ĐORĐEVIĆ: Đilasov jedini cilj da nastavi sa pljačkanjem Srbije!

Član Predsedništva Srpske napredne stranke Zoran Đorđević reagovao je danas na napade na predsednika Srbije Aleksandra Vučića od strane Dragana Đilasa

U svojoj bahatoj umišljenosti, začinjenoj bolesnom sujetom i patološkom mržnjom prema Aleksandru Vučiću, tajkun ovdašnji i "imalac inženjerskog mozga", Dragan Đilas, svojim nebuloznim izjavama počeo je vrlo ozbiljno da se približava tituli najnetalentovanijeg političara na srpskoj političkoj sceni.

​Tako je, primera radi, Đilasov opskurni portalčić, kojeg finansira novcem opljačkanim od građana Srbije u vreme dok je bio na vlasti, preneo još jedno njegovo, kobajagi "umno" i "bremenito sadržajem i suštinom", saopštenje – u kojem ovaj "maestralni politički mislilac" konstatuje da su evroparlamentarci (posrednici u tek okončanim razgovorima između vlasti i opozicije u vezi sa izbornim uslovima za izbore koji nam predstoje na proleće iduće godine) zapravo nesposobni, a uz to izgleda i korumpirani, čim su sačinili onakav dokument kakav su sačinili, i čim su preporučili opoziciji da na te buduće izbore svakako izađe, jer je to jedini način na koji je moguće, demokratskim putem i procedurama, u demokratskoj zemlji (što Srbija za evroparlamentarce svakako jeste i što su potvrdili i takvim dokumentom koji su doneli), legalno doći na vlast.

​Zakukao je, po ko zna koji put, tašti i osioni Đilas, pa čak i vređao, zbog toga što mu je (opet) predočeno da će morati na izbore, jer zna on vrlo dobro šta građani Srbije misle o njemu i njegovoj bezidejnoj skupini zgubidana, neradnika, prevaranata i stručnjaka opšte namene koje je okupio oko sebe, formirajući nekakav tobožnji Savez za nešto, a zapravo obrazujući interesnu grupu čiji je jedini cilj i program da nastave sa urušavanjem i pljačkanjem Srbije i njenih građana.

​Nadao se Dragan Đilas, uzdao se u te iste evroparlamentarce, dozivao ih, tražio njihovo posredovanje,  ali i tužakao svoju državu i njeno rukovodstvo kad god je stigao, kome god je stigao, i gde god je stigao, pri tome se ne libeći da najbestidnije izmišlja i laže, i on i svi njegovi zaposleni – na čelu sa "časnom i čestitom" Marinikom Tepić (koja ni sama više ne zna u kojoj je po redu stranci i šta joj se sve, osim onih kokošaka u Moroviću, priviđa a šta ona sama izmišlja i o čemu i o kome sve laže) – ne bi li nekako ubedio evropske zvaničnike i moćnike kako je "u Srbiji diktatura, kako se krše ljudska prava i slobode, kako nema demokratije ni slobodnih medija, kako je strahovlada" i kako je nužno zbog svega toga srušiti Vučića i dovesti njega, Dragana Đilasa (eksperta ni za šta, osim za prisvajanje tuđeg novca, i borca za sve i svašta, osim za interese svoje države i svog naroda), na vlast, naravno – bez izbora i protiv narodne volje, naročito stoga što on "običan" narod prezire i gadi ga se, smatrajući sebe nekakvom "elitom" koja je iznad drugih ljudi.

​Čak je i sam sebe proglasio nekakvim "liderom", vođom te tzv. borbe protiv "autokratskog režima Aleksandra Vučića", nadajući se da će ta  samozvanost postati relano stanje stvari i očekujući da će, ako ništa drugo, tu svoju "lidersku" poziciju moći da kupi, plaćajući onaj bašibozluk, koji mu se iz interesa prišljamčio, da mu aplaudira i da ga hvali.

​Učinio je Dragan Đilas sve što je mislio da je potrebno i što su mu njegovi inostrani mentori savetovali, dodao je, mada dramatično politički netalentovan, i još štošta po svom ukusu i volji – kako bi sebe i skupinu lezilebovića koju predvodi predstavio kao nekakvu političku snagu i alternativu sadašnjoj vlasti, ali mu krajnji rezultat tih njegovih "izuzetno kvalitetnih predloga i stavova, akcija i rešenja" ipak ne odgovara.

Moraće, opet su mu rekli, čak i oni koje je on pozvao da dođu i posreduju, na izbore – ako želi da ima nekakvu ulogu u političkom životu Srbije. Izbori su, kažu evroparlamentarci, jedini legalni i legitimni put i način osvajanja vlasti. I u Evropi, i u Srbiji.

Đilasu se, naravno, na izbore ne ide, jer zna da će opet imati 0,nešto% osvojenih glasova, bez obzira na to koliko je miliona, od naroda ukradenih, uložio u to da se ponovo nađe u prilici da od naroda krade – pa zato vređa one u koje se kleo, a usput i za svaki slučaj, pominje i nekakav ponovni bojkot. U Đilasovom slučaju – ne samo bojkot izbora, nego i bojkot  zdravog razuma i pameti.

Ali šta i očekivati od čoveka kome je talenat za politiku u obrnutoj srazmeri sa talentom za pronalaženje načina da prisvoji tuđi novac!?