svim poljima – jer je to (znaju to dobro i ovi domaći nesposobnjakovići i njihovi inostrani mentori i nalogodavci) jedini način na koji mogu da ga pobede u političkoj utakmici.

Zapravo, najbolje bi bilo da te utakmice, tih izbora, demokratskih izbora, uopšte i ne bude – te da se svi ti patološkom mržnjom prema predsedniku opsednuti nikogovići na vlast vrate na silu, voljom nekih drugih, a ne građana Srbije.

​Način na koji su mrzitelji Vučića i Srbije smislili da to ostvare je jednostavan i, baš zbog toga, mislili su oni,trebalo bi da bude i u praksi delotvoran – iako je to njihovo mišljenje samo još jedna njihova sujetna samoobmana, još jedna od njihovih laži – ovaj put usmerena ka njima samima i njihovim malobrojnim sledbenicima, čankolizima i zaposlenima, kao i članovima ostalih interesnih grupa koje sebe lažno predstavljaju kao pripadnike nekakvih političkih organizacija, pokreta ili partija – sasvim u skladu sa njihovim  jedinim političkim programom i planom, sadržanom u dve reči: Mrzimo Vučića.

​Svedoci smo da se iz dana u dan fabrikuju sve podlije i nečasnije laži, sve besomučniji i poganiji napadi na predsednika, ali i na članove njegove porodice, koji bi – očigledno je to na osnovu metoda kojim sprovode svoju gebelsovski koncipiranu propagandu – trebalo da građane Srbije uvere u to da su nosioci najviših državnih funkcija, predsedenik Vučić pre svih, u nekakvoj vezi sa organizovanim kriminalnim grupama ili pojedincima sa kriminalnim dosijeom.

Planirano je da se fabrikovanje laži i dezinformacija svakodnevno pojačava, da se držaavni organi predstavljaju kao saradnici mafije, i da se pritom konstantno napada sve što radi Aleksandar Vučić, da se svako postignuće i rezultat negiraju, minimiziraju i nipodaštavaju, da se svakom Vučićevom uspehu nađe neka mana ili da se on, i članovi njegove porodice, prikažu kao ljudi koji su u nekakvoj sprezi sa kriminalcima.

Plan je plan, ma bio i tako glup, kao što je ovaj koji pokušava da sprovede jadna i bedna skupina hohštaplera i prevaranata, ujedinjena jedino u mržnji prema Vučiću, mada – znajući njihove „sposobnosti“, i intelektualne i radne – jednostavno ne verujem da su oni u stanju da osmisle čak ni ovakvu budalaštinu, već će pre biti da je to neko drugi smislio – pa ove zgubidane i lezileboviće angažovao kao „domaće podizvođače“ radova, sa željom da to ima privid neke „legalne i legitimne“ unutrašnje političke borbe u Srbiji.

Bilo kako bilo, građani Srbije znaju da je upravo Aleksandar Vučić taj koji je najveća prepreka kriminalu u Srbiji i da upravo zahvaljujući odlučnoj i hrabroj Vučićevoj borbi protiv organizovanog kriminala Srbija postaje sve bezbednije mesto za život. Kao što znaju i to koliko predsednik ulaže napora i truda da Srbiju unapredi i ojača u svakom smislu, a pre  svega ekonomskom. Njegovi rezultati najbolje o tome svedoče.

Uzgred, na kraju, jedan besplatan savet: Trebalo je taj, koji je isplanirao, organizovao i ko usmerava sve ovo, da se raspita pre nego što je dodelio radne zadatke ovdašnjim mrsomudima, taštim i umišljenim lezilebovićima, koji ni sami sa sobom, pojedinačno, ne mogu da se dogovore ni oko čega i koji nikad ništa pošteno u životu nisu radili niti zaradili – pa bi znao šta građani Srbije o njima misle i po kakvom i kolikom zlu i muci pamte vreme kad su ovi „borci za ljudska prava i demokratiju“ bili na vlasti.

Trebalo je, takođe, da zna koliko je bolesno ambiciozan Dragan Đilas (skoro isto toliko koliko je i nesposoban izašta drugo osim za prisvajanje tuđeg novca kroz različite marifetluke i sumnjive poslove) i da je sve ono čega se on prihvati i sam sebe proglasi za „lidera“ unapred osuđeno na propast.