NOVI NALOG ZA HAPŠENJE RADIKALA! Sud u Hagu ponovo traži Radetu i Jojića!

Sudija Mehanizma za krivične sudove u Hagu Liu Daćun (Liu Daqun) naložio je ponovo da se raspiše nalog za hapšenje dvoje srpskih radikala Vjerice Radete i Petra Jojića, optuženih za ometanje rada suda uticanjem na svedoke u sada već okončanom predmetu protiv predsednika Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja

Ova odluka je usledila pošto je sudija usvojio zahtev haškog tužilaštva da se u cilju očuvanja dokaza uzmu "posebni" iskazi od svedoka na sednici suda u postupku koji treba da usledi, s obzirom da su Jojić i Radeta nedostupni Mehanizmu.

Srbija neće da izruči ovo dvoje radikala, jer su sprski sudovi zaključili da za to nisu ispunjeni zakonski uslovi i tražila je da im se sudi pred sprskim pravosuđem.

U svojoj odluci koja je danas objavljena, sudija je naveo da je u okolnostima ovog predmeta očuvanje dokaza posebnim iskazom u interesu pravde i da je očuvanje dokaza tužilaštva opravdano u sadašnjim okolnostima.

Smatra da se mogu odobritii zaštitne mere svedocima čiji će dokazi biti sačuvani posebnim iskazom, a tužiocu nalaže da relevantne informacije objavi službenom braniocu u pripremi predstojećeg postupka za uzimanje posebnog iskaza.

U skladu sa pravilima o uzimanju "posebnog iskaza", sudija je ukazao da je pravilima Mehanizma propisano da se izda javno saopštenje u vezi sa ovom odlukom, kao i nalog za hapšenje optuženih.

Takođe je propisano da se optuženima dodeli branilac po službenoj dužnosti kako to proceni Sekretarijat, kao i da se iskazi uzmu nakon što istekne 30 dana od ovog saopštenja.

Sudija je napomenuo da će uzimanje iskaza od svedoka biti zakazano naknadno.

Naložio je tužilaštvu da u roku od 14 dana podnese listu svedoka čije iskaze želi da sačuva, kao i sve prethodne izjave svedoka i sažetak tema koje će njihovim iskazima dokazivati.

Mehanizam je u ponovljenom postupku odlučivanja o tome gde će se suditi Radeti i Jojiću, 2019. pa ponovo 2020. godine zatražio od Srbije da ih uhapsi i izruči Hagu radi suđenja povodom optužbi da su zastrašivali svedoke u postupku koji se vodio protiv lidera radikala Vojislava Šešelja pred Haškim tibunalom (a koji je nasledio Mehanizam).

Suđenje u Hagu Radeti i Jojiću je neophodno, prema stavu Mehanizma, zbog zaštite bezbednosti svedoka koji nisu spremni da protiv nih svedoče u postupcima koji bi se vodili u Srbiji.

Prvom odlukom iz 2018. godine bilo je odlučeno da im se sudi u Srbiji, ali se tužilaštvo na nju žalilo, zbog čega je ukinuta.

Srbija je i dalje na stanovištu da nisu ispunjeni uslovi za njihovo izručenje, kako je to pre više godina utvrdio Viši sud u Beogradu - jer ne bi odgovarali za ratne zločine pred Mehanizmom, već za optužbe za krivicno delo koje se odnosi na nepoštovanje suda (zastrašivanje svedoka), koje nije propisano domaćim Zakonom o saradnji sa sudom u Hagu.

Radeta i Jojić optuženi su za nepoštovanja suda, odnosno, da su navodno zastrašivali, pretili i nudili mito svedocima u slučaju protiv predsednika svoje stranke Vojislava Šešelja.

U pitanju su dva svedoka pod pseudonimima W1 i W2 koji su, prema tvrnjama haškog tužilaštva, bili pod pritiskom da svedoče u korist Šešelja i da su za to od Srpske radikalne stranke uzeli novac.

Srbija je prethodno u više navrata izrazila spremnost za suđenje ovog predmeta, garantujući fer i pravičnost postupka i adekvatnu zašitu svedoka.

U junu 2018. turski sudija Ajdin Sefa Akaj odlučio da se slučaj preda Srbiji i tada je ukinuo nalog za hapšenje Jojića i Radete koji je bio na snazi od 2015. godine.

Sudiji Akaju Savet bezbednosti UN nije produžio mandat u Mehanizmu, a na njegovo mesto u decembru 2018. godine je imenovan sudija Li Dakin.

Tužilaštvo u Hagu protivilo se prebacivanju predmeta sprskom pravosuđu, i po njegovoj žalbi je u decembru 2018. godine odlučeno da se to pitanje ponovo razmotri, nakon čega je zimus odlučeno da se Radeti i Jojiću sudi u Hagu.

Srbija je 2015. godine odbila da uhapsi i izruči Jojića i Radetu Haškom tribunalu pošto su srpski pravosudni organi konstatovali da nema uslova za njihovo izručenje, jer ni statut Saveta bezbenosti Ujedinjenih nacija o radu Tribunala, kao ni srpski Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom ne predviđaju krivično delo za koje se terete.