Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Sport
Posle istorijske blamaže: Hrvati precrtali ove fudbalere! Za njih više nema mesta u reprezentaciji!
106. 10. 2026. u 16:51
206. 10. 2026. u 16:51
printscreen
Vesti
Ovo je simbol naše saradnje i povezivanja, zajednički gradimo zajedničku budućnost! VUČIĆ I FON DER LAJEN označili početak radova na pruzi Niš-Brestovac!
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen prisustvuju ceremoniji obeležavanja početka radova na modernizaciji i rehabilitaciji pruge Niš-Brestovac, na međunarodnom železničkom Koridoru 10
11.25 - Obraćanje Aleksandra Vučića
Vučić je primetio da teško da postoji porodica koja je sudbinski čvrsto vezana za EU kao porodica fon der Lajen, te je predsednica EK, čiji je otac bio jedan od prvih službenika u Briselu još 1958. godine, a ona sama dugogodišnja saradnica Angele Merkel, osoba koja najbolje zna šta predstavljaju fundamentalne slobode oličene u četiri velike slobode - kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala.
Vučić je na samom početku istakao da ga posebno raduje stav Ursule fon der Lajen o severu Kosova.
"Posebno me raduje vaš stav o krizi na severu Kosova i Metohije i svemu za šta ste pronašli dovoljno balansiran pristup. Uz zahvalost za reči razuma, želim da kažem da je Srbija u potpunosti posvećena do sada potpisanim sporazumima čiji je pokrovitelj EU", rekao je Vučić i zahvalio joj se na dolasku, dodajući da je za Srbiju to istorijska poseta, dodao je da će Srbija dati sve od sebe da očuva mir, ali i da napravi nove uslove za još bolji život za sve ljude.
"Doneli ste mnogo stvari za našu Srbiju. Danas se nalazimo ovde u Donjem Međurovu gde će biti urađena pruga od 23 kilometra, koje će 75 posto svojim novcem da finansira EU. Posebno se zahvaljujem Ursuli što je došla danas u Niš, on nam je jako važan, to je centar svih mogućih autoputeva. Postaje Balkanska raskrsnica. Moramo još mnogo toga da uložimo u njega da bi mogao da stiže, pristiže, a možda i prestigne Novi Sad i Beograd", rekao je Vučić.
Kako kaže, danas je potpisano nešto o čemu smo maštali, autoput mira između Niša i Prištine.
"Bio sam kritikovan zbog ideje za izgradnju tog autoputa, međutim smatram da je bitan i za Srbe i Albance, kao i za naše odnose. Ovo su ogromne promene, izgradnja autoputa Niš-Merdare počinje za koji dan.
Vučić je rekao da ovim čuvamo i životnu sredinu, postajemo deo evropske zelene agende.
Foto: printscreen
11.15 - Obraćanje Ursule fon der Lajen
Predsednica evropske komisije Ursula fon der Lajen zahvalila se na ovom specijalnom trenutku, i istakla je da je ovo neverovatna stvar, kao i da ovaj put povezuje Srbiju sa Austrijom i Grčkom, kao i da je to bitno za privredu i napredak.
"Ovaj Koridor je pokretač za srpsku ekonomiju i zaista mi povezujemo Evropu. Pristustvovali smo potpisivanju ugovora za deo puta koji povezuje NIš i Prištinu, hvala vam što ste me pozvali da posvedočim ovom potpisivanju. Ovo je simbol naše saradnje i povezivanja uz koji zajednički gradimo zajedničku budućnost. Bolja budućnost Srbije jeste u Evropskoj uniji. Naravno dosta posla je pred nama, moramo da prevaziđemo pandemiju i da oporavimo ekonomiju", rekla je fon der Lajen.
Foto: printscreen
Fon Der Lajen se zahvalila predsedniku Vučiću.
"Predsedniče, dragi Aleksandre, dozvolite da istaknem da sam ja za to da Srbija uđe u Evropsku uniju. Dragi predsedniče, dragi Aleksandre, izuzetno se radujem da se sretnemo na samitu EU gde ćemo se opet sresti tokom sledeće nedelje. Srbija daje važan doprinos i treba da se čuje glas njenog naroda u obikovanju Evropske unije", rekla je.
Kako je rekla, EU podržava "ambicije Srbije da što pre otvori nove pristupne klastere.
Kako kaže mladi u Srbiji zaslužuju brojne mogućnosti i da je mnogo posla urađeno, kao i da nam mnogo toga predstoji.
"Kao i u EU i u Srbiji većina mladih zaslužuje zeleniju, digitalniju i prosperitetniju budućnost. Dosta posla je već urađeno, ali dosta i predstoji", ukazala je Fon der Lajen. Rekla je da EU ima investicioni plan za Zapadni Balkan, a na zemljama je da predlažu same projekte.
Istakla je da je Srbija dobila 23 miliona evra pomoći.
„Moramo da prevazidemo pandemiju i podstaknemo ekonomski oporavak. EU je uložila znatne sume u prevazilaženje pandemije. Za Zapadni Balkan izdvojena je podrška u visini od 3,3 milijardi evra, a Srbija je već dobila 23 miliona evra trenutne pomoći“, objasnila je ona.
"Srbija je ta koja pravi i u čijim je rukama razvoj projekata. Ove godine je plan napravljen da se isplati 500 miliona evra. S obzirom da projekti dobro napreduju možemo da uložimo dodatnih 600 miliona evra. To je dokaz da je plan uspešan", podvukla je ona.
Ukazala je da se radi i na gasnoj interkonekciji, na koridoru za električnu energiju, dodajući da je energetika važna tema, i biće važna za izgradnju zelenije, održivije budućnosti.
Fon der Lajen kaže da, kada se Srbija angažuje u zelenim projektima, može da se garantuje najbolja vrednost građanima.
"Imamo zajedničko obećanje da ćemo da poštujemo životnu sredinu", dodala je ona.
Fon der Lajen je istakla da je potrebno više integracija u regionu, i zato je od vitalnog značaja da svih šest partnera na Zapadnom Balkanu čine dobar tim i razviju zajedničko regionalno tržište“, poručila je ona.
Fon der Lajen na Tviteru
Predsednica Evrpske komisije Ursula fon der Lajen pohvalila je danas u razgovoru sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu korake koji su do sada preduzeti u reformama i vladavini prava.
To je, kako je Fon der Lajen navela na Tviteru, važno za dalji napredak Srbije ka pridruživanju Evropskoj uniji.
Naglasila je da je ključan i dijalog za pronalaženje održivog rešenja za trenutnu situaciju na severu KiM.
"Saradnja je jedini put napred", poručila je Fon der Lajen.
11.05 - Označen početak radova
U Donjem Međurovu danas su počeli radovi na modernizaciji i rehabilitaciji pruge Niš-Brestovac na međunarodnom železničkom Koridoru 10, a početak radova simbolično su, pritiskom na taster, označili predsednik Aleksandar Vučić i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Foto: printscreen
Ukupna vrednost modernizacije te deonice iznosi 59,9 miliona evra, a 85 odsto se finansira iz bespovratnih sredstava obezbeđenih iz fonda IPA 2015, a 15 odsto budžeta Srbije .
Finansijski sporazum sa Evropskom komisijom za IPA 2015, potpisan je decembra 2016. godine, a planirani rok za završetak radova je jun 2023. godine.
Železnička deonica Niš-Brestovac
Železnička deonica Niš-Brestovac, pripada južnom delu panevropskog Koridora 10 i od velikog je značaja za regionalni i međunarodni saobraćaj.
Taj projekat ima za cilj razvoj železničke infrastrukture na toj deonici, i to za brzinu do 120 km/h, kao i integraciju najvažnije međunarodne železnicke pruge panevropskog Koridora 10 kroz Srbiju, kojoj pripada i deonica Niš-Brestovac.
Projekat podrazumeva rekonstrukciju i modernizaciju donjeg i gornjeg stroja, pojedinih staničnih koloseka i perona, kao i putnih prelaza, zatim rekonstrukciju i modernizaciju vodova (kontaktne mreže) i napajanja električnom energijom, rekonstrukciju i modernizaciju signalno-sigurnosnih i telekomunikacionih instalacija, kao i mostova i propusta, zaštite voda i odvodnjavanja koloseka i stanica.
Postojeća magistralna pruga Beograd-Niš deo je međunarodnog Koridora 10 koji povezuje centralnu i zapadnu Evropu sa Grčkom, Turskom i Bliskim Istokom.
Procenjena vrednost modernizacije čitave pruge Beograd-Niš je oko 1,8 milijardi evra, a dužina pruge je 228 kilometara.
Cilj modernizacije železničke infrastrukture na Koridoru 10 kroz Srbiju je rekonstrukcija postojećih pruga i dogradnja drugog koloseka na deonicama gde su izgrađene jednokolosečne pruge.
Taj zadatak je jedan od državnih prioriteta u izgradnji saobraćajne infrastrukture na teritoriji Srbije.
Modernizovana pruga treba da ispuni zahteve definisane međunarodnim sporazumima (AGC, AGTC, SEECP).
Rekonstruisana i modernizovana pruga za mešoviti putnički i teretni saobraćaj treba da bude opremljena savremenim uređajima ERTMS (ETCS-L 2, GSM-R) i druge karakteristike u skladu sa zahtevima interoperabilnosti (TSI).
Rekonstruisana pruga omogući će da vreme putovanja između Beograda i Niša bude manje od dva časa.
Pored brzine, savremena dvokolosečna pruga omogući će visok nivo bezbednosti, kapaciteta i komfora u prevozu putnika i robe.
Obeležavanju početka radova ove deonice, koja je je deo buduće brze pruge Beograd-Niš-Preševo, prisustvuju i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović, ministar za evrointegracije Jadranka Joksimović, direktor Koridora Srbije Aleksandar Antić.
11.00 - Potpisan ugovor o izgradnji prve faze Auto-puta mira
Aleksandar Vučić i Ursula fon der Lajen prisustvovali su potpisivanju Ugovora između Javnog preduzeća Koridori Srbije i Konzorcijuma STRABAG AG i STRABAG d.o.o. Beograd o izgradnji prve faze Auto-puta mira na deonici Merošina - Merošina 1.
Ugovore su potpisali direktor "Koridora Srbije" Aleksandar Antić i direktor ogranka za građevinske poslove firme Strabag Dragan Ršumov.
Foto: printscreen
Deonica Merošina - Merošina 1
Deonica Merošina - Merošina 1, deo je budućeg auto-puta Niš-Pločnik-Merdare.
Dužina deonice planirane za izgradnju auto-puta u prvoj fazi iznosi 32. 6 km na potezu od Merošine kod Niša do Beloljina kod Pločnika.
Deonica je izuzetno kompleksna jer obuhvata šest tunela, 12 mostova i veliki broj nadvožnjaka, podvožnjaka i vijaduktova.
Deonica je podeljena na pet pod-deonica i to: petlja Merošina – petlja Merošina 1; petlja Merošina 1 – petlja Prokuplje (istok); petlja Prokuplje (istok) – petlja Prokuplje (zapad); petlja Prokuplje (zapad) – petlja Beloljin i petlja Beloljin – Pločnik. Vrednost deonice radova od Niša do Pločnika u dužini od 33 kilometara iznosi 255 miliona evra.
Datum početka radova je 1. novembar 2021. godine za 1. pod-deonicu dužine 5,5 km, za koju je danas potpisan ugovor, a izgradnja ostalih pod-deonica ide sukcesivno.
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.