Nebojša Bakarec: Dijalog o izborima – Konstruktivna vlast i destruktivni deo opozicije! /FOTO/

Završena je druga (i verovatno poslednja) faza Međustranačkog dijaloga, koja se obavlja uz prisustvo predstavnika Evropskog parlamenta Nebojša Bakarec: Dijalog o izborima – Konstruktivna vlast i destruktivni deo opozicije

Imao sam tu čast da budem član delegacije SNS na Dijalogu. Šef delegacije SNS je bio dr. Vladimir Orlić, član predsedništva SNS i potpredsednik Skupštine Srbije. Članovi delegacije su bili: Nebojša Bakarec, narodni poslanik, Marijan Rističević, narodni poslanik i prof.dr. Dejan Đurđević, predsednik Radne grupe Vlade Srbije za saradnju sa OEBS/KDLjIP (navodim redosled iz zvaničnog spiska učesnika). Ovde ću pomenuti da je delegacija SNS izvanredno i konstruktivno radila, predvođena gospodinom Vladimirom Orlićem. Bez nas kompromis ne bi bio moguć.

Druga faza Dijaloga se održavala 17. i 18.09.2020. Na dnevnom redu je bio razgovor o medijima i izbornom procesu. SNS je pokazala neviđenu trpeljivost, pomirljivost i želju za kompromisom, uvek, a posebno u 2019., 2020. i 2021., u godinama u kojima traje ovaj Dijalog. U dijalogu konstruktivno učestvuju i predstavnici Evropskog parlamenta. Dijalog je 2019. i 2020. doveo do poboljšanja, i do tada odličnih izbornih uslova. To su konstatovali i predstavnici Evropskog parlamenta. Pred izbore 2020. poboljšani su uslovi za nacionalne manjine, za manje zastupljeni pol, definisana je i ograničena funkcionerska kampanja i smanjen je cenzus sa 5 na 3 odsto. Time su izborni uslovi postali gotovo savršeni. Ovaj Međustranački dijalog, nije odraz slabosti sistema, već obrnuto, snage sistema i volje za kompromisom. U doba vlasti Đilasa, Tadića i Jeremića, nije postojao bilo kakav dijalog, kompromis, a kamoli da traje tri godine zaredom. Ovi ljudi i njihove fragmentarne ikebana stranke, krhotine DS-a, se sada žale na izborne uslove koje su sami propisali dok su bili na vlasti. Pri tome je vlast SNS samo poboljšala te izborne uslove, kroz dijalog od 2019. i pred izbore 2020. U suštini, sadašnji dijalog je zasnovan na ogromnoj obmani koju šire đilasovske stranke i mediji, da postoji nekakva neravnopravnost u medijima, i da nešto fali izbornom procesu. U daljem toku teksta razvejaću tu obmanu.

Foto: Informer

Srpska napredna stranka i predsednik Vučić, pokazuju da još više žele da poboljšaju izborne uslove, učešćem u Dijalogu 2021. Nažalost, grupacija stranaka oko Dragana Đilasa, i SSP, je opet pokazala da ne želi dijalog i kompromis. Đilas i njegovi, su već prvog dana, pobegli iz Dijaloga, kao što su to učinili i 2019. na FPN. Stranka slobode i pravde, Pokret za preokret, Pokret slobodnih građana i Demokratska stranka, bez razloga i povoda su odlučili da neće učestvovati u nastavku druge faze međustranačkog dijaloga uz posredovanje evroparlamentaraca. Te 4 stranke i grupe građana, inače, zajedno, imaju do 6 odsto podrške građana (rejting). Dragan Đilas rekao je da je dokument koji su ponudili evroparlamentarci neprihvatljiv. Đilas kaže, posle bekstva iz Dijaloga: „Ovo je sve velika farsa, SNS sve vreme govori da su ovde idealni izborni uslovi, po njima je RTS Javni servis, opozicija ima prisustvo kakvo bi trebalo da ima, nema pritisaka na ljude (…) dalje u ovome nećemo učestvovati“. Sa ovakvim stavom nije se složio član Đilasove delegacije, Nebojša Zelenović, predsednik stranke Zajedno za Srbiju, koji nije napustio Dijalog. Dragan Đilas ovim smešnim manevrom sebi pravi alibi za novi bojkot izbora. Đilas je prekršio pravila Dijaloga, prenoseći šta su drugi govorili, pri čemu je grubo slagao da ga je izvređao gospodin Vladimir Orlić, šef delegacije SNS. Đilasa niko nije vređao. Gospodin Orlić je samo tražio od Đilasa da podnese izveštaj članovima Evropskog parlamenta o stotinama miliona evra koje je zaradio dok je bio na vlasti, putem medijskih kompanija, a mediji su predmet Dijaloga. Postoji oko 70 svedoka, koji su učesnici Dijaloga, koji mogu da posvedoče da nikakvog vređanja nije bilo. Još važnije, Đilas je napuštanjem Dijaloga pokazao ogromno nepoštovanje prema mnogobrojnim učesnicima, a posebno prema predstavnicima Evropskog parlamenta i Delegacije EU u Srbiji, koji su bili neprijatno iznenađeni Đilasovim primitivnim postupcima.

Da podsetim da je Đilas samo u ovoj godini dva puta izvređao predstavnike Evropskog parlamenta, izvređao je ambasadora SAD, Entonija Godfrija, i izvređao je Angelu Merkel, tokom njene posete Srbiji. Uz to, u aprilu je izvređao ceo Zapad (dakle EU,SAD, VB i Kanadu) da već devet godina podržavaju navodni Vučićev fašizam. I sad se postavlja ligično pitanje ko su proevropske snage u Srbiji? To sigurno nije Đilas. Đilas je postao antievropski ekstremista. Najveća proevropska snaga u Srbiji je SNS!

Činjenice o medijskoj zastupljenosti

Izneću nekoliko ubitačnih činjenica, po Đilasa i Šolaka, i ceo taj konglomerat stranaka i medija.

Činjenica prva

Po podacima RATEL-a (Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge), koji govore o pregledu tržišta elektronskih komunikacija u Srbiji, koji su izneti 19.8.2020. godine, ukupan broj pretplatnika usluge distribucije medijskih sadržaja je 1,96 miliona (misli se na kablovske operatere). Od toga SBB (Šolakov i Đilasov) ima tržišno učešće od 48,1 odsto. SBB prikazuje i TV N1 i TV Nova S. Dakle kablovski operater SBB ima milion pretplatnika. Kada to pomnožimo sa brojem članova porodice (recimo 3) dobijemo podatak da SBB, tj. Đilasove televizije N1 i Nova S dopiru do najmanje 3 miliona ljudi. A na te dve televizije je Đilas prisutan 100%, i prikazan je 100% pozitivno. SNS je samo simbolično prisutna na te dve televizije, i prikazana je 100% negativno. Kako onda Đilas i njegove stranke i strančice i mediji, imaju obraza da se žale na malu medijsku zastupljenost i da ih narod ne čuje? To je ogromna laž. Doduše, gledanost te dve televizije je mala, zbog niskih profesionalnih standarda (mnogo lažu), ali to nije krivica ni građana, ni SNS, već krivica te dve TV. Dostupni su milionima građana, ali ovi neće da ih gledaju, pa time neće ni da slušaju Đilasove laži.

Činjenica druga

Regulaciono telo za elektronske medije – REM je sačinilo izvanredan izveštaj „IZBORI 2020. - Završni izveštaj Nadzor i analiza programa pružalaca medijskih usluga tokom predizborne kampanje za republičke, pokrajinske i lokalne izbore - Služba za nadzor i analizu Beograd, oktobar 2020“. REM je analizirao programe 10 televizija (N1 -Nova S -Hepi -RTV1 -PINK -B92 -RTS1 - Prva -RTV2 -RTS2) i dva radija (RNS1, RBGD1), tokom 51-nog dana izborne kampanje. REM je nepristrasno ustanovio sledeće: „UKUPNO PREDIZBORNO VREME, ZASTUPLjENOST UČESNIKA PREDIZBORNE KAMPANjE u programskim sadržajima (izuzev oglasnih izbornih poruka) – uporedno po pružaocima medijskih usluga (N1 -Nova S -Hepi -RTV1 -PINK -B92 -RTS1 - Prva -RTV2 -RTS2 -RNS1 -RBGD1) SZS-8,12%; SNS-10,6%“. Ovde sam prikazao podatke samo o dve koalicije sa izbora 2020. Šta pada u oči? Prvo, koalicija SNS i koalicija SZS su bile skoro jednake po medijskoj prisutnosti, iako SZS nije bio učesnik na izborima! Drugo, SZS nije učestvovao na izborima, a dobio je svoje medijske termine. Treće, dve koalicije su gotovo izjednačene po medijskoj prisutnosti, iako je SNS i tada imala podršku 60% građana, a SZS oko 10%. Dakle SNS, koji je imao 6 puta veću podršku od SZS, je imao sličan procenat medijske zastupljenosti! Ovo razvejava potpunu laž đilasovaca o lošim medijskim uslovima. A to je glavna tačka u Međustranačkom dijalogu.

Činjenica treća. REM je ustanovio i sledeće činjenice:

RTS 1 UKUPNO PREDIZBORNO VREME - ZASTUPLjENOST UČESNIKA PREDIZBORNE KAMPANjE u programskim sadržajima (izuzev oglasnih izbornih poruka) - Savez za Srbiju 3,38%, ALEKSANDAR VUČIĆ – ZA NAŠU DECU(SNS) 7,92%.

Dakle, Đilasov SzS, i pored toga što nije učestvovao na izborima je dobio nesrazmerno veliki medijski prostor na javnom servisu, iako za to nije postojala obaveza. I taj medijski prostor na RTS-u je bio samo 50 manji od prostora SNS. Tu nema ni reči o neravnopravnosti.

Dalje REM kaže: RTS 1 DNEVNE INFORMATIVNE EMISIJE (Vesti i Dnevnici) SzS 8,63%-SNS 9,05%. Kada se posmatraju dnevne informativne emisije RTS, Đilasov SzS, neučesnik na izborima, je bio praktično izjednačen sa SNS! Ovde mogu primetiti da je SNS bila u neravnopravnom položaju, pošto je imala praktično jednako vreme u dnevnim informativnim emisijama RTS, kao i koalicija SzS koja ne učestvuje na izborima, i koja istovremeno ima 6 puta manji rejting od SNS (SzS 10%-SNS 60%)!!!

Činjenica četvrta. REM je ustanovio i sledeće činjenice u vezi Šolakovih i Đilasovih TV:

„TV N1“ UKUPNO PREDIZBORNO VREME - SzS 16,81%, SNS 5,49%. Dakle, na TV N1, koja dopire do 3 miliona gledalaca, je stranka koja je 6 puta slabija od SNS, imala 3 puta više prostora! I opet se radi o diskriminisanju SNS, a ne Đilasovog SzS.

„TV N1“ OSTALE VRSTE PROGRAMSKIH SADRŽAJA (Dokumentarni programski sadržaji). TV N1 je prikazala 8 sati propagandnih satanizujućih emisija (12 dokumentaraca specijala), koje su 100% uperene protiv SNS, a 100% afirmativne za SzS i Đilasa. Ovo nije radila ni jedna druga televizija.

TV „Nova S“ UKUPNO PREDIZBORNO VREME - SzS 13,54%, SNS 1,16%. Dakle, na TV „Nova S“, koja dopire do 3 miliona gledalaca, je stranka koja je 6 puta slabija od SNS, imala 12 puta više prostora! I opet se radi o diskriminisanju SNS, a ne Đilasovog SzS. Uz to na TV „Nova S“ su najviše predizbornog vremena imali „Analitičari“ (46,91%) koji su svi odreda bili protiv SNS i vlasti!

Činjenica peta

REM je ustanovio i sledeće činjenice u vezi Šolakovih i Đilasovih TV: TV „N1“ i TV „Nova S“ su objavile najveću količinu predizbornih programskih sadržaja (ukupno 286 sati). Ostalih 10 medija koje je posmatrao REM u izveštaju, je za 51 posmatrani dan emitovalo 357 sati predizbornog programa. Ovih 286 sati (44% od ukupnog predizbornog programa) predizbornog programa TV „N1“ i TV „Nova S“ je bilo 100% upereno protiv SNS i predsednika Vučića. U ovih 286 sati, SNS je na ove dve TV imala nula procenata afirmativnog prostora. U 357 sati predizbornog programa ostalih deset medija, SZS je imao svoj medijski prostor, kao i ostali učesnici izbora, i pored toga što nije učestvovao na izborima! Kao što vidite nema ni govora o tome da je Đilasovska opozicija bila diskriminisana u medijima. Situacija je obrnuta, SNS je bio diskriminisan kad se posmatraju svi mediji, koje je analizirao REM u svom izveštaju.

S obzirom da SZS nije učestvovao na izborima 2020. dobili su nesrazmerno mnogo medijskog predizbornog vremena, dobili su jednako vreme kao da su učestvovali na izborima. I gde tu Đilas i bratija vide svoju diskriminaciju i nezastupljenost u medijima? Imaju dve uticajne TV gde su zastupljeni 100% afirmativno, sa ogromnom minutažom, dok SNS na te dve TV praktično nema afirmativan prostor, niti minutažu.

Uporednom analizom sadašnjeg stanja medijskih sloboda, i onog u vreme pre smene vlasti u julu 2012. godine, postaje više nego jasno da je današnja situacija u medijima, iako daleko od idealne, neuporedivo bolja u odnosu na period Đilasove, Tadićeve i Jeremićeve vlasti, koji je u Izveštaju Saveta kojim je rukovodila Verica Barać opisan kao "vladavina medijskog mraka". Istovremeno, i pored oštrih podela u medijskom polju Srbije na one medije koji su provladini i koji su proopoziciono nastrojeni, nesporna je činjenica da su različiti medijski sadržaji koji uključuju i dijametralno suprotne političke i vrednosne orijentacije, dostupni svim građanima Srbije kojima su medijski sadržaji bilo koje vrste uopšte tehnički dostupni. To što su u medijskom prostoru zastupljenije pozicije koje se mogu kvalifikovati kao provladine, posledica su pre svega tržišnog neuspeha proopozicionih medija i neprijemčivosti opozicione ponude kod najvećeg dela građanstva. Ta okolnost međutim ni na koji način ne može da se karakteriše kao stanje narušenih medijskih sloboda, utoliko pre ako se ima u vidu činjenica da mediji naklonjeni đilasovskoj opoziciji uživaju podršku izuzetno moćnih domaćih i međunarodnih finansijskih centara.

Što se tiče odnosa prema medijima, ukazaću na sledeće činjenice. Kada je Đilas formirao SzS na jesen 2018. godine, započeo je rat protiv svih medija koji ga bespogovorno ne podržavaju. Tako su se na meti lidera i pristalica SzS-a našle najgledanije televizije, dnevni listovi, ali i pojedini novinari prema kojima je ispoljeno verbalno, pa čak i fizičko nasilje. Vrhunac takvog pristupa predstavljao je nasilni upad Đilasa i SzS, u zgradu RTS-a, 16.03.2019. godine. Tamo su razbijali inventar javnog servisa, koji plaćaju svi građani, pretili su novinarima i onemogućavali rad RTS, tokom više sati. U RTS, Đilas i bratija su uneli motorne testere! Zbog čega? Da seku glave? Nasilje u RTS-u su predvodili Boško Obradović, Dragan Đilas, Zoran Lutovac, Marko Bastać i Marinika Tepić. Nasilje u RTS-u je prenosila i podržavala TV N1. Dragan Đilas je na tribini u Požegi 2019., poručio da će se znati da se u Srbiji nešto promenilo "kada televizija Pink izgubi nacionalnu frekvenciju".

Od 2017. pa do 2021. Dragan Đilas je podneo najmanje 400 masovnih tužbi protiv medija, novinara, urednika i drugih pojedinaca, čime je vršio pritisak na medije i novinare, gušeći pravo na javnu reč. Na Đilasove pritiske javno se požalio i glavni i odgovorni urednik politički neutralnog lista "Blic", Predrag Mihailović koji je tokom gostovanja na TV "Prva" izjavio da je Dragan Đilas, jedan od osnivača Saveza za Srbiju, na Tviteru javno vršio pritisak i pretio "Blicu". Vrhunac ove vrste pritisaka Đilas je dostigao podnošenjem krivičnih prijava protiv urednika lista „Informer“ Dragana J. Vučićevića i Aleksandra Ignjatovića tražeći za glavnog urednika tog lista kaznu od 3 godine zatvora. Tim povodom reagovalo je i Udruženje novinara Srbije (UNS) ocenom da krivična prijava bivšeg gradonačelnika Beograda i jednog od osnivača Saveza za Srbiju, Dragana Đilasa protiv urednika lista „Informer“ Dragana J. Vučićevića i Aleksandra Ignjatovića, predstavlja pritisak na ovaj medij.

Što se tiče izbornog procesa, koji je izvanredan od 2012. godine, izneću samo jedan primer.

Dragan Đilas je 01.03.2018. godine, sazvao konferenciju za štampu, senzacionalistički najavivši „da ima dokaze da se vlast sprema da pokrade izbore“. Tresla se gora, rodio se miš. Ispostavilo se da je Đilas otkrio toplu vodu. Kao „dokaz“ Đilas je pokazao crno belu fotokopiju fotografije poštanskih sandučića i obaveštenja za glasanje! O čemu se radi?

Foto: Informer

Decenijama svaka zgrada dobija viškove tih obaveštenja. To je opšte poznata stvar. Radi se o tome da je po opštim procenama u biračke spiskove upisano oko milion građana koji više ne žive u Srbiji. U Beogradu takvih ima oko 300.000. Za svake izbore i ovi građani, koji su se tokom decenija odselili u inostranstvo, dobijaju pozive za izbore, tj. obaveštenje o tome gde se nalazi njihovo biračko mesto i koji je njihov redni broj u biračkom spisku. To je Đilas,  u svom očaju, prikazao kao „pripremu za brutalnu krađu“. On je otvoreno obmanuo javnost da su ta obaveštenja upućena ogromnom broju lažno novoprijavljenih građana u Beogradu. I ova priča i ovi Đilasovi „dokazi“ su zaboravljeni već naredni dan. Nikada više Đilas nije pominjao laži koje je lansirao. Đilas je na toj KZŠ najavio svoju ubedljivu pobedu!?! Naš narod kaže – „U laži su kratke noge“. Đilas je ubedljivo izgubio beogradske izbore 2018., kada je njegova koalicija 6 stranaka osvojila 19% glasova, a koalicija SNS je osvojila 46% glasova.

Sada ću se opet vratiti na Međustranački dijalog. Drugog dana Dijaloga, završena je druga faza međustranačkog dijaloga o izbornim uslovima, uz posredovanje predstavnika Evropskog parlamenta. Predstavnici Evropskog parlamenta su zajedno sa predsednikom Skupštine Srbije, Ivicom Dačićem, predstavili svoje predloge „Mera za unapređenje sprovođenja izbornog procesa, dogovorene tokom procesa međustranačkog dijaloga uz posredovanje Evropskog parlamenta“ i svoj „Nacrt zaključaka“. Svi predstavnici stranaka vlasti (SNS, SPS, PUPS, SDPS, SVM, JS), sve stranke manjina i pojedine opozicione stranke (SMS, SDS, NOVA, GDF, LSV) su prihvatili predloge predstavnika EU parlamenta i Ivice Dačića. Izrazito protiv su bile Đilasova i Jeremićeva grupacija. Dveri i DJB su ostali zaglavljeni negde između prihvatanja i odbijanja. Dakle, konsenzusa nije bilo, kako su priželjkivali predstavnici parlamenta EU.

Na kraju Dijaloga, novinarima se u ime četiri predstavnika EU parlamenta, obratio evroposlanik Vladimir Bilčik. On je rekao da dokument o izbornim uslovima jeste korak napred, a da bojkot nije rešenje, te da se nada da će učesnici u Dijalogu biti angažovani u sprovođenju mera iz tog dokumenta, iako razume da njime nije svako zadovoljan u potpunosti. Rekao je da je zadovoljan što je vladajuća većina spremna na sprovođenje mera. Naglasio je da je dijalog važan deo evropskog puta i perspektive Srbije i da se nada da u tom duhu može da bude nastavljena saradnja sa partnerima iz Srbije. „Mi smo izradili dokument na osnovu povratnih informacija koje smo odobili od učesnika u međustranačkom dijalogu. U tom dokumentu mi smo identifikovali niz kontkretnih mera koje bi pomogle Srbiji da unapredi političke uslove za naredne izbore“, rekao je Bilčik i najavio da će taj dokument biti dostupan javnosti.

Vlast Srbije je pokazala spremnost da implementira sve što je dogovoreno. Vlast je prihvatila mnogo toga što do sada nije postojalo u izbornim uslovima, kao što je privremeno nadzorno telo koje bi pratilo medije, ali i da se privremeno proširi sastav RIK-a, dodavanjem još šest članova i šest zamenika članova, u stalni sastav iz redova opozicije. Privremeno nadzorno telo će se sastojati od 12 članova, od kojih će šest predložiti REM, a šest opozicija, a to telo će imati ulogu da prati medije, izveštaja javnost o primeni Pravilnika za javne servise. Đilasov i Jeremićev deo opozicije, te Dveri i DJB, u narednim nedeljama treba da se opredele hoće li učestvovati u radu tih tela i predložiti svoje kandidate. Na ovim pregovorima, stranke koje čine vlasti Srbije su pokazale 100 odsto volje za kompromisom i dijalogom, pokazale su potpunu konstruktivnost, dok su Đilasov i Jeremićev deo opozicije, pokazali potpunu destruktivnost i nespremnost da vode dijalog i postignu kompromis.