Evropska Srbija: Kada se završe sve započete investicije, sledi privredni i ekonomski bum

Uprkos korona virusu, gradilišta u Srbiji ne miruju. Naprotiv, stiče se utisak da se u svakom kraju naše zemlje nešto zida i gradi, što će se kasnije pokazati i kao pun pogodak za priliv novca u državni budžet, ali i kada se završe projekti poput Moravskog koridora, u Srbiju dovesti još stranih investitora

Prema informacijama na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastukture, u toku 2021. godine, na tlu Srbije, radi se punom parom na izgradnji mreže modernih puteva, koji će znatno olakšati i ubrzati saobraćaj, te i sam transposrt robe kroz našu zemlju. Uporedo sa saobraćajnicama, u toku je i rekonstrukcija železničke mreže puteva.

Sve ovo zajedno dovešće do toga da će Srbija uskoro postati "bliža" najvećim morskim lukama u regionu, poput Soluna, Pireja, Rijeke, Konstance, te i lukom Bar u Crnoj Gori, što će kroz tranzitni saobraćaj našoj državi napuniti budžetsku kasu.

Ako u obzir uzmemo i činjenicu da se kroz ekspanziju gradnje direktno, te i indirektno zapošljava veliki broj ljudi i to iz više sfera industrije, situacija je "win win" po našu ekonomiju. Takođe, ovakav odnos države prema investiranju u izgradnju puteva, pored toga što oživljava privredu, utiče i na tržište nekretnina, o čemu najbolje govori ponuda na sajtu Nekretnine.rs.

Šta se sve gradi u Srbiji

Pruga Beograd - Novi Sad

Pruga Beograd - Novi Sad, godinama je zbog nebrige i neodržavanja, propadala, zbog čega je saobraćaj na određenim pravcima bio jako usporen. Rekonstrukcijom dela postojeće, ali i izgradnjom novog železničkog pravca na kojem se nalazi veliki broj vijadukta, podvožnjaka, nadvožnjaka, te i najduži tunel u Srbji "Čortanovci" sa dužinom od 2.242 metra, do Novog Sada će se stizati za oko pola sata.

Prema tehničkim parametrima, brzina kojom će se kretati vozovi na dva koloseka, izgleda ovako: Na potezu od Stare Pazove do Karlovačkih Vinograda, moći će da se kreće do 200 km/h, na delu od Karlovačkih Vinograda do Petrovaradina, kretaće se brzinom od 160 km/h , i na kraju, od Petrovaradina do Novog Sada, vozovi će se kretati brzinom od 100 km/h.

Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

Okončanje radova predviđa se za kraj ove godine, dok bi prvi vozovi prema najavama trebalo da se pojave već u februaru 2022. godine. Prema planu, sledeća investicija na ovom polju, jeste realizacija pružnog pravca na relaciji Novi Sad - Subotica, dugačkoj 108 kilometara, treća je deonica kroz Srbiju, koja se nalazi u okviru međunarodnog projekta izgradnje pruge za velike brzine Beograd-Budimpešta.

Izgradnja obilaznice oko Beograda

Završetkom obilaznice oko glavnog grada Srbije, ne samo da će se završiti auto-put, već će iz Beograda biti izmešten tranzitni saobraćaj. Izgradnja je trenutno u toku, a prema dostupnim informacijama na sajtu nadležnog ministarstva, ove godine se intezivno radi na sektorima 4, 5 i 6, odnosno, na deonicama most na Savi kod Ostružnice - Bubanj Potok.

U aprilu ove godine, otvorena je trasa puta u dužini 7, 7 kilometara na deonici od mosta na Savi kod Ostružnice do petlje Orlovača i Petlovo Brdo. Nešto ranije, kraju je privedena obilaznica od Batajnice do Dobanovaca i Ostružnice, sa novim mostom na Savi koji je izgrađen pored starog ostružničkog mosta.

Foto: instagram/avucic

U planu je i izgradnja nastavka obilaznice od Bubanj Potoka do Pančeva, tako da bi cela obilaznica bila duga oko 69 kilometara.

Izgradnja auto-puta brze saobraćajnice Ruma - Šabac - Loznica

Kada se završi ovaj put, do 2024. godine, od Beograda do Šapca će se stizati za manje od 40 minuta, dok će do Loznice biti potrebno oko sat i 15 minuta.

Saobraćajnice će se otvarati po etapama, te se očekuje da će deonica od Rume do Šapca biti završena početkom oktobra 2023. godine, dok će deo od Šapca do Loznice, biti priveden kraju do kraja oktobra 2024. godine.

Završetkom ovog auto-puta, očekuje se da će uslediti i ekspanzija ulaganja stranog kapitala u delove oko saobraćajnice, te i da će se otvoriti mesta za još više investicija na tlu Srbije.

Izgradnja auto-puta E-736 "Miloš Veliki" Deonica Preljina - Požega

Dužina deonice od Preljine do Požege iznosi 30,9 kilometara i izuzetno je komplikovana za izgradnju jer dobar deo puta čine mostovi i tuneli. Kada se bude završilo sa izgradnjom ovog dela auto-puta E-763, bićemo bluži završetku povezivanja Koridora 11, odnosno, auto-puta Beograd – Južni Jadran kojim se ostvaruje veza između Srbije i Crne Gore, odnosno, luke Bar, preko koje se kasnije morskim putem povezuje sa lukom Bari u Italiji.

Foto: Informer

Takođe, sa završetkom deonice Preljina - Požega, Srbija će dodatno ojačati položaj po broju investicija u regionu, a predviđa se i procvat turizma, što za sobom povlači i ekspanziju tržišta nekretnina u ovom delu Srbije.

Foto: Informer

Moravski koridor

Moravski koridor trebalo bi za četiri godine da poveže Čačak i Pojate, odnosno Koridore 10 i 11 u dužini od 112,3 kilometara, ali i sve telekomunikacione uređaje duž autoputa. Tako će vozače snabdeti svim informacijama značajnim za bezbednost na putu, koje će stizati iz upravljačkog centra za kontrolu saobraćaja, a duž celog autoputa imaće na raspolaganju i besplatan internet, piše Blic.

Prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića iz marta ove godine, završetkom autoputa od Pojata do Pranjana u dužini od 112 kilometra, od Čačka do Niša če se putovati oko sat i po vremena, dok će od Kraljeva do Niša biti potrebno nekih petnaest minuta kraće.

Foto: RTK

Sredinom septembra meseca, saopšteno je da je završeno 35 posto radova na koridoru, te i da radovi napreduju odlično.

Fruškogorski koridor

Prvog maja ove godine, započeta je izgradnja “Fruškogorskog koridora”, koji će voditi od Novog Sada do Rume, i prema planovima, rok završetka radova je tri godine. Prema planu, auto-put biće dugačak 47, 7 kilometara imati četiri trake od po 3,5 metra, bez zaustavnih traka, i spajaće se sa deonicama ka Šidu i Subotici.

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Ono što je najbitnije jeste činjenica da će se on samo nadovezati na brzu saobraćajnicu Ruma-Šabac-Loznica, čime će se formirati mreža kvalitetnih, brzih i modernih puteva, koji će povezivati regionalne centre, ali i ojačati tranzitni saobraćaj i vezu sa Bih; Hrvatskom i Rumunijom.

Foto: printscreen

Izgradnjom ove deonice, rešiće se i veliki problem zagađenja teretnih vozila koja saobraćaju kroz Frušku goru i Irig, koja je je trenutno najprometnija saobraćajnica u našoj zemlji, sa dnevnim prosekom od čak 10 do 12 hiljada vozila.

Najvažniji značaj koridora Novi Sad – Ruma sa tunelom je taj što će se rešiti ogroman problem prolazaka teretnih vozila preko Fruške gore i kroz Irig, kuda prolazi najprometnija saobraćajnica u Srbiji sa dnevnim presekom prelazaka od 10. do 12 hiljada vozila.