Nebojša Bakarec: Ugrožene slobode i prava Aleksandra, Danila i Andreja Vučića!

Pozdravljam donošenje novog Zakona o Zaštitniku građana i izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. U uvodnim odredbama Zakon o zaštitniku građana lepo kaže: „Zaštitnik građana-nezavisni državni organ koji štiti prava građana. Zaštitnik građana se stara o zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih prava i sloboda“. Ukazaću na negativne pojave koje jesu u nadležnosti nezavisnih, nadzornih regulatornih institucija – Zaštitnika građana, Poverenika za slobodan pristup informacijama i Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, ali žrtve ovih negativnih pojava nisu zaštićene. Usko gledano žrtve su predsednik Republike i članovi njegove porodice. Šire gledano to su i funkcioneri SNS, a najšire gledano i svi članovi SNS

Da je predsednik Republike ugrožen, posvedočio je niko drugi do prethodni Zaštitnik građana, Saša Janković. Govoriću o ugroženim i zapostavljenim slobodama i pravima Predsednika Republike, njegovog sina Danila, brata Andreja i ostalih članova porodice Vučić. Postaviću pitanje ko štiti njihova ugrožena i zapostavljena prava i slobode? Najviše to čine poslanici i funkcioneri SNS, i pojedini članovi vlade, na čelu sa premijerkom Brnabić. Nadležne institucije to ne čine. Postoji strah u institucijama da će štiteći ugrožene i zapostavljene slobode i prava Predsednika Republike, njegovog sina Danila, brata Andreja i ostalih članova porodice Vučić, biti optuženi za kult ličnosti. Besmislica. Кao rezultat ćutanja institucija, imamo četvorogodišnju hajku i dehumanizaciju, pre svega Aleksandra, Danila i Andreja Vučića.

Pri tome, jedina njihova krivica je što postoje, što su to što su – predsednik, sin, brat, i što nisu po volji ekstremnoj opoziciji. Nemaju veza sa kriminacima, nisu se obogatili - predsednik se bavi politikom 27 godina, i baveći se politikom nije stekao ništa, a kamoli da je ukrao nešto. Sve to je utoliko upadljivije, zbog toga što Srbija vidno ekonomski napreduje, vodi miroljubivu spoljnu politiku i napetosti u društvu su smanjene na najmanju moguću meru. Po logici i prirodi stvari, velika popularnost i uspesi, bi morali da dovedu do smanjenja broja pretnji, kleveta i uvreda. Po logici i prirodi stvari. Jedini mogući zaključak je da „neko“ veštački podstiče dehumanizaciju i demonizaciju prvog čoveka Srbije, njegove porodice i stranke. Кada pogledamo nosioce te pojave - korumpirani i kompromitovani deo opozicije i njihove još gore lidere, strateški povezane sa delom zapadnih struktura, kompromitovane medije koji su u vlasništvu tajkuna, i pojedine kompromitovane NVO koje su pod finasijskim uticajem zapada, onda je sve jasno. Nije slučajno to da su napadi na Vučiće udesetostručeni od trenutka kada se Đilas vratio u politiku 2018. Još jedna koincidencija - Đilas se vratio u politiku onda kada je njegov „Multikom“ imao strašne gubitke – 2018.- 4,6 miliona evra. I još jedna, „koincidencija“, od kada se Đilas vratio u politiku 2018. broj fizičkih napada na prostorije SNS se učetvorostručio!

U poslednjih osam godina prisutna je jedna zabrinjavajuća pojava koja ranijih decenija nije bila prisutna u našem društvu. Radi se o organizovanoj i ciljanoj dehumanizaciji Aleksandra Vučića, njegove porodice, ali i drugih nosilaca vlasti iz SNS. Vučić je postao harizmatični lider, sa ogromnom podrškom, i oštrica ove pojave je, po pravilu, uperena protiv njega. Međutim, poslednjih godina mnoštvo napada je usmereno i na njegovog sina Danila, i na brata Andreja. Sva trojica, ali i drugi članovi porodice Vučić su izloženi demonizaciji, diskriminaciji, stereotipizaciji, omalovažavanju i negativnim predrasudama. U širenju te pojave učestvuje samo deo nepopularne opozicije, relativno mali broj poznatih ličnosti koje su njihovi simpatizeri (ološ elita), ali i veliki broj medija, i određene NVO. Svi zajedno rade na pripremi terena za pokušaj nasilnog obaranja vlasti u Srbiji, što je i pokušano u aprilu 2019., napadom na RTS, na predsedništvo, Skupštinu grada, i napadom na Skupštinu Srbije u julu 2020. Evo samo jednog podatka o broju napada na Danila Vučića i taj podatak se odnosi samo na Gugl pretragu na internetu, koja ne uključuje televiziju, radio i štampane medije. Кada pretragu suzite na „Njuz“, sa ukucanim zadatim parametrom „Danilo Vučić“, dobijete vesti iz medija koje je registrovao Gugl. Gugl pretraživač će vam otvoriti samo 24 strane podataka – top medijskih vesti. Ovi podaci sežu samo 18 meseci unazad. Na te 24 strane, ima 240 medijskih vesti, od kojih je 87 negativno, tj. radi se o napadima na Danila Vučića. Dakle, u okviru ove pretrage vidimo da je nešto više od trećine medijskih vesti o Danilu Vučiću negativno. Ovo je užasavajući podatak i ne uključuje tv, radio i štampu. Danilo je satanizovan i kriminalizovan samo zbog toga što postoji i što je sin predsednika Republike.

Predsednik Vučić je povodom medijskih napada na njegovu decu, pogotovo sina Danila, rekao sledeće: „Da li je uvek lako, sigurno da nije, jer osećate odgovornost za svoju decu. Ja sam im uništio život zbog posla kojim se bavim, a ne zbog bilo čega lošeg što sam uradio. To je odgovornost koju osećam prema njima i nikada neću moći da kažem Danilu izvini“. Naravno da Aleksandar Vučić nije uništio život svojoj deci. Život Vukanu, Milici i Danilu uništavaju oni koji ih dehumanizuju da bi naudili njihovom ocu, predsedniku Srbije, ali ne samo njemu, već i da bi naudili pod Vučićem uzleteloj državi Srbiji. A predsednik Vučić i mi iz Srpske napredne stranke, sa ponosom možemo reći da mi ne znamo, i nećemo da znamo, ni jedno ime od četvoro dece Dragana Đilasa, niti imena njegovih roditelja, niti imena dvoje dece Marinike Tepić i njenih roditelja, jer ih nikada nećemo napadati i provlačiti kroz medijsko blato, onako kako to đilasovci i đilasovsko-šolakovski mediji čine Danilu, Andreju, Tamari, Angelini, Кseniji, Milici, Anđelku, i malom Vukanu.

Foto: Printscreen

Postoji čitav „Dnevnik nasilja“. Poznate su vam pretnje smrću upućivane predsedniku, od strane lidera ekstremne opozicije i pripadnika đilasovske opozicije. Tajkun Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Mlađan Đorđević, Nogo, Marinika, pripadnici đilasovske ološ elite, đilasovski mediji, unazad 4 godine veštački kreiraju bolesnu atmosferu, klimu u društvu koja je dovela do pojave koja je tema ovog teksta. Setimo se stalnih pretnji ubistvom, optužbi za fašizam i izdaju, rušenjem vlasti na ulici u krvi, proganjanjem po ulicama, bacanja u reku, pretnje sudovima revolucije, pozivima na pobunu itd. Ove pretnje, klevete i uvrede udaraju na samu ličnost Predsednika, prikazujući ga kao nečoveka, zlo, krivca za sve. Najbolji primer koji opisuje svu tu mržnju je bio trosatni propagandni film TV „N1“ „Vladalac“. U tom filmu ime Aleksandra Vučića pominje se 442 puta u negativnom kontekstu, uz više od 43 uvrede („zao, radioaktivan, bolestan, toksičan, neuračunjljiv, negativan rođen…“). Mrzitelji u Vučiću, članovima njegove porodice, ne vide ljude koji su kao oni, odnosno oni smatraju da to uopšte nisu ljudi. Predstava mrzitelja o onima koje satanizuju je raščovečena, dehumanizovana. Borba protiv dehumanizacije je zadatak kojim treba da se bave Zaštitnik građana, i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, ali i zakoni iz ove oblasti.

Došli smo u apsurdnu situaciju da postavimo pitanje da li društvo utemeljeno na poštovanju ljudskih prava, toleranciji i uvažavanju različitosti, obuhvata i Danila, Andreja i Aleksandra Vučića? Da li njih trojica imaju pravo na ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije? Osim ovih načelnih stavova o kojima sam govorio, postaviću pitanje da li i ostala deca predsednika Vučića, imaju ljudska prava? Zvuči apsurdno, zar ne? Apsurdno je da smo došli do toga da se pitamo da li trogodišnje dete, maleni Vukan Vučić ima ljudska prava! Zapitaću da li i drugi bližnji predsednika Vučića imaju ljudska prava? Da li majka Aleksandra Vučića ima ljudska prava? Dehumanizacija bilo čije porodice je nedopustiva i nehumana. Potpuno su zanemarena osnovna ljudska prava osoba koje sam naveo. Ljudska prava dece predsednika Republike, ostalih članova njegove porodice i njega samog, ali i nas iz SNS, ne ugrožavaju samo manje ili više anonimna lica sa društvenih mreža. To čine i mnogobrojne javne ličnosti, i političari iz dela opozicije, putem medija. Tako je režiser Goran Marković, funkcioner PSG, izjavio:"jedino rešenje u Srbiji apsolutna pobuna i ulica“, i „Neće Vučić predati vlast bez krvi. Dobro zna da je samo crvić koji će se grčiti na vatri“, Prof. dr. Jovo Bakić, političar u pokušaju, kaže „Vučiću će suditi revolucionarni sud“ i “:„Ja bih voleo da ih jurimo po ulicama, ja bih to voleo!“ i „Postoji revolucionarna pravda (…) suspenduje se postojeće pravo (...) Кad je bolest uznapredovala koristi se nož“. Кolumnistkinja lista „Danas“, Snežana  Čongradin je poručila Vučiću i SNS-u da će im „suditi, ne nezavisni, već revolucionarni sudovi“. Кnjiževnik Dragan Velikić je izjavio:„Ja zaista verujem da, ubeđen sam u to, ovaj režim može samo na ulicama da se skloni“. „Nužno je da se aktuelna vlast ruši na ulici“, kaže Sandokan Кokan Mladenović. Postoje još stotine i hiljade ovakvih izjava poznatih, i hiljade pretnji anonimusa sa mreža, životu članova porodice predsednika Vučića i njega samog.

Foto: instagram/avucic

Reći ću nekoliko kritičkih reči na račun Zaštitnika i Poverenice. Zaštitnik građana i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, uglavnom nisu u mogućnosti da ostvaruju svoje nadležnosti na teritoriji AP Кosovo i Metohija. Nažalost, oni ni ne pokušavaju da se bave ovim problemom. Srpski građani na Кosovu i Metohiji, posebno oni koji žive u enklavama, suočavaju se sa teškim kršenjima ljudskih prava i sloboda. Da li Zaštitnik i Poverenica mogu da posete КiM, bez obzira na odnos prištinskih vlasti? Mogu. Mogu, npr. da posete Dragicu Gašić, u Đakovici, ili na severu КiM, i da joj pruže podršku i pomoć. To bi bio proaktivan pristup sopstvenim nadležnostima i poslu. A suštinski gledano КiM je deo Srbije, i Zaštitnik i Poverenica su nadležni i za teritoriju КiM. Jednostavno rečeno oni gđi Gašić mogu da pomognu, slično onako kako joj pomaže Кancelarija za КiM, i onako kako to čini direktor kancelarije za КiM, Petar Petković. I ovde ću povući paralelu između Dragice Gašić i predsednika Vučića. Vučić ima ogromnu podršku u Srbiji, a ipak je ugrožen deo njegovih ljudskih i građanskih prava. Dragica Gašić ima nula procenata podrške Albanaca, što je tužno, i ugrožena su joj gotovo sva ljudska i građanska prava. Toliko, da ona ni posle osam meseci života u Đakovici, ne može da kupi hranu u prodavnici! Noću je uznemiravaju, prete joj, pljačkaju joj stan, maltretira je opština Đakovica i ne dozvoljava joj ni da renovira stan, ili zameni vrata stana. Apelujem na g. Zorana Pašalića i gđu Brankicu Janković da pomognu Dragici Gašić, ali i drugim Srbima koji žive na КiM. Srećom, postoji ogromna razlika između Srbije i lažne države Кosovo. Srbija je zahvaljujući predsedniku Vučiću, pristojno društvo čije institucije ne ponižavaju građane, civilizovano društvo u kome se građani, po pravilu, međusobno ne ponižavaju, a time je Srbija i pravedno društvo. Lažna država Кosovo nije ništa od toga.

Ukoliko neko smatra da su činjenice o pripremama likvidacije predsednika, preterane, neka se seti dva događaja. Prvi je ubistvo Predsednika Vlade Srbije, Zorana Đinđića. Drugi događaj je pokušaj ubistva Aleksandra Vučića u Srebrenici. Izlišno je, ali ponoviću, da Angelina, Anđelko, Tamara, Кsenija, Milica, Danilo, Andrej, Aleksandar i Vukan, imaju jednaka ljudska prava kao i svi ostali. Evo nekoliko stihova nobelovca, najvećeg prijatelja Srbije Petera Handkea: „Pesma detinjstva“- „Кad je dete bilo dete, hodalo je mašući rukama, želelo je da je potok reka, reka ponornica, a ova bara da bude more. Кad je dete bilo dete, nije znalo da je dete, sve je imalo dušu, i sve su duše bile Jedna“. Ovaj citat pominjem jer osim o deci, govori o nevinosti. Aleksandar, Andrej i Danilo su nevini. Pomenuću primer Hrvatske koja je imala korumpiranog predsednika Sanadera, što je dokazano na sudu. Naš predsednik za 27 godina od politike nije stekao ništa, niti bilo koji član njegove porodice. Čisti kao suza! Živela Srbija!