NASILJE KULMINIRALO OVE NEDELJE, DEMONSTRACIJA SILE RASPLAMSALA KRIZU! Ana Brnabić pozvala UN i EU da INSISTIRA da Priština primenjuje Briselski sporazum! /VIDEO/

Premijerka Srbije Ana Brnabić obratila se u NJujorku na generalnoj debati svetskih lidera, u okviru 76. zasedanja Generalne skupštine UN. Brnabić je govorila o krizi na Kosovu i Metohiji, pandemiji korona virusa i klimatskim promenama

- I dok se trudimo da izmenimo budućnost zajedničkim radom i stvaranjem savezništava kroz inicijative kao što su Berliniski proces ili Otvoreni Balkan, čemu je Srbija naročito posvećena, drugi pokušavaju da poremete te procese, i umesto da se usredsrede na budućnost, žele da ponovo stvore prošlost, kolika god da je moguća cena toga - rekla je Brnabić.

Kaže da smo ove godine zajednički došli do odlučujućeg trenutka u našoj istoriji i da je covid-19 naše temelje uzdrmao u potpunosti, kao i da smo sve više svedoci klimatskih promena, ali i da se vide značajne promene u globalnim partnerstvima i savezništvima, trgovinski ratovi između tradicionalnih partnera i saveznika, protekcionizam umesto otvorenosti i slobodnog tržišta, i sveukupna neizvesnost, čije su razmere, kako je navela, bez presedana.

Govoreći o kovidu 19, ukazala je da je pandemija na videlo iznela kritične slabosti u arhitekturi globalnog upravljanja, zapretila da izbriše napredak koje su mnoge nacije postigle, kao i da je dovela nacije na raskrsnicu između izolacije i saradnje, panike i nade, između haosa i reda.

Predočila je da je pandemija, što se tiče Srbije, pretila da podrije sve što je postignuto u proteklih sedam godina, da smrvi sve rezultate i dostignuća teških reformi, ali da se Srbija čvrsto držala.

- Reforme koje smo preduzeli u vremenima pre kovida učinile su nas otpornijim nego ikada pre. Fiskalna konsolidacija i budžetski suficit koje smo imali, efikasno i predvidljivo investiciono okruženje doneli su nam spas od recesije tokom pandemije i omogućile nam da budemo u stanju da pružimo pomoć svojim građanima i svojoj privredi tokom tih, najtežih vremena - istakla je premijerka Srbije.

Foto: TANJUG/ DRAGAN KUJUNDZIC/ nr

Srbija sačuvala finansijsku i ekonomsku stabilnost

Brnabić je naglasila da je Srbija uprkos svim efektima krize uspela da očuva finansijsku i ekonomsku stabilnost i da je 2020. zabeležila pad BDP-a od samo 0,9 odsto, što je bio jedan od najboljih rezultata u Evropi, kao i da je javni dug ostao ispod 60 odsto BDP-a, a prosečna plata nastavila rast od gotovo 10 odsto, kao i broj zaposlenih za više od tri odsto.

- Ove godine, oporavak je bio snažniji nego što se očekivalo, naš BDP porašće za približno sedam odsto ili čak više -  navela je ona.

Naglasila je da nam je inovativni napredak koji smo postigli omogućio da diverzifikujemo svoje kapacitete kada se pojavio virus - kroz eUpravu, onlajn nastavu i digitalne udžbenike ili kroz centralni softverski sistem za uspešno uvođenje vakcinacije.

- Naša odluka da geopolitiku ostavimo po strani, a ljude postavimo u središte naših politika je razlog iz kojeg smo mogli brže da dođemo do vakcina od mnogih drugih nacija. Nismo vršili diskriminaciju proizvođača i nije nas zanimalo da li su vakcine sa Istoka ili Zapada. Naš izbor je bio da pregovaramo sa svim proizvođačima čije su vakcine regulatorna tela smatrala bezbednim. Takva otvorenost dala nam je mogućnost da vakcine kupujemo iz čitavog sveta, dajući svojim građanima jedinstvenu slobodu da biraju koju vakcinu bi najradije primili - kazala je predsednica srpske Vlade.

Donirano više od milion doza vakcina

Ukupno, Srbija je donirala ili rasporedila više od milion doza vakcina, od kojih 230.000 za region, 300.000 za strane državljane koji dođu u Srbiju radi vakcinacije, kao i dodatnih 570.000 doza za zemlje Afrike i Azije, navela je Brnabićeva i poručila da će Srbija to i dalje činiti.

- Iz tog razloga smo, takođe, preduzeli korake ka nabavljanju tehnologije za proizvodnju najmanje dve vrste vakcina protiv kovida 19 kako bismo doprineli poboljšanju globalne dostupnosti vakcina da bismo svi bili bezbedni i pobednici. Međutim, kao što su tokom ovog zasedanja Generalne skupštine rekli visoki zvaničnici nekih od najvećih nacija, postoje druga hitna pitanja kojima svi mi i dalje treba da se bavimo bez ikakvog odlaganja i odvažno, a to su klimatske promene. Srbija je udvostručila napore da postane bezbednija i čistija zemlja za svoje građane - navela je ona.

Premijerka Brnabić je poručila da Srbija veruje u solidarnost između nacija, multilateralizam i pružanje pomoći drugima u nevolji i da je od početka ove godine pomagala u vakcinaciji svoje susede i sve druge u nevolji.

Srbija je snažno posvećena sprovođenju ciljeva održivog razvoja i Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, poručila je Brnabić i istakla da će Srbija nastaviti da aktivno radi na ispunjenju svojih obaveza prema Okvirnoj konvenciji UN o klimatskim promenama.

- Već smo objavili svoju nameru da emisiju gasova sa efektom zelene bašte smanjimo za najmanje 33,3 odsto u poređenju sa 1990. godinom i za 13,2 odsto u poređenju sa 2010. godinom, što trenutno uvršavamo u svoje strateške dokumente o energetici i klimi - ukazala je Brnabić.

Na svom putu ka EU, koja je njen strateški spoljnopolitički cilj, Srbija će, kako je naglasila, nastaviti da sprovodi reforme u oblasti vladavine prava.

Podsetila je da će Srbija biti domaćin obeležavanja 60. godišnjice prve konferencije Pokreta nesvrstanih, održane u Beogradu 1961. godine.

U zaključku je istakla da se Srbija tokom proteklih sedam godina preobrazila.

- Pokrenuli smo ekonomsku obnovu, stvorili prilike za mlade i tehnološki bum i poboljšali poziciju Srbije u svetu. Napredak koji smo ostvarili omogućio je Srbiji da se na bolji način suoči sa pandemijom i preživi je. Svet se sada suočava sa prekretnicom. Oporavak od kovida i održiva obnova neće biti nastavljeni ukoliko se pitanjima, bila ona stara ili nova, ne pozabavimo zajedničkim snagama i postupanjem u duhu saradnje na međunarodnom nivou - navela je premijerka.

Najveći izazov održavanje mira

- Od svih izazova sa kojima se suočavamo najveći je održavanje mira i stabilnosti na KiM. Više od dve decenije privlačimo pažnju svetske javnosti sa problemima sakojima se suočava nealbalnsko stanovništvo na Kosovu. Sada smo svedoci konstantnog rasta napada koje pogađaju srpsko stanovništvo - rekla je premijerka.

100 napada na Srbe

- Dogodilo se tačno 100 napada od početka ove godine. Daću vam nekoliko primera života Srba na KiM.

Napadnuta je kuća povratnika Radoja Pumpalovića, starog 81 godinu.

Od juna 2021. Dragica Gašić je izložena napadima. Ona je prvi srpski povratnik u Đakovicu, a  kamenovan joj je stan.

2. jula grupa Albanaca napala je dečaka, Nikolu Perića (13).

Zatim, napadi na manastire i crkve čine da su oni najugroženiji od nasleđa. Manastir Dečani je jedan od sedam najugroženijih kulturnih nasleđa ove godine.Ovo je jedini kulturni objekat pod stalnom vojnom zaštitom.

Foto: TANJUG/ DRAGAN KUJUNDZIC/ nr

- Ova spirala nasilja na Kosovu i Metohiji kulminirala je početkom ove nedelje. Pod izgovorom primene novih pravila za registarske tablice, Priština je poslala teško naoružane specijalne jedinice na sever pokrajine. Ovo je još jedno brutalno kršenje Briselskog sporazuma. Ova iracionalna demonstracija sile je rasplamsala veliku krizu - napomenula je premijerka.

To je poremetilo snabdevanje hranom i lekovima srpske zajednice na severu pokrajine, rekla je Brnabićeva i dodala da su lokalni Srbi, koji su se mirno okupili u znak protesta protiv te mere, naišli na suzavac i policijsku brutalnost, čime je ozbiljno ugrožena lokalna i regionalna stabilnost.

Uprkos svim izazovima i svakodnevnim provokacijama, kako je istakla, Srbija ostaje snažno posvećena pronalaženju rešenja zasnovanog na kompromisu, koje će obezbediti trajni mir i stabilnost.

- Pozivam još jednom međunarodnu zajednicu i EU da insistira na to da privremene institucije u Prištini počnu da primenjuju sporazume - rekla je premijerka.

- Važna nam je aktivnost UN na Kosovu i nadamo se da će nastaviti da se sprovodi u skladu sa Rezolucijom - poručila je Brnabić.

Podsetimo, ranije danas, Brnabić se u NJujorku sastala sa podsekretarkom za politička pitanja u Stejt departmentu Viktorijom Nuland, rekla je da je razgovoru bila potpuno jasna, poručivši da nema više smisla govoriti ni o čemu drugom osim o punoj implementaciji Briselskog sporazuma.